Džozef Bajden u Izraelu, Foto: EPA-EFE/ATEF SAFADI

poseta

ZAŠTO SE BAJDEN NAŠAO NA BLISKOM ISTOKU? Sumnja se da je OVO njegova PRAVA namera

Očekuje se da američki predsednik pokuša da obori rastuće cene benzina koje narušavaju njegovu poziciju u istraživanjima javnog mnjenja, uoči novembarskih izbora za Kongres

Objavljeno: 15.07.2022. 09:22h

Američki predsednik Džozef Bajden i izraelski premijer Jair Lapid zajedničkom deklaracijom učvrstili su već bliske vojne veze dve države, obavezom da će sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje.

Bajden je na prvom odredištu svoje prve bliskoistočne turneje otkako je predsednik SAD, ponudio uveravanje da je odlučan da zaustavi iranski nuklearni program, pa čak upotrebi i silu "kao poslednje sredstvo".

Teheran je reagovao na deklaraciju samo nekoliko sati kasnije saopštenjem da će "oštro odgovoriti na svaku grešku koju počine Vašington ili njegovi saveznici".

- Velika iranska nacija neće prihvatiti bilo kakvu nesigurnost ili krizu u regionu - izjavio je zvaničnik Irana.

Bajdenovo putovanje, koje se nastavlja posetom Zapadnoj obali i Saudijskoj Arabiji, pokušaj je lidera SAD da učini i korak napred ka normalizaciji odnosa između dva najjača saveznika SAD u ovom regionu, Izraela i Saudijske Arabije, i ujedno pokuša da se suprotstavi uticaju Irana, Rusije i Kine u ovoj strateški važnoj oblasti.

- Govorio sam koliko je iz moje perspektive važno da Izrael bude potpuno integrisan u regionu - poručio je Bajden koji je primio tajni bezbednosni izveštaj od izraelskog ministra odbrane Benija Ganca, pre nego što je krenuo u Jerusalim.

FOTO: EPA-EFE/ATEF SAFADI
FOTO: EPA-EFE/ATEF SAFADI
FOTO: EPA-EFE/ATEF SAFADI
FOTO: EPA-EFE/ATEF SAFADI
FOTO: EPA-EFE/ATEF SAFADI
FOTO: EPA-EFE/ATEF SAFADI
FOTO: EPA-EFE/ATEF SAFADI

Posle današnjeg susreta sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom na Zapadnoj obali, centralni deo Bajdenove posete biće, stoga, razgovori u DŽedi sa saudijskim liderima, uključujući saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. NJega, istina, američka obaveštajna zajednica optužuje da stoji iza ubistva novinara "Vašington posta" DŽamala Kašogija 2018. godine, a Bajden je najavljivao da neće zbog toga putovati u Rijad, no interesi su prevladali.

- Bajdenu su potrebni Saudijci da povećaju proizvodnju nafte, kako bi pomogli da globalne cene energije budu pod kontrolom - komentariše "Vašington post".

foto: EPA-EFE/Matt Marton

Očekuje se da američki predsednik pokuša da obori rastuće cene benzina koje narušavaju njegovu poziciju u istraživanjima javnog mnjenja, uoči novembarskih izbora za Kongres. Ujedno, on će da proba da pritisne saveznike iz Zaliva i da povećaju proizvodnju nafte, kako bi time doprineli snižavanju cena benzina.

Posle Bajdena, međutim, u region stiže i njegov neprijatelj broj jedan, Vladimir Putin. U drugom odlasku u inostranstvo od početka rata u Ukrajini, predsednik Rusije će 18. jula u Teheranu razgovarati s liderima Irana i Turske. Cilj je jačanje vojne i ekonomske podrške naspram zapadnih sankcija i vojne pomoći koju Zapad pruža Kijevu.

BAJDENOV GAF: "ČAST" HOLOKAUSTA

Već poznat po gafovima, Bajden (79) je ovog puta pogrešio čim je sleteo na izraelski aerodrom kraj Tel Aviva. Rekao je da je u Izraelu "da oda poštu za šest miliona jevrejskih života, ukradenih u genocidu i da nastavi, ono što moramo da radimo svakog, svakog dana, da nastavimo da budemo svedoci da održimo u životu istinu i čast (honor) Holokausta" užas (horor) Holokausta".

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: EPA-EFE/Kiko Huesca
FOTO: Printscreen/Twitter/ Washington Free Beacon
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Američki lider je brzo ispravio grešku, ali je teško pročitao govor i nije mu bilo lako da izgovori naziv Memorijalnog centra Holokausta Jad Vašem u Jerusalimu.

ŠIRENJE BRIKSA

Predsednica BRIKS-a, međunarodne asocijacije ekonomija u usponu, Purnima Anand izjavila je da Turska, Egipat i Saudijska Arabija žele da se pridruže ovoj grupi, koju čine Brazi, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika i da bi odluka o prijemu nekih od zemalja mogla da bude doneta tokom sledećeg samita 2023. godine. Prethodno su Iran i Argentina takođe podneli prijave za pristupanje.

Bonus video:

(Espreso/Novosti)