Vjačeslav Volodin, Putin, Foto: Profimedia

TIM

ZABAVLJA RUSKOG CARA, ŠIRI PROPAGANDU, ŽELI DA OSTAVI UTISAK! Nakon Putina, dolazi Putin, zvaće se VOLODIN? (FOTO)

Postoji priča koja se među predstavnicima ruske Dume širi skoro 20 godina...

Objavljeno: 12.04.2022. 09:06h

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin je isticao svoju lojalnost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i to više nego inače.

Volodin je u dnevnim saopštenjima i govorima prozivao javne ličnosti koje su se protivile ratu kao „izdajnike“, tražio da se Rusiji plaća prirodni gas i druga dobra u rubljama, a američkog predsednika Džoa Bajdena opisao kao „bolesnog i jadnog“.

Sve ove izjave imale su jednu svrhu – da se dodvore predsedniku, prenosi nezavisni ruski portal Meduza, koji zbog zabrane rada u samoj Rusiji privremeno radi iz inostranstva.

foto: Profimedia

Postoji priča koja se među predstavnicima ruske Dume širi skoro 20 godina. Priča se da je na sednici Dume početkom 2000-ih tadašnji potpredsednik Artur Čilingarov iz partije Jedinstvena Rusija pokušao da da reč jednom od parlamentaraca, rekavši: „A sada, poslanik Volodin!“. A onda je usledio odgovor: „Budite precizniji – svi smo mi Volodini!“. Poenta šale je da su svi zamenici bili Putinovi dvorjani i sluge – „Volodin“ na ruskom može značiti „pripadati Volođi“, a Volođa je nadimak za osobu po imenu Vladimir.

Međutim, na sednici Državne dume 11. aprila 2003. Čilingarov je ponovo pozvao „zamenika Volodina“. Međutim, nije dobio nikakvu šalu u odgovoru – parlament nije bio ni blizu Putinovih pristalica. Gornji dom nije imao jaku većinu sve do posle izbora u decembru 2003. godine. Međutim, postojala je jedna osoba koja je već u potpunosti podržala Putina – to je bio Vjačeslav Volodin, član koalicije Otadžbina – Cela Rusija (OVR). Volodin je 2001. godine bio jedan od najglasnijih zagovornika spajanja OVR-a i koalicije Jedinstvo, što je rezultiralo proputinovskom strankom Jedinstvena Rusija.

Poslanik Volodin će 19 godina kasnije postati predsednik Dume, a do marta 2022. poboljšaće svoje veštine „čitanja“ Putina, čineći ga uzorom ruskim provladinim političarima.

foto: Profimedia

Volodin je podigao ulog

Mesec dana pre početka rata u Ukrajini, Ruska komunistička partija (KPRF) podnela je predsedniku nacrt poslaničkog obraćanja u kome zahteva priznanje samoproglašenih Donjeck (DNR) i Luganska (LNR) Narodne Republike. Prema izvorima bliskim predsedničkoj administraciji, tadašnji upućeni u Kremlj su inicijativu komunista smatrali „neozbiljnom“ pa čak i „štetnom“, uprkos stalnim izveštajima zapadnih medija da se Putin sprema za invaziju.

– Komunisti su uvek iskorišćavali pitanje DNR i LNR jer to omogućava uspeh među biračima. Nije bilo govora o bilo kakvoj koordinaciji (sa unutrašnjim političkim blokom predsedničke administracije), to je bila čisto njihova sopstvena igra. delovalo štetno., nekoliko dana kasnije trebalo je da se održe razgovori (između Vladimira Putina i francuskog predsednika Emanuela) Makrona i (nemačkog kancelara Olafa) Šolca – rekao je izvor Meduze.

On dodaje da politički blok u Kremlju tradicionalno nikada ne dozvoljava da komunistička inicijativa prođe u Državnoj dumi.

