Sveti Vasilije Ostroški, Foto: spc.rs

VAŽAN DATUM

DANAS SLAVIMO SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vernici poštuju BITNE OBIČAJE

Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni na Ostrog treba čuvati za "ne daj Bože"

Objavljeno: 12.05.2022. 09:26h

Nema veće hrišćanske svetinje od moštiju Svetog Vasilija Ostroškog jer je po broju hodočasnika manastir Ostrog na trećem mestu u svetu posle Jerusalima i Svete Gore.

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto su hodočašća za vernike svih religija.

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Rodio se 28. decembra 1610. godine, od pobožnih i blagočestivih pravoslavnih roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na krštenju su mu roditelji dali ime Stojan. Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice i kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.

Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš odakle je utvrđivao u pravoslavlj u vernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj opasni podvižnički život.

Upokojio se u Gospodu 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama. U narodu je Sveti Vasilije poznat po svom podvižništvu i mnogobrojim čudotvornim isceljenjima.

FOTO: Printscreen
FOTO: Printscreen youtube
FOTO: Printscreen/Youtube
FOTO: Printscreen Youtube

Poklonička putovanja naroda u Ostrog počela su još za zemaljskog života Svetog Vasilija, nastavljena su po proslavljenju njegovih svetih moštiju i traju i danas. Osim praznika Svetog Vasilija, dani sabora u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogarodice. U te dane u Ostrogu se okuplja i po deset, dvadeset hiljada pobožnih poklonika.

Šta morate ispoštovati danas

Čuda koja su se dogodila prilikom molitvi Svetom Vasiliju su mnogoborjna. Jedno verovanje kaže da oni koje se zavetuju da će na Svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova bolest ili bolest njihovih bližnjih biće kao "rukom odnesena".

Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji treba da traje sve do Trojica ili Duhova i da odete na Ostrog i tamo se pričestite. Ako poznajete osobu koja se sprema na ovakvo putovanje, trebalo bi da joj odnesete ulje, tamjan i pamuk da sa sobom ponese i da to ostavi kod sveca "da prenoći".

Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni na Ostrog treba čuvati za "ne daj Bože".

Danas po narodnom vjerovanju ne bi trebalo da obavljate teške poslove, ali valjalo bi da se očisti kuća, kako bi, prema verovanju, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Još jedno verovanje kaže da danas treba da seiskreno pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Veruje se da Sveti Vasilije miri zavađene, ukroćuje samovoljne, zbratimljuje razbraćene i isceljuje bolesne.

Priča iz Drugog svetskog rata

U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostrog, jedna granata iz nemačkog brdskog topa udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali nije eksplodirala.

Granata se od pada razbila na dvoje. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Veruje se da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.

(Espreso / )