Ilustracija, Foto: Profimedia

podsećamo

NOĆAS POČINJE LETNJE RAČUNANJE VREMENA: Spavaćemo sat kraće, a kazaljke se pomeraju sa 2 na 3 sata!

Ideja o zimskom i letnjem računanju vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi tek oko 8 sati, a zalazi u 16 sati

Objavljeno: 26.03.2022. 21:39h

Letnje računanje vremena počinje noćas, 27. marta pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, tj. sa dva na tri sata ujutru.

Letnje računanje vremena počinje u Srbiji poslednje nedelje u martu u dva sata ujutru, a završava se poslednje nedelje u oktobru, kada počinje tzv. "zimsko računanje vremena".

Ideja o zimskom i letnjem računanju vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi tek oko 8 sati, a zalazi u 16 sati. U julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5 sati, a zalazi posle 21 sat.

FOTO: Profimedia
FOTO: Promo
FOTO: Profimedia
FOTO: Printscreen/youtube

Kazaljke su prvi put pomerene tokom Prvog svetskog rata, radi uštede energetskih resursa, kako bi mogli da se koriste za potrebe ratovanja.

U Evropi taj potez prva je povukla Nemačka 30. aprila, a mesec dana kasnije Velika Britanija i mnoge druge zemlje. Naredne, 1917. godine, i Rusija je pomerila kazaljke, a SAD 1918.

Više puta je dolazilo do ukidanja ovakve odluke u različitim zemljama i do njenog ponovnog uvođenja, a u Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983, piše RTS.

Pre pet godina sedamdesetak poslanika Evropskog parlamenta je predložilo da se promena vremena ukine jer umesto da donese uštede i pomogne ljudima u funkcionisanju, ima štetne efekte. Donošenje konačne odluke je, međutim, odloženo.

Osim negativnog uticaja na ljudski bioritam, pomeranje kazaljki na satu, ističu evroposlanici, dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, više poremećaja u porodicama, kao i pada produktivnosti na radnom mestu. Iako je jedan od osnovnih ciljeva pomeranja kazaljki bio ušteda energije, taj cilj, pokazala su istraživanja, nikada nije ispunjen.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)