Milunka Savić, Foto: Wikipedia

PONOS!

ONA JE SRPSKA HEROINA I LEGENDARNI BORAC: Milunka Savić je najodlikovanija žena u istoriji RATOVANJA!

U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao dobrovoljac. Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici

Objavljeno: 24.07.2022. 09:21h

Milunka Savić je žena borac koja je odlikovana najvišim srpskim i savezničkim ordenjem. Mnogi istoričari je nazivaju srpska Jovanka Orleanka.

Rođena je 1890. godine u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje u Raškoj. Kada je 1912. godine objavljena mobilizacija, Milunka se prijavila pod imenom Milun Savić. U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se pretvarajući se da je muškarac. Kada je ranjena i smeštena u bolnicu, bolničari su otkrili da je u pitanju žena.

U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao dobrovoljac. Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Za višestruko herojstvo, dobila je Karađorđevu zvezdu sa mačevima.U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka, vratila se na Solunski front. Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu, kada je zarobila 23 bugarska vojnika.

Dobila je mnoga, i najviša, odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim oredenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Nakon završetka rata, radila u Bosni i Hercegovini, kao kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici vojnih uniformi. Udala se 1922. godine, za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara, gde su se i upoznali, a 1924. dobili su ćerku Milenu. Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, Višnju (1921—2004), svoju sestru od ujaka i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, jer je preležala meningitis.

Na inicijativu njenih saboraca, od 1929. bila je zaposlila kao čistačica kancelarije direktora, u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka. Zanemarena i od svih napuštena, penziju je stekla radeći. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Umesto toga, izabrala je da živi u Beogradu, gde su ljudi brzo zaboravili njene zasluge. Za sve to vreme iškolovala je i odgajila tridesetoro dece svojih palih drugova i svog rodnog sela.

Za vreme Drugog svetskog rata, Milunka je držala malu bolnicu na Voždovcu, u kojoj je lečila ranjenike. Zbog te bolnice uhapšena je od strane Specijalne policije i šest meseci provela u logoru Banjica.

1972. godine, Skupština grada Beograda dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković,na 4. spratu u zgradi bez lifta. Godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je u tom stanu. Sahranjena je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.

FOTO: esprso.rs
FOTO: esprso.rs
FOTO: esprso.rs
FOTO: esprso.rs
FOTO: esprso.rs
FOTO: esprso.rs
FOTO: Wikipedia
FOTO: Stefan Kojić
FOTO: Stefan Kojić
FOTO: Stefan Kojić
FOTO: Stefan Kojić
FOTO: Stefan Kojić
FOTO: Stefan Kojić

(Espreso / Opanak)