– Komunisti su odavno upali u kategoriju nepouzdanih partnera koji nisu deo sistema. Ali predsednik Dume Vjačeslav Volodin je podigao ulog. „Nije slučajno što su predstavnici Državne dume izrazili potrebu da priznaju DNR i LNR kao suverene države. Civili stradaju i ginu. Ne možemo samo da stojimo i gledamo. Zabrinuti smo za zaštitu naših ruskih građana i sunarodnika. živeći tamo – napisao je on na Telegram nalogu.

foto: Profimedia

Volodin nije koordinirao svoje akcije sa političkim blokom predsedničke administracije – umesto toga je demonstrirao sopstvenu „nezavisnost“. Prema izvoru iz Jedinstvene Rusije, čije su izjave potvrdila još dva izvora bliska Kremlju, administracija i Jedinstvena Rusija su „za svaki slučaj uvele alternativni zakon“. Prema zakonu, Duma bi pozvala predsednika da prizna DNR i LNR, ali se samo Volodin konsultovao sa Ministarstvom spoljnih poslova.

Putin se predomislio – Volodin je uspeo

Frakcija Jedinstvene Rusije u Dumi imala je dosta glasova za usvajanje te verzije dokumenta, ali ni sami poslanici nisu dobili nikakvu jasnu naznaku kako se od njih očekuje da glasaju. Kao rezultat toga, glasali su i za svoju „alternativnu“ verziju projekta i za verziju dokumenta Komunističke partije – oba zakona su usvojena.

– Volodin je igrao tešku utakmicu, čak i sa Komunističkom partijom – rekao je za Meduzu izvor blizak predsedničkoj administraciji. „On lično nema problema sa komunistima. Igrao je uz njih i uspeo je.

foto: Profimedia

Zaista, uprkos ranijim obećanjima da će se Rusija pridržavati sporazuma iz Minska, Putin se ubrzo predomislio. Na sednici Saveta bezbednosti Rusije 21. februara on je zapravo izjavio da planira da prizna samoproglašene republike Donbasa i to je učinio nekoliko sati kasnije.

Ruske trupe su 24. februara napale Ukrajinu. Vjačeslav Volodin je postao jedan od prvih ruskih političara koji je javno podržao rat.

– Demilitarizacija Ukrajine je jedini preostali put. Jedini put koji će nam omogućiti da sprečimo rat u Evropi. To je naša jedina šansa da zaustavimo borbe i humanitarnu katastrofu – napisao je on istog dana na Telegramu.

Tokom prvog meseca rata, predsednik Državne dume je aktivno govorio za „specijalnu vojnu operaciju“. On je izneo nekoliko navoda o tome gde se nalazi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, uključujući i to da nije bio u Kijevu, već u Lavovu ili Poljskoj (što je bila lažna informacija). U jednom trenutku je pozvao ljude iz ruskog kulturnog miljea da „do ponedeljka“ utvrde svoj stav o situaciji u Ukrajini. Aktivno je kritikovao rukovodstvo zapadnih zemalja, na primer, nazivajući američkog predsednika Džoa Bajdena „bolesnim“ i predlažući mu da se „podvrgne psihijatrijskom pregledu“.

– On razume šta deluje na određenu osobu i može da oseti šta ta osoba voli – rekao je izvor koji ga poznaje.

Izvor blizak Kremlju, s druge strane, kaže drugačije.

– Volodin zabavlja Putina, podržava njegove „inovativne“ ideje. Plaćanje gasa i nafte mora biti u rubljama? Naravno, odmah ćemo dati izjavu zašto je to mudro i ispravno. Što se Putin više zatvarao poslednjih godina i što se više suprotstavlja bilo kome da se svađa sa njim ili da ga tretira kao ravnog, Volodin je napredovao – kaže politikolog Ivan Preobraženski.

– Za razliku od starog tima iz Sankt Peterburga (koji je pratio Putina na vlasti), Volodin nikada nije tvrdio da ima ravnopravan ili čak prijateljski odnos sa Putinom.

