Ilustracija, Foto: Profimedia

Pogoršani rezultati platnog bilansa Srbije

STANJE PLATNOG BILANSA U SRBIJI! Rezultati pogoršani

Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko četiri odsto BDP-a

Objavljeno: 21.06.2022. 16:02h

Srbija je od početka godine imala značajno pogoršane rezultate platnog bilansa, jer su povećani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, pokazala je analiza biltena Kvartalni monitor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, čija je promocija zakazana za 23. jun.

Smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje, navedeno je u analizi ekonomskih trendova i politika u Srbiji koju je uradio Kvartalni monitor.

Kako je ukazano, oko 70 odsto povećanja robnog deficita je ostvareno na tržištu energenata, jer se uvoze veće količine po visokim cenama.

Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su vrlo neizvesne, a sada se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto.

Navedeno je i da se u ovoj godine očekuje deficit tekućeg bilansa od oko sedam odsto BDP-a.

Prema analizi Kvartalnog monitora inflacija će biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano.

Podseća se i da je medjugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4 odsto, a inflacija od početka godine iznosi 5,6 odsto.

Na rast inflacije, kako je navedeno, najviše utiče rast cena hrane i energenata, ali je rast cena proširen na skoro sve proizvode.

Administrativnom kontrolom cena ublažena je inflacija, ali posledica toga je rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti, naveli su stručnjaci Kvartalnog monitora.

foto: AP

Iako za sada inflacija povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode, upozorili su da "postoji rizik od pokretanja spirale izmedju inflacije, plata i penzija".

U prvom kvartalu je ostvaren i visok fiskalni deficit, a procenjuje se da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana.

Fiskalni deficit u prvom kvartalu je iznosio 4,4 odsto BDP-a, kao posledica predizbornih trošenja.

Javni dug je u prva četiri meseca povećan za više od 800 miliona evra, ali njegovo učešće u BDP opada.

Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko četiri odsto BDP-a, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća.

Iako su devizne rezerve Srbije od početka godine smanjenje za više od 2,5 milijardi evra, analiza Kvartalnog monitora pokazuje da u uslovima rastuće inflacije politika fiksnog kursa ipak donosi više koristi nego štete.

(Espreso / Beta)