OD TEMEPRATURE JE HALUCINIRAO, NIJE MOGAO SAM DA URINIRA: Njen sin (5) je imao KORONU, uopšte NIJE NAIVNO!

Loren Fulbruk iz Vorčesteršira opisala je kako je njen inače zdravi petogodišnjak Alfi vrlo brzo razvio simptome te završio u bolničkom krevetu, piše Dejli Mejl.

- Mamice, hoću li da umrem? - pitao ju je.

Stoga je na Fejsbuku upozorila druge roditelje da COVID - 19 može imati ozbiljne posledice i kad je reč o zdravoj deci bez prethodnih dijagnoza. Loren je opisala kako se dečakovo zdravlje naglo počelo pogoršavati od prošle nedelje kada je bio na plivanju.

- Brzo nakon toga je promukao, ali sam mislila da se nagutao hlora nakon plivanja. No potom je počeo kašalj nalik psećem lavežu koji se pogoršavao tokom utorka, a do večernjih sati mu je porasla temperatura na 38.4 stepeni celzijusa i morala sam ga zadržati kući da ne ide u vrtić. Alfi je svo vreme govorio da se dobro oseća i da mu nije ništa. Ali, do četvrtka mu je temperatura skočila na 42.3 stepena i nikako je nisam mogla spustiti. Do tad se jedva pomerao, nije mogao jesti ni piti - opisuje očajna mama koja je tada nazvala hitnu pomoć, no odmah su joj rekli da je u bolnicama velika gužva i da ga niko neće primiti.

Ekipa hitne koja je došla do njih mu je spustila temperaturu, no ona je opet porasla. Ponovo je nazvala hitnu i u četvrtak popodne dečaka su ipak odvezli u bolnicu.

- Iste večeri je počeo povraćati, halucinirati, plakati. Držao se za glavu i govorio kako se oseća kao da će mu eksplodirati, bolele su ga oči - opisala je zastrašujuće simptome.

Prilikom dolaska u bolnicu dobili su maske i poslali su ih u izolaciju gde su Alfija testirali na COVID-19. Medicinsko osoblje je svo vreme imalo zaštitnu opremu, a kako je Loren i sama kašljala, dopustili su joj da ostane uz dečaka. Nalaz se vratio pozitivan.

- Skinuli su ga i dali su mu lekove i infuziju kako bi mu snizili temperaturu. Ne mogu ni za šta kriviti bolničko osoblje. Oni su me umirivali i govorili mi kakva je situacija, čak su mi doneli čaj i kafu - rekla je ona.

Dečaka su u bolnici zadržali do petka. U večernjim satima su ga otpustili na kućnu negu uz stroge mere izolacije.

- U bolnici su nam rekli da moramo ostati kod kuće u samoizolaciji te da ja Alfiju moram davati lek. On se sad nakon nedelju dana još oporavlja, a danas je prvi put zatražio hranu i hteo se igrati. I dalje kašlje i ima blagu temperaturu, ali stanje mu je bolje - rekla je novinarima. Na Fejsbuku je napisala dugačak post naslovljen "Korona virus nije šala".

- Molim da prestanete skrivati pod tepih i stavljati u rizik ne samo lični nego i živote drugih ljudi samo zato što želite ići u pab ili u restoran ili mislite da vam treba sedam paketa po 24 rolne toalet papira u domaćinstvu u kojem je neko oboleo od COVID - 19. Ja sam videla kako to izgleda. Morala sam gledati svog petogodišnjeg sina koji je bio prepun energije kako se više ne može kretati, ne jede, jedva pije i urinira. Njegova temperatura bila je iznad 40, najviše 42.3, što je prouzrokovalo povraćanje. Gledala sam ga kako halucinira, plače zbog glavobolje, kako ga odvoze u bolnicu i stavljaju u izolaciju te ga testiraju na virus - opisala je ona najgore trenutke u životu.

- Nivo šećera u krvi bio mu je 3,7, disanje je bilo na 18-20 udisaja, a puls na 180 otkucaja dok se znoj cedio sa njega, a on se tresao u groznici i borio se za dah. Smetalo mu je svetlo - nastavila je ona završavajući svoju poruku upućenu ljudima koji ne slušaju preporuku vlade da ostanu kod kuće i moli ih da se pridržavaju socijalne izolacije jer će na taj način sve brže završiti.

- Ne objavljujem ovo radi pažnje ili saosećanja, jer to sam mogla učiniti na dan kad se razboleo. Samo želim da ljudi ostanu sigurni. Molim vas da mislite na svoje i na zdravlje drugih - zaključila je.

