Milić Minja Šaković, Foto: Youtube/PrintScreen/Vijesti Online

BUDVA

"TROUGAO SMRTI" BIO KOBAN I ZA ŠAKOVIĆA: Zla sudbina je ovde dočekala mnoge ŽESTOKE MOMKE, pamti brojna UBISTVA!

Istražitelji na spisku nerasvetljenih ubistava samo u Budvi imaju više od dvadeset slučajeva

Objavljeno: 20.06.2022. 11:16h

Ubistvo visokopozicioniranog člana škaljarskog klana Milića Minje Šakovića jedna je od niza mafijaških likvidacija, zbog kojih je Budva još pre tri decenije označena gradom u kom je zla sudbina dočekala mnoge žestoke momke.

Mesto na kom je tridesetpetogodišnjak likvidiran u petak uveče “pamti” mnoga mafijaška ubistva i zovu ga “budvanski kobni trougao”, pišu Vijesti.

Šaković je ubijen 17. juna oko 23.30 sati u budvanskom restoranu “Korkovado”. Ubica mu je prišao dok je večerao sa prijateljima, i u njega, s leđa, ispalio najmanje osam hitaca. Tri metka Šakovića su pogodila u glavu, a kad je pao na pločnik, ubica je sa udaljenosti od pola metra u njega ispalio još dva hica, pa još tri, nakon čega se dao u beg i za njim se i dalje traga.

Obučen u svetle farmerke, belu košulju dugih rukava, crne patike s belim vezicama i s belim kačketom na glavi, egzekutor je pobegao ka hotelu “Mogren”, a onda uskim putem ka naselju Gospoština.

Milić Minja Šaković foto: Youtube/PrintScreen/Vijesti Online

"Kobni trougao"

Kobni budvanski trougao, odnosno prostor između hotela “Mogren” i “Avala” i parkinga na Trgu sunca, bio je koban za mnoge žestoke momke.

Prvu žrtvu odneo je 1. septembra 1991. godine, kada je ubijen Kotoranin Vlastimir Zečević, zvani Mićko Talijan.

Njega su na platou ispred poslovnice tadašnjeg JAT-a, nadomak hotela “Avala” i “Mogren”, u kasnim noćnim satima sačekala dvojica napadača, koji su tražili od Zečevićevog prijatelja Tonija Pecovića da se udalji.

Usledila je tuča u kojoj su napadači koristili i metalnu šipku, a onda je odjeknuo pucanj. Teško ranjeni Zečević uspio je da dođe do svojih kola i sam se odveze do Doma zdravlja, gde je i preminuo od posledica ranjavanja.

Beograđani Petar i Jugoslav Pajić uhapšeni su tada zbog sumnje da su ubili Kotoranina. Pred istražnim sudijom kasnije su povukli priznanja data policiji, a kasnije su oslobođeni optužbi. Ubice nikada nisu pronađene.

Tri godine kasnije, 4. avgusta 1994. godine, na samo 50 metara od mesta gde je ubijen Zečević, na parkingu ispred ulaza u hotel “Avala”, u razornoj eksploziji “folksvagena karado”, ubijen je dvadesetsedmogodišnji Beranac Boro Nedović.

Iako nikada nije otkriven počinilac, sumnjalo se da je reč o osveti za smrt Stanka Petrušića, koga je Nedović godinu ranije ubio u kockarnici hotela “Jugoslavija”.

Krvavi trougao treću žrtvu uzeo je 27. februara 1997. godine - u blizini “Mogrena” iz automatskog oružja likvidiran je Radoslav Rako Stanišić (48), zvani Raka Dilinger. Pogođen je sa četiri metka.

Tokom istrage pronađeni su puška i čaure, a ubica je do danas ostao neotkriven. Dilinger je važio za bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana, koji je kasnije ubijen u holu beogradskog “Interkontinentala”. Bio je povezan s Vanjom Bokanom, označavanim kao važnom karikom u švercu duvana, koji je 2000. ubijen ispred svoje vile u Grčkoj.

