Cveće, Foto: Profimedia

STŽE SUNCE

10 RAZLOGA DA VOLIMO PROLEĆE! Tekst koji će vam vratiti OSMEH NA LICE, uživanje za sva ČULA (FOTO)

Posle dugih, mračnih, zimskih meseci, proleće bukvalno predstavlja dašak svežeg vazduha. Kako dani postaju sve duži, noći sve kraće i počinje da biva sve toplije, priroda dramatično reaguje

Objavljeno: 10.03.2022. 09:37h

Proleće je doba godine kada se sve u prirodi menja. Proleće uliva novi život i novu nadu.

Posle dugih, mračnih, zimskih meseci, proleće bukvalno predstavlja dašak svežeg vazduha. Kako dani postaju sve duži, noći sve kraće i počinje da biva sve toplije, priroda dramatično reaguje.

Izađite napolje i uživajte u krešendu ptičjeg poja, živopisnim i razdraganim bojama cveća i dobrodošlici životinjama koje niste videli od prošle godine.

Evo deset razloga da izađete i uživate u proleću − pa šta čekate?

1. PESMA PTICA DOSEŽE SVOJ VRHUNAC

Ptičja pesma doseže vrhunac tokom proleća, pa ovo godišnje doba predstavlja idealno vreme za uživanje u ovoj poslastici za uši. Pesma ptica stanarica, poput kosa, velikih senica, crvendaća i drozdova pevača već se čuje kao himna teritorije kojom one vladaju.

foto: Profimedia

Kako se ptice selice vraćaju tokom cele sezone, pesma postaje sve glasnija i raznolikija. Ali tek krajem proleća, kada se vrate sve naše pevačice, ansambl je na okupu, a zorni hor u punom jeku. Nema boljeg budilnika ako želite rano da ustanete.

foto: Profimedia

2. ŽIVOTINJE SE BUDE

Kako temperatura raste, dolazi vreme da se životinje probude iz zimskog sna. Jež je verovatno najpoznatiji sisar koji hibernira (spava zimski san), mada se i slepi miševi i puhovi šćućure tokom zime. Telesni procesi se usporavaju tokom zime, pogotovo kad su u pitanju ježevi i slepi miševi, jer je to jedini način preživljavanja kada je teško pronaći insekte i beskičmenjake, a energija se mora sačuvati. Sa prolećem im je hrana ponovo na raspolaganju, pa je vreme da se probude i nešto prezalogaje. Pored ježeva, slepih miševe i puhova, veverice i jazavci takođe postaju aktivniji kad otopli i samim tim ih je lakše uočiti. Ne zaboravimo i vodozemce i gmizavce, jer će i oni u ovo doba godine izaći iz zimskog sna, pa ih vredi motriti.

3. DANI SU DUŽI

Oni koji se raduju kraćim noćima i dužim danima, sada mogu da odahnu. 20. marta, bila je prolećna ravnodnevica kada Zemljina putanja oko Sunca rezultira gotovo jednakim dužinama dana i noći. Nakon nje, dani postaju duži. Prolećna ravnodnevnica predstavlja astronomski početak ovog godišnjeg doba, za razliku od 1. marta koji se smatra za njegov meteorološki početak.

foto: Profimedia

4. CVETA ŠUMSKO DIVLJE CVEĆE

U ovo doba godine ima toliko divljeg cveća koje zaslužuje vašu punu pažnju, a tu ne mislimo samo na upadljive zumbule koji se javljaju kasnije u sezoni, a koji su toliko spektakularni da ih prosto morate primetiti! Pođite u najbližu šumu i potražite neke od prelepih divljih cvetova koji se tamo šepure. Najbolje je ići početkom proleća pre nego što lišće na drveću zakloni svetlost. Obratite pažnju na žutu travu, nežne bele anemone i opori sremuš, kao i na klasične i lako prepoznatljive lepotice poput domaćih narcisa i jagorčevine.

foto: Profimedia

5. PRVI BUMBARI I LEPTIRI IZLAZE

Nema većeg uzbuđenja nego kad ugledate prvog bumbara ili leptira u godini. Oni nam daju i onaj dobar predosećaj da je leto na vratima. Topli dani mame pčele matice da izađu iz svojih podzemnih skrovišta za hibernaciju kako bi zujale u potrazi za cvećom koje im daje energiju i pogodna mesta za gnežđenje. Rani leptiri poput limunovca, dnevnog paunovca, zorice i šumskog pegavca obično privlače pažnju svojim šarenim krilima.

foto: Profimedia

6. NASTUPAJU MARTOVSKI ZEČEVI

Poreklo izraza „lud kao martovski zec“ postaće vam veoma jasno ako imate dovoljno sreće da uhvatite evropske smeđe zečeve kako čudno skakuću i boksuju se. To predstavlja svojevrsni ritual udvaranja, jer se ženke brane od prenapadnih mužjaka. Proleće je idealno vreme da pogledate ovu predstavu, dok su ratarske kulture još uvek dovoljno nisko na poljima, tako da se ova akcija može videti.

7. VAZDUH JE PUN PRIRODNIH KONFETA

Behar je nesumnjivo jedan od najpoznatijih vesnika proleća. Gusto žbunje procvetalog cveća, bilo na glogu, trnjini ili plodonosnom drveću kratkotrajnog je daha, pa je najbolje uživati u njemu pre nego što nežne bele i ružičaste latice padnu na zemlju poput prirodnih konfeta. Obično povezujemo prolećni behar sa kitnjastim voćkama poput trešanja, ali tu takođe spadaju i šljive i jabuke. Behar je znak da se zima povlači i obećanje žetve koja će doći.

8. PARE SE ŽABE

Nije za svakoga, ali parenje žaba jednako je valjan razlog da volite proleće kao i zumbuli i kukavice. Ili bi bar tako trebalo da bude: ima neke hipnotišuće lepote u gustoj masi providnog želea čije male crne tačke počinju da se tiskaju i postaju sledeća generacija žabica i krastača kojima je suđeno da napuste ribnjak. Tek nakon što noćna temperatura počne da raste, odrasle žabe izlaze iz zimskog sna da bi se okupile u barama radi razmnožavanja. Tada može biti opasno, jer mnoge stradaju prelazeći puteve, a poneko kasno zahlađenje može izazvati katastrofu.

foto: Youtube / Printscreen

9. VRAĆAJU SE STARI PRIJATELJI

Priroda je najprometnija u proleće, jer se milioni ptica selica vraćaju kako bi se razmnožavale tokom leta. Neke od vrsta koje su prve stigle, iako ih možda nećete primetiti, su obični zviždak, obična bloguza i bregunica. Nešto kasnije stiže i vesnik proleća – kukavica. Za mnoge je njen prepoznatljiv zov najpoznatiji zvuk proleća. Dolazak blistavih lastavica i milozvučnih slavuja takođe ne može proći nezapaženo.

10. ŠETNJA ZA SVA ČULA

Poslednji savet, ali nikako najmanje važan − prošetajte se selom kad sunce izlazi i počne da greje ili u večernjim satima kad sunce kreće da zalazi. Nije važno kuda se šetate, to može biti krivudavi seoski put ili neka šuma, samo provedite nekoliko minuta upijajući sve prizore, zvukove i mirise koji se nalaze oko vas dok priroda ponovo oživljava nakon zimske pauze. Ako se odlučite da odete u šumu, bele visibabe, blistavi zumbuli ili britki sremuš razgaliće sva vaša čula.

foto: Aleksandar Jovanović Cile

(Espreso)