Ilustracija, Foto: Nebojša Mandić

"VRT SEĆANJA"

OVO JE NAJTUŽNIJI VRT U BEOGRADU: Pokojnici se NE SAHRANJUJU, a 1 STVAR crkva NIKADA nije PRIHVATILA! (FOTO)

Kuća je, tako, zajednička za sve njih, niko nije ni na koji način posebno istaknut

Objavljeno: 30.06.2022. 13:19h

Poseban način sahranjivanja jeste kada se prah pospe po zemlji – bez urne, grobnog mesta, slike i bilo kakvog obeležja. To u našoj državi, pak, nije zakonom moguće, bar ne onako kako to viđamo na holivudskim filmovima.

Ipak, u Beogradu postoji jedno dozvoljeno mesto gde se prah nastao kremacijom posipa po zemlji, jedan vrt na kome su zasađene ruže i gde počivaju svi oni koji su poželeli da tako napuste materijalni svet.

To je Vrt sećanja na Novom Groblju. I zaista, to je jedino mesto gde ne postoje grobnice sa imenom i prezimenom, gde se sveće pale, a cveće ostavlja ispred vrta na kome počivaju pokojnici, a ne pred spomenikom.

Ipak, iako nema pojedinačnih spomenika, postoje imena, ali ispisana na posebnim pločama sa strane. Tako se zna da je osoba sa određenim imenom i prezimenom, baš tu, u Vrtu sećanja.

Pokraj tih imena, iako to nije dozvoljeno, voljeni lepe različite stvari – stikere, srca, simbole, često šarene, a neko čak zalepi i sličicu. Radnici će s vremena na vreme da očiste ploče, jer se pravila “kućnog reda” moraju poštovati.

FOTO: printscreenyoutube
FOTO: prentscreen
FOTO: Dragana Udovičić
FOTO: Wikipedia/Zavod za spomenike grada Beograda

Kuća je, tako, zajednička za sve njih, niko nije ni na koji način posebno istaknut…

Prema pravilima koja tu vladaju, nije dozvoljeno gaziti po ružičnjacima i ostavljati predmete i cveće na ovoj površini

Vrt sećanja je formiran pre više od pola veka, po projektu arhitekte Milice Momčilović.

Naravno, nisu svi koji se kremiraju u Vrtu sećanja, to je samo mesto gde se može raditi ono što izvan groblja nije zakonom dozovljeno – posipanje pepela u zemlju, bez ikakvog dodatnog obeležja na samom mestu.

Uz Vrt sećanja, sa spoljne strane, nalaze se grobnice i spomen obeležja žrtvama bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu, 1941. i 1944. godine.

Kremacija je bila u nekadašnjoj Jugoslaviji popularizovana početkom šezdesetih, pa je i čitava jedna celina – Aleja zaslužnih građana formirana tako da veliki prostor daje upravo mestima predviđenim za urne.

Taj način, koji kod nas nije tradicionalan, crkva nikada nije prihvatila.

U Jugoslaviji je uvedena kao opcija tek 1961. godine, i to samo na papiru. Prvi krematorijum počeo je da radi tek četiri godine kasnije.

(Espreso / Kaldrma)