Pola godine nakon tog zločina, nedaleko od tog mesta ubijen je Dilingerov prijatelj, Cetinjanin Đorđe Minja Bećir (47). Snajperista je u noći između 4. i 5. avgusta 1997. smrtno pogodio Bećira koji je bio u svojoj “mazdi” kabriolet.

Poslednjeg dana maja 2002. u centru Budve, ubijen je i Blagota Baja Sekulić - sat iza ponoći izrešetan je u svom “grand čirokiju”. Egzekutor koji je u njega ispalio smrtonosni rafal od 20 metaka nikada nije pronađen.

Dve godine kasnije - 23. avgusta, snajperista, sakriven na bedemima Starog grada, s nekoliko hitaca pogodio je u glavu Tomislava Vujisića, tadašnjeg vlasnika starogradskog noćnog kluba “Znak pitanja”. Ubica je nestao bez traga i policija nikada nije rasvetlila ubistvo, pišu Vijesti.

Zločini u budvanskom kobnom trouglu nastavljeni su krajem leta 2007. godine - u oružanom sukobu u srcu Starog grada, pred više stotina turista, u lokalu “Jadranska straža” ubijeni su Vladimir Rakočević, koji je živeo u Češkoj i ukrajinski državljanin Adalbert Šut, a ranjeni su Vladimir i Željko Janković.

Za tu likvidaciju osuđeni su Nikšićani Dragan Giga Zindović i Radojica Zekovića, i Beranci Aleksandar Zečević i Rajko Knežević.

Početkom avgusta 2008. godine Nikšićanin Goran Pejović ubijen je dok je s prijateljima sedeo na terasi “Palme”, u centru Budve, a ranjen je njegov drug Vojkan Inić.

Pejović je šesta žrtva u budvanskom krvavom trouglu, a ubijen je greškom. Uhapšeni pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić pred istražiteljima je u zagrebačkoj bolnici ispričao da ga je tada vođa zemunskog klana Luka Bojović angažovao da ubije Budvanina Ivana Delića. Delić je tog dana sedeo za susednim stolom u istom kafeu i nosio majicu iste boje kao i ubijeni Pejović.

Miloš Vidaković iz Pančeva ubijen je prvih dana jula 2013. godine ispod zidina budvanskog Starog grada. Ubica mu je prišao i u leđa ispalio 5-6 metaka, nakon čega je pobegao. Policija je kasnije tvrdila da je za tu likvidaciju odgovoran Miloš Delibašić.

Bedemi Starog grada bili su kobni i za Budvanina Gorana Đuričkovića - 27. oktobra 2015. godine, s tog mesta, na njega je pucano dok je šetao ispred svog restorana “Old Fisherman’s Pub”.

FOTO: Print Screen Youtube
FOTO: Printscreen
FOTO: Printscreen/Novostiyoutube
FOTO: Profimedia

Tokom uviđaja tri čaure pronađene su na kuli zidina Starog grada u Budvi iznad zvona, odnosno oko 50-ak metara vazdušne linije od mesta na kome je stajao ubijeni. Ubica Đuričkovića navodno je bio pritajen u staroj puškarnici, gde je mogao da se sakrije, ali i odakle mu se pružao odličan pogled na lokal i Đuričkovića. Đuričković je među prvim žrtvama rata koji godinama bukti između kavačkog i škaljarskog klana, odnosno mafijaške organizacije koja je do 2014. godine bila jedinstvena.

Osim budvanskog krvavog trougla i ostala mesta, plaže i naselja te primorske opštine bile su poprište mafijaških obračuna i brutalnih likvidacija, koje su mahom ostale neotkrivene.

Istražitelji na spisku nerasvetljenih ubistava samo u Budvi imaju više od dvadeset slučajeva.

(Espreso)