Vladimir Putin, Foto: Profimedia, epa/ya, EPA/YAHYA ARHAB, EPA-EFE/CRISTINA GALLEGO

KADA MOŽEMO OČEKIVATI RASPLET?

ŠTA SPUTAVA ŠESTI PAKET SANKCIJA RUSIJI? Brisel ne može da UBEDI sve članice, KOMŠIJE NE ODSTUPAJU!

Predloženo je postepeno ukidanje uvoza ruske sirove nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja godine kako bi prestala zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva

Objavljeno: 19.05.2022. 09:34h > 09:38h

Evropska komisija je pre dve nedelje predložila šesti paket sankcija protiv Rusije, koji uključuje zabranu uvoza ruske nafte. Embargo bi bio najoštrija sankcija od početka napada Moskve na Ukrajinu 24. februara, a da bi EU usvojila takvu odluku, potrebna je saglasnost svih 27 država članica. Medutim, oko toga još nema dogovora, a glavna prepreka je Mađarska, koja ne podržava ovu odluku, a ne raduju joj se ni Hrvatska, Bugarska, Slovačka i Češka, koje su zatražile izuzeće od embarga.

Predloženo je postepeno ukidanje uvoza ruske sirove nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja godine kako bi prestala zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva, piše Euronws.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je u ponedeljak, na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta EU rekao da i dalje ne postoji neophodan konsenzus o šestom paketu sankcija i predloženoj zabrani uvoza ruske nafte.

"Nastavićemo sa uvođenjem sankcijama Rusiji kako bismo učinili da posledice invazije budu nepodnošljive za Kremlj. Nastavljamo da razgovaramo o tome. Nažalost, danas nije bilo moguće postići dogovor o finalizaciji šestog paketa sankcija", rekao je Borelj.

FOTO: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ
FOTO: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ
FOTO: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ
FOTO: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ / POOL

Zašto Mađarska ne pristaje na embargo?

Od ukupne količine gasa koju troše zemlje EU, Rusija im isporučuje 40 odsto, dok trećina nafte na evropsko tržište, takođe, stiže iz ove zemlje. Prošle godine, zemlje članice potrošile su više od 70 milijardi evra na uvoz nafte iz Rusije, prenosi Euronews. Evropska unija svakoga dana kupuje oko 2,2 miliona sirove nafte od Moskve, a još 1,2 miliona barela rafinisane.

Među državama članicama, međutim, postoji drastična razlika u zavisnosti od ruskih energenata.

Nemačka, Holandija, Poljska i Italija su među onima koji najviše kupuju, a zemlje članice EU koriste rusku sirovu naftu kako bi proizvele veliki broj različitih goriva, kako za transport, tako i za grejanje. Najveći deo ruske nafte dolazi kroz evropske luke kao što su Avr u Francuskoj ili Roterdam u Holandiji. Neke zemlje su, takođe, i fizički povezane naftofodom "Družba", koji iz Rusije ide u Ukrajinu, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Češku, Austriju i Nemačku.

Mađarska je jedna od zemalja koje su najviše zavisne od energenata iz Rusije, odakle im stiže 60 odsto nafte i čak 85 odsto gasa. Zbog toga je vlada Viktora Orbana insistirala da će blokirati sve predloge sankcija Evropske unije koji se odnose na ruske energente, nazivajući to "crvenom linijom" koja je u suprotnosti s interesima Mađarske. Orban je rekao da bi ovoj državi bilo potrebno pet godina i velika ulaganja u rafinerije i gasovode kako bi mogli da transformišu sadašnji sistem koji se značajno oslanja na rusku naftu i naglasio da bi to dodatno uvećalo ionako visoke cene energije, što bi dovelo do zatvaranja fabrika i nezaposlenosti.

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je objavio da se rešenje ne nazire i da su vladi potrebne "stotine miliona dolara" za domaće rafinerije i za kompenzovanje troškova mađarske privrede.

"Embargom na rusku naftu koji predlaže Evropska komisija Mađarska će biti teže pogođena nego Ruska Federacija. Mađarska nema izlaz na more, a zavisimo od ruske nafte i gasa“, rekao je mađarski ministar u intervjuu koji je objavio španski list El Pais.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Kako je preneo Rojters, Sijarto je rekao da je jedini način da se postigne dogovor o embargu na rusku naftu, da se on primenjuje na isporuke pomorskim putem, a da se izuzmu isporuke ruske nafte preko naftovoda. On je upozorio da bi predlog Evropske unije o uvođenju naftnih sankcija Rusiji uništio mađarsku ekonomiju i istakao da se tim predlogom ne nudi rešenje za ogromne probleme koje bi sankcije predstavljale za Mađarsku.

Sijarto je izjavio da je Mađarska predložila izuzeće za isporuke nafte naftovodom u slučaju da EU uvede embargo i naglasio da smatra da bi to bilo najjednostavnije rešenje koje bi zadovoljilo potrebe Brisela, a da istovremeno zemlje koje naftu dobijaju preko naftovoda ne budu dovedene u izuzetno težak položaj. Mađarski šef diplomatije je obećao da mađarska vlada nikada neće dozvoliti da Mađari plaćaju cenu rata u smislu svoje bezbednosti, bilo fizički, energetski ili ekonomski.