Svi su postali ‘Volođini’

Drugi ruski političari su ubrzo počeli da slede Volodinov primer i počeli da šire propagandu. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev počeo je redovno da piše o zapadnim sankcijama, vređanju lidera i granicama stranih zemalja. Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko, lider Roskosmosa Dmitrij Rogozin, pa čak i liderka Centralne izborne komisije Ela Pamfilova, počeli su da imitiraju Volodina u pokušaju da pridobiju Putinovu naklonost. Čini se da se stari vic ostvario – ruski političari čine sve da postanu ‘Volodjini’.

foto: Profimedia

Zvanično, pozicija predsednika Državne dume je jedna od najviših u ruskoj vladi. Međutim, 2016. godine Vjačeslav Volodin – tada prvi zamenik šefa predsedničke administracije i šef političkog bloka – bio je nezadovoljan svojim položajem. To su potvrdili izvori bliski Kremlju i ljudi iz Volodinovog užeg kruga.

Prema izvorima, Volodin je zaista želeo da napreduje kroz redove zvanične vertikale moći. Više su ga zanimala ekonomska i politička pitanja nego upravljanje kadrovima. Prema izvoru koji Volodina lično poznaje, njegov cilj je tada bio da postane gradonačelnik Moskve. “Posao ima ekonomski aspekt, javni aspekt i prostor za rast. (Nasuprot tome) biti premijer, u sadašnjim okolnostima, više je od reči. Niko ne sumnja da će se Putin ponovo kandidovati i postati premijer, pa postati ministar sada znači doći do vrha, granice i zauvek biti na drugom mestu, nikada na prvom mestu“, rekao je izvor.

Postoji niz mogućih objašnjenja zašto je Volodin završio u Državnoj Dumi. Prema izvorima bliskim predsedničkoj administraciji i rukovodstvu Jedinstvene Rusije, Vladimir Putin je definitivno odlučio da Volodin napusti Kremlj posle rezultata izbora za Državnu dumu 2016. godine. Jedinstvena Rusija postavila je novi rekord osvojivši 343 mesta u Dumi, iako je odziv birača bio veoma nizak, samo 47,88 odsto.

Sa tehničke tačke gledišta sve je bilo besprekorno.Zbog jednomandatnih okruga Jedinstvena Rusija je osvojila veliku većinu, dok je opozicija smanjena. Ali ruskom predsedniku u to vreme nije bio bitan tehnički aspekt, “Putin je glasao za definisane, zaokružene priče ili simbolične brojeve, ali u ovom slučaju nije uspeo da ih dosegne”, rekao je za Meduzu izvor blizak predsedničkoj administraciji.

foto: Profimedia

Nezavisni igrač

Ali izvori bliski predsedniku ruskog parlamenta kažu da odluka da se Volodin pošalje u Dumu nema nikakve veze sa njegovim kažnjavanjem. Prema jednom od njih, Putin je nakon objavljivanja rezultata održao sastanak kome su prisustvovali Volodin i predsednikov politički blok. Putin je rekao da je potpuno zadovoljan rezultatima i naveo dva faktora koji su doveli do pobede Jedinstvene Rusije. “Prvi je bio da je on sam podržao stranku i učestvovao u kampanji, a drugi da su se građani Rusije okupili oko vlasti protiv Zapada. Naravno, zahvalio se političkom bloku, ali nije naveo svoj rad kao značajan faktor.”

Međutim, prema istom izvoru, Volodin nije bio zadovoljan svojim imenovanjem. „(Kao zvaničnik Kremlja), on je od Dume napravio mašinu kojom se može upravljati, u stvari dodatak predsedničkoj administraciji, lišivši je svake nezavisnosti koju je ranije imala.

Politikolog Aleksandar Kinjev je naglasio da je Volodin i pre nego što je postao predsednik parlamenta bio „nezavisan igrač“ i „definitivno ne bi bio deo tuđe igre“. U predsedničkoj administraciji Volodin je pokušao da postane centar moći. Želeo je da sa njim razgovaraju uticajni ljudi, pre nego što donese odluke o političkim kandidatima i guvernerima. On, naravno, nijednog trenutka ne bi stavio veto na izbore, ali je želeo da se prizna njegov uticaj“, rekao je izvor blizak Volodinu.

