MAĐARSKA: Arheolozi iskopavali i naišli na OVO, smatra se NAJVREDNIJIM OTKRIĆEM U REGIONU!

Arheolozi koji su iskopavali na farmi u selu Ujlengil, u Peštanskoj županiji u centralnoj regiji Mađarske, otkrili su riznicu sa oko 7.000 rimskih i srednjovekovnih novčića. Novčići koji potiču iz drugog veka cara Antonina Lucija Verusa u nizu mađarskih monarha iz 16. veka, uključuju nekoliko retkih zlatnika i retki vatikanski novac koji je izdao papa Pavle II. Za one koje zanima arheologija čini se kao da se nigde u Evropi ne može kopati, a da se ne naleti na izgubljenu riznicu blaga.

U slučaju ove posebne riznice koju je iskopao Muzejski centar Ferenci, zajedno sa dobrovoljcima iz lokalne arheološke grupe, arheolozi veruju da su novčići sakriveni kao odgovor na poraz mađarskog kralja Luja II (i njegovih saveznika) od Sulejmana Veličanstvenog 1526. Suočeni sa vojskom koja je pljačkala, vlasnici su sakrili svoje bogatstvo u nadi da će se jednog dana vratiti da ga preuzmu.. Novčići su pronađeni u blizini nalazišta još jedne male riznice od 150 novčića, iskopane 2019. Oni koji su učestvovali u otkriću, nazvali su ga „najvrednijom“ tajnim skladištem kovanica iz ovog perioda i regiona.

U određenim delovima sveta priče o ljudima koji kriju svoje zlato kako bi ga sačuvali od osvajačkih vojski Osmanlija, ili o Osmanlijama koje su sami skrivali zlato dok im se carstvo ruši, deo su onoga što pokreće pljačku. Na isti način, otkriće predmeta velike vrednosti često inspiriše druge da krenu u sopstveni moderni lov na blago. Posle upečatljivog otkrića drevnih kovanica ronilaca amatera 2015. godine sa obale drevne luke Cezarea u Izraelu, Izraelsko udruženje za antikvitete procenilo je da bi jedan rimski zlatnik mogao vredeti i do 300.000 dolara. Doktorka Morag Kersel, vanredna profesorka arheologije na univerzitetu DePaul, specijalizovana za očuvanje i zaštitu kulturnog nasleđa, rekla je da takve priče vode ka modernim zlatnim groznicama, povećanju pljačke i nepovratnom uništavanju drevnih artefakata.

U svom radu na ovome, Kersel je pokazala kako pogrešna pretpostavka da sami arheolozi traže zlato utiče na prakse pljačke u Jordanu, Izraelu i Palestini. Meštani će često prilaziti timovima za iskopavanja i pitati ih koliko su zlata pronašli. Nekim ljudima je teško da poveruju, objašnjava ona, da bi neko preleteo hiljade kilometara da bi iskopao životinjske kosti i slomljenu keramiku.

Nakon nedavnog otkrića dragocenih blaga u Francuskoj i na drugim mestima, moglo bi se činiti kao da je Evropa igralište lovaca-pljačkaša. Medijska pokrivenost, međutim, pomalo obmanjuje. Doktorica Irena Soto Marin, stručnjak za kovanice i docent sa Univerziteta u Mičigenu, rekla je za The Dejli Bist da se „riznice novčića nalaze svuda“. Guglova pretraga, dodala je, pokazala bi otkrića u Japanu, Kini, Indiji, Egiptu, Turskoj, Izraelu i Palestini, Bliskom Istoku i Centralnoj Aziji, da nabrojimo samo nekoliko. „Takođe nalazimo riznice novčića“, rekla je, „na nalazištima brodoloma širom Kariba, pa čak i SAD-a iz doba Gold Raša (poput čuvene ostave Saddle-Ridge, koja se procenjuje na 10 miliona dolara), pa to nije nužno fenomen "Starog sveta".

Naizgled prevelika zastupljenost evropskih nalaza u medijima nije samo zbog kulturnih pristrasnosti koje privileguju evropsku istoriju i arheologiju, već i zbog zakona koji uređuje ova otkrića. U Velikoj Britaniji, rekla je Marin, postoje zakoni koji „podstiču ljude da kažu vlastima“ o svojim nalazima. Zakon o blagu iz 1996. godine, na primer, predviđa da pronalazač blaga ili zemljoposednik dobiju nagradu do novčane vrednosti „blaga“ koje su iskopali. Ovakvo zakonodavstvo, koje nije nekontroverzno, bilo je blagodat za istoričare novčića svih perioda u Engleskoj. Kao rezultat toga, primećuje Marin, trebali bismo očekivati da će nalazi u Velikoj Britaniji i zemljama poput nje biti previše predstavljeni u vestima.

Činjenica da svaka evropska zemlja ima različite zakone koji uređuju otkrivanje kovanica ponekad može otežati identifikovanje porekla bilo kog određenog „blaga“. Na primer, u Belgiji potencijalni lovci na blago mogu zadržati ono što nađu; u Francuskoj su kovanice vlasništvo države. Marin je ukazala na primer iz prošlog meseca u kojem se ispostavilo da je ostava od 27.400 predmeta za koju se tvrdilo da potiče iz Belgije, zapravo otkrivena u Francuskoj.

Ako razmišljate o preseljenju u Belgiju sa vizijama lakog odlaska u penziju, želećete da preispitate ovaj plan. Većina riznica nije puna zlatnog i srebrnog plena. Na primer, otkriće u blizini izraelske obale događa se jednom u 50 godina. Marin je rekla da je „velika većina kovanica pronađenih u riznicama okamenjena bronza koja ima vrlo malu novčanu vrednost, ali ogromnu istorijsku vrednost“. Kao monetarnom istoričaru, kaže ona, bilo koja ostava pronađena u arheološkom kontekstu za nju je vrednija od kovanica koje kruže na crnom tržištu. To je zato što ima više toga što nam novčići "na mestu" mogu reći o prošlosti.

Štaviše, većina zemalja, čak i one poput Ujedinjenog Kraljevstva koje podstiču ljude da prijave otkrića, imaju zakone koji zabranjuju lov na blago. „Zašto se dovodite u nesigurni pravni položaj zbog nečega što novčano možda nije toliko vredno?“ upita Marin.

Svaki put kada se dogodi otkriće svojstveno vrednih materijala (zlato, srebro ili dragoceni dragulji), uvek postoji rizik od krađe. Kada se otkriju novčići - čak i tokom legitimnih iskopavanja - uvek postoji rizik da se mali predmeti zalepe za lepljive prste. Rizik je, međutim, mnogo veći kada se slučajno nađu kao deo projekata navodnjavanja ili građevinskih radova. U najboljim slučajevima, rekla je Marin, ovi predmeti završavaju u lokalnim ili državnim muzejima u svojoj zemlji porekla. U najgorim ishodima završavaju na crnom tržištu i u privatnim rukama.

Možda je ovde bolje postaviti pitanje zašto ljudi uopšte žele da budu lovci na blago? Šta motiviše ljude da žele da poseduju predmete koje bi mogli da vide u muzeju? Za neke je to šansa za bogatstvo, za druge privlačnost mitologije o Indijani Džonsu, možda neki čak i gaje nade u slavu. Ali istina je da će većina ljudi na kraju otkopati zarđale limenke sode, uništavajući kulturno nasleđe i biti gonjeni zbog neovlašćenog poseda ili još goreg.

(Espreso.co.rs/yahoo.com)