Hrana, Foto: Printscreen/Youtube/TV Hope

dobro zapamtite

OVA HRANA IZAZIVA DIJAREJU, A TO NI NE ZNATE: Jedete je KAO LUDI, u crevima pravi haos

Ukoliko ste na dijeti, imajte na umu da je i dalje bolje konzumirati običan šećer, ali u manjim količinama

Objavljeno: 22.03.2022. 19:24h > 19:26h

Dijareja ili vodena, mekana stolica je simptom uznemirenog stomaka. Većina odraslih ima neku vrstu dijareje svake godine. Većinu vremena, ove epizode su izazvane lošim bakterijama ili virusom kog telo pokušava da se reši u žurbi. Međutim, nije neuobičajeno da imate dijareju jer ju je izazvala specifična hrana koju jedete.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Da li je stvarno potrebno da naterate bebu da podrigne kad je nahranite?

Hrana koja izaziva dijareju često sadrži velike količine veštačkih sastojaka, ulja, začina ili stimulansa, a ovih 7 vrsta hrane je najčešće izazivaju:

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

1. Začinjena hrana

Začinjena hrana je možda najčešći izvor dijareje koju izaziva hrana, naročito ako je puna začina na koji niste navikli. Iritira stomačnu podlogu dok se digestira. Ovo izaziva gasove, nadimanje, i u mnogim slučajevima dijareju. Čili paprika i kari su mešavine koje su uobičajeni uzroci. Da biste dodali malo začina u hranu, probajte senf u prahu ili začinsku papriku koji imaju tendenciju da budu blaži prema stomaku.

foto: Profimedia

2. Veštački zaslađivači

Alternativni šećeri, kao što su aspartam, saharin i šećerni alkoholi, ometaju biologiju donjeg crevnog trakta. Zapravo, konzumiranje veštačkog zaslađivača je sada preporučeni tretman za sindrom iritabilnog creva. Dakle, nije iznenađujuće što unos hrane sa veštačkim zaslađivačima dovodi do toga da mnogi ljudi imaju dijareju. Ukoliko ste na dijeti, imajte na umu da je i dalje bolje konzumirati običan šećer, ali u manjim količinama.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

3. Mleko

Ako utvrdite da vas mleko ili mlečni pozvodi teraju da trčite u kupatilo, možda ste netolerantni na laktozu. Netolerancija na laktozu je donekle nasledna i može se razviti kasnije tokom života, a mnogi ljudi ni ne znaju da je imaju. Netolerancija na laktozu znači da nemate enzime da razlažete mlečni šećer, ostavljajući ga nepogodnim za varenje. Dakle, vaše telo ga odmah uklanja, često u obliku dijareje. Ovih dana postoji dosta zamena za kravlje mleko. Verzija mleka bez laktoze može biti bolja za vas. Svakodnevno su dostupne zamene od badema, pirinča ili kokosa. Probajte ih dok ne nađete nešto što vam se sviđa.

FOTO: Espreso.co.rs
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

4. Kafa

Kofein u kafi je stimulant. Ne samo da deluje na mozak, već stimuliše i sistem za varenje. Dodajte to činjenici da mnogi od nas imaju određene digestivne okidače, poput mlečnih i veštačkih zaslađivača, a kafa može biti jedan od najčešćih pokretača dijareje za neke ljude. Nema stvarne zamene za pravu stvar kada je u pitanju kafa, zato pokušajte da je pijete manje. Izbegavajte zaslađivače i počnite da koristite malu količinu pravog šećera, a umesto mleka, koristite zamenu za mleko, kao što je bademovo ili kokosovo mleko.

5. Beli i crni luk

Beli i crni luk su izuzetno puni nerastvorljivih vlakana, a sadrže i sokove koji, kada ih razloži kiselina u želucu, mogu osloboditi gasove koji nadražuju creva. Oni su fruktani, što znači da sadrže kompleks ugljenih hidrata koji je teško variti. Sve ovo znači da se luk može pretvoriti u recept za uznemireni stomak. Vlašac i praziluk su nežne alternative krupnijem belom i crnom luku. Ali, da biste izbegli članove porodice "allium" dok kuvate, moraćete da budete kreativniji.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

6. Brokoli i karfiol

Brokoli i karfiol sadrže velike količine hranjivih materija. Možda mislite da bi to bila dobra stvar, ali digestivni trakt ne reaguje dobro na velike količine vlakana kada se koriste u jelu. Osim ako ne jedete redovno brokoli ili karfiol, postoji šansa da vam mogu izazvati opstipaciju, gas ili dijareju. Nemojte izbegavati brokoli i karfiol, ali razmišljajte koliko ih jedete. Počnite sa malim porcijama ako pokušavate da dobijete više vlakana u ishrani.

FOTO: Profimedia
FOTO: Printscreen/Youtube/DOORS OF HEALTH

7. Brza hrana

Hrana koja je bogata zasićena mastima, poput onih pronađenih u restoranima brze hrane, nije laka varenje. U njima postoji mala hranljiva vrednost, tako da nema mnogo toga što vaše telo može da izdvoji.

foto: Espreso.co.rs

Umesto toga, ova hrana prolazi kroz vaše telo i izlazi brzo. Ako ste raspoloženi za brzu hranu, izbegavajte opcije koje su pržene u dubokom ulju, kao što su pržena piletina i pomfrit. Budite oprezni sa mlevenom govedinom ili slaninom. Ovakva hrana se često sprema sa zasićenim mastima i uljima. Ćureći hamburgeri, piletina na žaru i vegetarijanske opcije mogu zadovoljiti želju za brzom hranom sa manje nepoželjnih posledica.

(Espreso / Telegraf / healthline.com)