Istovremeno, Sergej Kirijenko je bio nezadovoljan, preuzimajući Volodinovu staru poziciju u predsedničkoj administraciji. Prema istom izvoru, do 2016. godine Kirijenko se već skrasio na poziciji u državnoj korporaciji Rosatom i time se ponosio. Sada je, iznenada, „postavljen u svet u kome je imao manje iskustva i očekivao da radi posao za koji nije imao kompletan tim”.

– Kirijenko se šest meseci zapravo protivio poslu, odnosno bavljenju temama. Nisu mu se dopale nove okolnosti u kojima se našao – kaže Kinev. Izvor blizak administraciji Kremlja potvrdio je Meduzi da je Kirijenko u početku bio nezadovoljan njegovim imenovanjem.

Rekonstrukcija Dume da ostavi utisak na Putina

U međuvremenu, Volodin je ubrzo počeo da restrukturira stvari u Državnoj Dumi. Poslanici su sada morali da prisustvuju svim sednicama, a kažnjavani su oni koji su preskočili sednicu bez opravdanog razloga. Pored toga, predsedavajući je zabranio poslanicima da glasaju preko punomoćnika, čak i kada su imali legitimne razloge da propuste glasanje – iako to nije sprečilo samog Volodina da njegove kolege glasaju u njegovo ime kad god je morao da propusti sednicu.

Prema izvorima bliskim samom Volodinu, sve je to učinjeno kako bi se ostavio snažan utisak na jednu osobu – predsednika Vladimira Putina. Njegov cilj je bio da vidi da je parlament efikasna mašina koja je spremna da bez greške podrži svaku njegovu odluku“, rekao je izvor. Čak i dok je radio u predsedničkoj administraciji, Vjačeslav Volodin nije oklevao da izrazi svoju bezuslovnu podršku predsedniku. „Ako imamo Putina, imamo Rusiju. Da nije bilo Putina, ne bi bilo ni Rusije“, rekao je on na sastanku moskovskog „think tank“ Discussion Club Valdai 2014. godine. U junu 2020. skovao je novu maksimu: „A posle Putina biće Putin“.

Neposredno pre toga, Volodin je organizovao sednicu Dume na kojoj je poslanica Jedinstvene Rusije Valentina Tereškova predložila amandman na ruski ustav kojim bi se „poništio” broj mandata koji je neko imao kao predsednik pre nego što je amandman usvojen. „Volodin je rano shvatio da Putin voli takvu vrstu podrške koja se graniči sa laskanjem“, rekao je izvor blizak predsedniku Državne dume. “U suštini, on ume da ugodi. Ne radi se samo o Putinu – Volodin može da se dopadne bilo kome. Kada hoće, naravno”, rekao je uz osmeh bivši službenik Predsedničke administracije.

Da bi ilustrovao svoju tvrdnju, on opisuje odnos između Volodina i još jednog bivšeg kolege koji je bio na visokom položaju u administraciji. „Kada je Volodin bio zastupnik i funkcioner Jedinstvene Rusije, imali su veoma prijateljske odnose, ali kada je Volodin unapređen, izbile su svađe. Volodin je počeo da zahteva lične zakletve na vernost“, rekao je izvor, pozivajući se na nekoliko drugih izvora upoznatih sa Volodin i njegov stil rada. “Voli kada ljudi puze ispred njega, a može da uradi isto. Filozofija je jednostavna – ja sam šef, ti si idiot; ti si šef, ja sam idiot”, rekao je izvor blizak šefu Dume.

Uprkos tome, prema izvoru, Putin je u jednom trenutku odlučio da se distancira od Volodina. Više su ga zanimale inicijative koje je predložio Sergej Kirijenko, kao što su „konkurentnost osoblja, susreti sa učesnicima takvih takmičenja i pobednicima i generalno insistiranje samo na mladim talentovanim ljudima koje je Kirijenko počeo da okuplja“. Nekoliko izvora – bliskih i predsedničkoj administraciji i Volodinu – kaže da Putin ozbiljno razmišlja o zameni Volodina novim predsednikom Državne dume. Ali pandemija je osujetila te planove.

foto: Printscreen/Twitter

Putinovo udaljavanje od Volodina

„Sastanci licem u lice sa predsednikom su praktično prestali. Međutim, u isto vreme, ruski Savet bezbednosti, koji se redovno sastaje putem video-konferencije, počeo je da igra veću ulogu. Volodin je bio član Saveta po službenoj dužnosti. „Kirijenko nije član Saveta, tako da ne razgovara redovno sa predsednikom“, rekao je izvor blizak Volodinu.