I predsednica Mađarske Katalin Novak je rekla da će Mađarska glasati za šesti paket sankcija Rusiji, koji uključuje embargo na isporuke nafte, ako Evropska unija bude finansirala njenu energetsku bezbednost.

Rasplet se očekuje krajem maja

Ministri spoljnih poslova EU pokušali su i javno da izvrše pritisak na Mađarsku da ukine veto na predloženi embargo na rusku naftu, pri čemu je, kako je preneo Rojters, ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis poručio da blok ne sme da bude "talac jedne zemlje članice". Ukrajinski šef diplomatije je rekao da je jasno ko blokira naftni embargo i naglasio da vreme ističe jer "svakog dana Rusija zarađuje novac i taj novac investira u rat".

Nekoliko ministara je direktno prozvalo Mađarsku u obraćanju novinarima, dok je Rumunija navela da je na bloku da preokrenu stav Budimpešte. Ministri EU kažu da će naftni embargo biti uveden čak i ako bude potrebno više vremena da se postigne dogovor.

"Ovaj paket sankcija će biti usvojen i uključiće i naftu“, izjavila je estonska ministarka spoljnih poslova Eva-Marija Limets, a njen stav su ponovili i drugi šefovi diplomatija, uključujući Luksemburg i Rumuniju.

Španija je, takođe, podržala predlog Komisije o embargu na naftu, koji su već uvele Sjedinjene Države i Britanija, i koji bi usledio nakon pet prethodnih paketa sankcija EU, pri čemu se smatra da je to najefikasniji način da se smanje prihodi Rusije za finansiranje rata u Ukrajini, navodi Rojters.

Neke diplomate ističu predstojeći samit EU od 30. do 31. maja kao preloman trenutak za postizanje dogovora o postepenoj zabrani uzvoza ruske nafte tokom narednih šest meseci, pri čemu će Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj biti odobren duži prelazni period za prekid kupovina.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je danas plan vredan 300 milijardi evra, kojim bi EU trebalo brže da prekine zavisnost od ruskih foslilnih goriva, uključujući naftu i gas. Fon der Lajen je u vanrednom obraćanju u Briselu poručila da se plan zasniva na investicijama koje će smanjiti potrošnju energije, uvesti više ” pouzdanih dobavljača” energenata i ubrzati rad na obnovljivim izvorima energije. Ona je najavila i platformu po kojoj će 27 članica EU zajedno nabavljati energente na svetskim tržistima.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

"Sve ovo će zahtevati masivne investicije. Mobilisaćemo do 300 miljardi evra od čega će 75 milijardi biti grantovi, a 225 miljarde zajmovi. Oko 10 miljardi evra od ove sume biće upotrebljeno za izgradnju veza između gasa i tečnog gasa kako niko ne bi ostao bez grejanja. Još 2 miljarde biće upotrebeljene za naftnu infrastrukturu kako bismo zaustavili uvoz ruske nafte. Sve ostalo, čak 95 procenata ukupnih sredstava, ići će na ubrzanje tranzicije ka čistim izvorima energije”; najavila je Lajen.

Putin: Odbijanje ruske nafte - ekonomsko samoubistvo za EU

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin na sastanku o situaciji u naftnom sektoru izjavio da odbijanje ruskih energenata predstavlja ekonomsko samoubistvo za EU.

"Danas vidimo da iz apsolutno političkih razloga, zbog sopstvenih ambicija i pod pritiskom američkog gospodara, evropske zemlje uvode nove sankcije tržištima nafte i gasa. Sve to vodi ka rastu inflacije i umesto da priznaju svoje greške, traže krivce sa strane", rekao je Putin, prenose RIA novosti.

On je istakao da će Evropa dugoročno postati region sa visokim cenama energenata. Prema njegovim rečima, zapadna politička klasa spekuliše s "apsolutno prirodnom zabrinutošću mnogih ljudi u vezi s elektranama i klimatskim pitanjima", pri čemu umanjuju značaj tradicionalnih, ugljovodoničnih izvora energije, dok istovremeno precenjuju ulogu alternativne energije. To je, kako je rekao, doprinelo izazivanju energetske krize za koju zapadni zvaničnici sada pokušavaju da okrive Rusiju.

"Stiče se utisak da su naše zapadne kolege, političari i ekonomisti jednostavno zaboravili osnove elementarnih ekonomskih zakonitosti ili ih, na svoju štetu, radije namerno ignorišu“, rekao je Putin, prema izveštaju Sputnjik internešenela.

Dodao je da će nedvosmisleno, zajedno sa ruskim energetskim resursima, i ekonomska aktivnost otići iz Evrope u druge regione sveta.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

"Takav ekonomski autogol, ili samoubistvo, naravno da je unutrašnja stvar evropskih zemalja. Mi moramo da postupamo pragmatično i da polazimo prvenstveno od sopstvenih ekonomskih interesa", naglasio je Putin.

On je pozvao ruske vlasti da „deluju proaktivno” u uslovima „bezumnih i haotičnih" postupaka koje preduzimaju neki od zapadnih „partnera” i da to preokrenu u korist Moskve, ali je istovremeno upozorio da Rusija ne može da očekuje da će te zemlje praviti takve greške „u nedogled“.

(Espreso/Blic)