Njen post uskoro je postao viralan.

- Samo sam htela da ljudi ozbiljno shvate situaciju i da se prestanu ponašati kao da nije ništa i da se neće zaraziti. Možda i neće, ali mogu to preneti drugima. Ja se ne mogu samo isključiti. Imam ćerku staru 18 meseci i Alfija koji je još bolestan. Ovo je bilo među najgorim iskustvima koje sam proživela, jer sam slušala sina kako me pita hoće li umreti, a panika koju sam videla u njegovim očima mi je slomila srce - kazala je.

Dodala je i kako se nada da će ljudi ozbiljno shvatiti savet vlade da ostanu kući te je zahvalila bolnici i svima koji su joj pomogli nakon što se vratila kući.

- Od povratka kući, mogu zahvaliti našoj porodici, prijateljima i Alfijevoj školi na svoj pomoći koju nam pružaju kako nam ništa ne bi nedostajalo - zaključila je.

Sa njenim strahovima uskoro bi se moglo suočiti više roditelja, jer prve informacije da korona virus nema značajnog uticaja na decu te da u njihovim slučajevima simptomi nisu teški, izgleda ipak nisu tačne.

Šta kažu najnovije studije

Stručni časopisi Journal of Pediatrics te The New England Journal of Medicine ovih dana objavili su dvije različite studije sličnih nalaza.

Tako Journal of Pediatrics navodi da su kod dece koju su testirali na virus otkrili da je 13 posto njih prošlo bez ikakvih simptoma, dok je njih 87 posto imalo simptome u rasponu od blagih do vrlo teških, a među češćim komplikacijama je bila upala pluća. Dodatno, 2,5 posto pozitivne dece imala su teške i kritične oblike bolesti. Takođe, veća je verovatnoća da će se zaraziti odojčad i vrlo mala deca, za razliku od starije dece. Ispitivanje su sproveli na 731 detetu kojem je bolest potvrđena testom. Od njih je u kritičnom stanju završilo troje mališana.

Naučnici su izračunali i koliki je rizik od zaraze i teških simptoma s obzirom na uzrast deteta, pa su ustanovili da bebe u dobi do prve godine života imaju čak 10,6 posto, najviši rizik od zaraze i komplikacija. Broj pada s godinama, pa je tako procenat dece u dobi do pet godina 7,3 posto, od šest do 10 godina 4,2 posto, od 11 do 15 godina 4,1 posto, a kod starijih od 15 godina je tri posto.

The New England Journal of Medicine objavio je kinesku studiju koju su sproveli na uzorku od 1391 deteta koje su testirali od 28. januara do 6. februara. Bolest su potvrdili kod 171 deteta. Prosečna starost obolelih bila je 6,7 godina. Kod njih 41.5 posto među simptomima je bila visoka temperatura, dok je kod ostalih bio prisutan kašalj i bol u grlu. Ukupno 27 pacijenata (15,8 posto) nije imalo nikakve simptome, a kod njih 12 razvila se upala pluća. Među njima troje je trebalo hospitalizovati na intenzivnoj nezi, ali svi su imali i druge dijagnoze poput leukemije ili oslabljenog imuniteta. Preminulo je jedno dete u dobi od 10 meseci kojem su zatajili svi organi.

- Najveća studija o deci i COVID - 19 je objavljena u časopisu The Journal of pediatrics 16.03, prije 10 dana. To je kineska studija koju su objavili naučnici kineskog centra za kontrolu bolesti, a koja je obuhvatila oko 2143 dece mlađe od 18 godina i analizirala podatke o tim bolesnicima. Među njima je samo jedan smrtni ishod, maloletnik star 14 godina. Što se tiče dece, ono što je bitno je da je kod otprilike samo oko 34 posto njih nesumnjivo dokazana infekcija korona virusom, a da su ostali verovatno slučajevi virusne infekcije ali nisu dokazani. To je jedan od nedostataka te studije, no velika prednost je veličina uzorka - komentarisao je prof. dr. Goran Tešović, infektolog pedijatar u Klinici za infektivne bolesti "Dr. Fran Mihaljević". Kazao je kako je u toj studiji veliki broj ispitanika imao i druge virusne respiratorne bolesti specifične za početak januara i februara te da je kod dokazanih slučajeva sa zarazom korona virusom teži oblik bolesti imalo oko 10 posto dece.