Prema izvoru, Volodin koristi sednice Saveta bezbednosti da „testira“ predsednikovo raspoloženje.

Pažljivo sluša komentare koje Putin izgleda otvoreno daje, a onda isti stav iznosi javno i jasnije. Svoje ideje iznosi u Savetu bezbednosti i prati reakciju predsednika.

– Mnogi se plaše da govore ili deluju u njihovo ime, a Volodin se plaši, ali jeste. On nije naročito inteligentna osoba, ali može mnogo da oseti – ne mozgom, već kičmom – rekao je jedan od Volodinovih poznanika strast za moć i šesto čulo za to. Mnogi njegovi potezi su izvučeni instinktivno – prati nos i zna na koju stranu vetar duva. On nije osoba, on je biorobot – navodi.

Prema Meduzinom izvoru, Volodinova nepokolebljiva podrška Putinu i njegovim idejama svodi se na to da zna „u kom pravcu duva vetar“. „Trenutno sigurno ne možete preterati sa patriotizmom, ali svakako ne možete preterati“, kaže on. „Volodin zna da nije vreme za umerenost i da je bolje da se ide dalje od onoga što predsednik očekuje. Kada Putin pomene zahteve da se gas plaća u rubljama, Volodin predlaže zahtev da se svi uvozni proizvodi i sirovine plaćaju u rubljama. . I tako dalje. šesto čulo mu još nije otkazalo.”

Ovaj i drugi izvori sa kojima je Meduza razgovarala – oni bliski administraciji Kremlja i samom Volodinu – ističu da Volodinov ekstremni patriotizam i podrška predsedniku potiču iz pragmatičnih i sebičnih razloga. „On ne radi za Putina, on radi za sebe. On samo shvata da je o.

Po njegovom mišljenju, pokušaj da se pogode Putinove želje je „najracionalnija strategija za saradnju sa Putinom u situaciji kada je postao tajnovit i sklon namerno obmanjivati čak i sopstveno okruženje“.

Politikolog Kinev takođe primećuje da su ruski političari i zvaničnici počeli da se aktivno izražavaju u javnosti kao odgovor na ono što javnost oseća. „U turbulentnim uslovima neizbežne su kadrovske promene, intrige i žalbe državnim organima. „Oni u centru će praviti neke kadrovske ukrštenice, delom da bi odvratili građane od ekonomskih poteškoća. Za probleme zemlje će kriviti državne službenike“, rekao je Kinjev. Volodin, kako kaže, pokazuje svoj „borbeni duh i instinkt“.

– Ove aktivnosti mogu biti znak njegove želje za novom pozicijom ili mogu samo značiti da pokušava da zadrži kontrolu nad sadašnjom pozicijom. Ali ko zna šta će se desiti ako se pojavi veći ‘jastreb’ ili ako postoji štab. promeni i treba mu mesto za nekog drugog – rekao je on.

foto: Profimedia

Do objavljivanja članka, ističe Meduza, predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin nije odgovorio na pitanja upućena pres-službi ruskog parlamenta.

Svi izvori koji su govorili za Meduzu rekli su da Volodin u privatnim razgovorima nikada nije pokušavao da sakrije želju da jednog dana postane naslednik Vladimira Putina i da „radi“ za to.

– Kada kaže da će nakon Putina biti Putin, on ili svesno ili podsvesno nagoveštava samog sebe – kaže jedan izvor. Sledeći Putin će se zvati Volodin – čak i njegovo ime pomaže“, zaključuje on.

(Espreso / Jutarnji.hr)