Ilustracija, Foto: Profimedia

UŽAS

PREKO 100 LJUDI U CRNOJ GORI POGINULO JE NA DANAŠNJI DAN: Ovu katastrofu svi pamte

U rano jutro, nešto malo posle sedam časova tog 15. aprila uključio se alarm koji je bio programiran na sedam stepeni Rihtera

Objavljeno: 15.04.2022. 10:03h

Na današnji dan 1979. godine u zemljotresu koji je pogodio Crnu Goru poginulo je više od sto ljudi, a preko 80.000 ostalo je bez kuća.

U rano jutro, nešto malo posle sedam časova tog 15. aprila uključio se alarm koji je bio programiran na sedam stepeni Rihtera i taj dan je ušao u istorju. Epicentar razornog zemljotresa bio je u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti od 15 km od obale.

U ovom zemljotresu 101 osoba je izgubila život u Crnoj Gori i 35 u Albaniji.

Stradali su gradovi: Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi, a razoreno je 250 naselja. Uništen je ogroman deo modernih hotelskih kapaciteta u regionu, oštećena su 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dečije zaštite, 240 školskih objekata. Velike štete su bile na putnoj mreži - oštećeno je oko 350 km magistralnih i 200 km regionalnih puteva.

Jedna od specifičnih manifestacija oštećenja tla izazvana zemljotresom bile su pojave likvifakcije (tečenja tla), klizišta i odroni. Podrhtavanje je tralo kratko, ali su posledice bile katastrofalne - 101 mrtva osoba i 1.700 povređenih, od kojih je 159 teže. Zemljotres je iza sebe ostavio pustoš i neprepoznatljivu sliku crnogorskih gradova na primorju, jer je primorska regija zbog blizine epicentra bila najzahvaćenija potresom, podseća podgorički portal CdM.

Aprilski zemljotres 1979. će se pamtiti po još nečemu. Po požrtvovanosti i solidarnosti naroda tadašnje Jugoslavije. Na tlu Crne Gore zabeleženi su snažni zemljotresi 1667, 1853, 1905, 1923, 1931. godine, ali je aprilski iz 1979. godine bio jedan od jačih, čija je magnituda u ognjištu bila sedam stepeni Rihterove skale.

Neki seizmolozi svrstavaju zemljotres iz 1979. godine u red sa zemljotresom iz 361. godine, kada su potonula neka naselja u ovom delu Jadrana. Obnova je trajala deset godina.

Sve republike tadašnje Jugoslavije su solidarno učestvovale u obnovi, a donet je i Zakon o obnovi Crnogorskog primorja u tadašnjoj Saveznoj skupštini.

(Espreso/Agencije)