Struja, Foto: Nemanja Pančić

SVI OČEKUJU SA ZEBNJOM

STRUJA NEĆE POSKUPETI PRE SEPTEMBRA: Za koliko bi mogli da nam budu uvećani računi?

Pojedini stručnjaci smatraju da taj procenat poskupljenja treba da bude od 30 do 40 odsto

Objavljeno: 26.07.2022. 08:46h

Struja je otišla u nebesa, na berzi je dostigla 461 evro po megavat-satu, a mi je prodajemo za 40. To je 11,5 puta više nego što plaćaju građani u Srbiji.

Na ovo je juče ukazao predsednik Republike Aleksandar Vučić ističući da je ovih dana potrošnja kao zimi, jer klime rade svuda.

- To je novi standard kojeg niko neće da se odrekne, što je logično - rekao je Vučić.

- Videćemo da li ćemo morati da štedimo kao Evropljani ili ćemo uspeti da izguramo bez toga. Nova vlada će morati da donosi te procene.

Struja za domaćinstva mora da poskupi, ali nije poznato kada, niti koliko će računi biti uvećani. Kako "Novosti" saznaju, "Elektroprivreda Srbije" još nije dostavila predlog za korekciju cena električne energije Agenciji za energetiku (AERS), ali se očekuje da će to učiniti uskoro. Vučić je nedavno rekao da kada bude došlo do poskupljenja struje, ono neće iznositi više od 10 odsto za stanovništvo.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je ranije insistiralo da korekcija bude veća, ali se u nedelju složila sa procenom predsednika Republike, da neće biti veće od 10 odsto. Prethodno je Fiskalni savet upozorio da je urgentna mera za stabilizaciju EPS-a da se cena električne energije poveća od 15 do 20 procenata, ističući da bi i tada bila među najjeftinijim u Evropi, uz Gruziju i Ukrajinu.

FOTO: Printscreen/Serbialive_beograd
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: RINA

Pojedini stručnjaci smatraju da taj procenat poskupljenja treba da bude od 30 do 40 odsto. Svi ističu da od tog rasta cena moraju da budu izuzete socijano ugrožene kategorije građana.

Teoretski, kada bi EPS danas poslao uredan zahtev za poskupljenje, za koji AERS ne bi tražio nikakvu dopunu, nova cena bi mogla da se primeni najranije od 1. septembra, a najkasnije od 1. decembra. U tom slučaju bi građanima u oktobru, odnosno januaru, stigli uvećani računi. Međutim, ako bi Agencija vratila dostavljeni predlog javnom preduzeću na dopunu, rokovi bi se produžili. Prosečna potrošnja srpskog domaćinstva je oko 400 kilovat-sati, a račun u proseku iznosi oko 3.500 dinara. Ukoliko bi struja poskupela 10 odsto, to znači da bi građani svakog meseca plaćali 350 dinara više.

Zvanično EPS podnosi predlog AERS-u za korekciju cena, ali, jasno je da ta odluka ne može da se donese bez Vlade. Ekonomista Miladin Kovačević ukazuje da prilikom procenjivanja koliko će biti poskupljenje država mora da vodi računa da obezbedi najveću moguću stabilnosti i da ublaži cenovni udar na potrošače, imajući u vidu i uticaj energenata na inflaciju.

Upravo na toj klackalici mora da se nađe rešenje. Prema analizi Fiskalnog saveta EPS je napravio gubitak od 500 miliona evra, što je ovo preduzeće platilo uzimajući kredite za likvidnost, ali se postavlja pitanje da li će taj dug jednog trenutka pasti na teret građana, jer je poslovanje ovog javnog preduzeća sada neodrživo. Savet smatra da bi rast cena od 15 do 20 odsto obezbedio da EPS ne napravi dodatni gubitak od pola milijarde evra i naredne zime. Takođe, ukazuju da sadašnja cena nije na ekonomski odgovorajućem nivou i da podstiče neracionalnu potrošnju.

S druge strane energenti su pokretači inflacije. Svako njihovo poskupljenje preliva se na cene svih proizvoda i usluga. Smatra se da je to obično deseti deo od porasta cene energenta. Na primer, ako bi struja poskupela 10 odsto, onda bi to podiglo inflaciju za jedan procenat. Zato treba dobro odvagati da ne bi bila veća šteta nego korist. U analizi Fiskalnog saveta se navodi da EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja, pa sad zbog manjka i ugalj i struju mora da uvozi po rekordno visokim cenama.

Rokovi za promenu cene

ROK za davanje saglasnosti Agencije za energetiku (AERS) na predlog EPS-a za korekciju cena za domaćinstva je 30 dana od trenutka podnošenja urednog zahteva. Kako saznajemo, odluka se donosi znatno brže, obično za nedelju dana.

- Međutim, ako AERS utvrdi da zahtev nije uredan, na primer nije priložena sva propisana dokumentacija ili sadrži formalne nedostatke, Agencija će u tom slučaju zahtevati dopunu zahteva, koja treba da se dostavi u periodu koji nije duži od 30 dana - objašnjavaju za "Novosti" u AERS-u.

- Rok za davanje saglasnosti Agencije na dopunjeni zahtev je 30 dana od trenutka prijema.

Primena cena kreće 30 dana od trenutka kada je AERS dao saglasnost.

(Espreso / Novosti)