- Kod starijih starosnih grupa procenti padaju sa dobi za oko tri posto, pa i to isto treba kod tumačenja rezultata uzeti u obzir i to. Mi smo u Hrvatskoj na početku epidemije i za sada imamo zanemariv broj dece, njih samo dvoje, od čega je prvi dečak star oko pet ipo godina, a drugi je oko godinu ipo. Obojica su imali vrlo blagu kliničku sliku, a u ovom trenutku nemamo hospitalizovano niti jedno dete ni adolescenta. Dodatno, 20. marta je objavljena i velika italijanska studija. Kad pogledate strukturu mortaliteta kod italijanskih pacijenata, a oni nisu bili fokusirani samo na decu nego sve COVID - 19 pacijente u Italiji, vidi se da je među decom smrtnost nula, dok je kod starijih od 80 godina smrtnost 20 posto. Stoga mislim da ipak nismo bitno promenili spoznaje sa početka epidemije da mlađi i oni bez komorbiditeta ne obolevaju od teških oblika bolesti ili od njih obolevaju jako retko - nastavio je dr. Tešović upoređujući situaciju sa sezonskim i pandemijskim gripom te navodi kako među decom i adolescentima takođe ima obolelih od težeg oblika bolesti, a u tom slučaju je čak reč o onima koji nemaju drugih bolesti.

- Pritom svake godine imamo najmanje jedan nepovoljni ishod. Naime, treba reći kako je dokazana i genetska sklonost prema teškom obliku gripa, a tek treba videti hoće li se to isto dokazati i kod COVID - 19. Takođe, valja imati na umu da je receptor za virus važan kod razvoja kliničke slike bolesti, a taj je receptor kod dece nezreo, pa je i to možda razlog zbog kojeg virus ne može kod njih ostvariti virulenciju. No to sve tek treba istražiti - zaključio je infektolog.

Kako negovati dete obolelo od COVID - 19

Poznati pedijatar dr. Milivoj Jovančević pojasnio je kako negovati dete obolelo od COVID - 19 u svojoj kući, iako su specijalisti procenili da ne treba biti u bolnici.

- Bitno je da prostori u kojima dete boravi ne budu pregrejani i da vazduh bude vlažan. Dodatno, roditelji definitivno moraju pojačati mere zaštite unutar kuće ako je dete pozitivno jer mala predškolska deca nemaju uobičajene higijenske navike - savetovao je pojašnjavajući da češće treba dezinficikovati površine koje dete dodiruje. Kao i kod ostalih virusnih infekcija, lečenje treba provoditi simptomatski.

- Temperaturu treba snižavati i pritom imati na umu da ako su visoke temprature, potrebe za tečnošću mogu biti dva do tri puta veće nego kad dete nema temperaturu. Video sam na društvenim mrežama rasprave oko toga koje sredstvo za snižavanje temperature uzeti. Za sad nema jasno definisanog stanovištaa što se tiče odabira antipiretika, pa možemo davati paracetamol kao prvi lek po izboru, pri čemu je veoma važno pridržavati se maksimalno propisanih dnevnih doza. Između primene dve doze paracetamola ne bi trebalo proći manje od pet sati. U slučaju visokih temperatura i neefikasnosti, daće se ibuprofen u primerenoj dozi..Ukoliko bude probavnih smetnji koje katkad prate COVID infekciju, potrebno je sprovoditi klasičnu dijetu za prolive. To znači da dete može i treba jesti sve vrste namirnica, pri čemu treba izbaciti namirnice i napitke koji sadrže šećere. To uključuje med, pekmez, sokove i slatko voće, a sve drugo može konzumirati u manjim ali češćim obrocima.Dodatno kod proliva bi trebalo napomenuti da treba dati oralne hidracijske tečnosti - savetuje dr. Jovančević.

Istakao je i kako pomoć lekara treba zatražiti kada opšte stanje deteta nije dobrog opšteg stanja ili ako uprkos primeni lekova za snižavanje temperature dete izgleda klonulo,temperatura ne prolazi ili sumnjamo na poremećaj svesti.

- Postoji čitav niz situacija i simptoma koji mogu ukazivati na različite komplikacije, bilo vezane uz virusnu bolest ili uz metaboličke poremećaje zbog proliva ili gubitka tečnosti ili čak pridružene infekcije. To je relativno često, da se uz infekciju jednim virusom pojavi dodatna infekcija drugim virusom ili bakterijom. Dete može dobiti i sepsu. Stoga, ako se ne može razbuditi, dete deluje nemoćno ili nema rezultata nakon primene antipiretika, treba zvati Hitnu pomoć - ističe pedijatar uz napomenu da u slučaju sumnje ili pozitivnog nalaza korona virusa ne treba dete voziti u bolnicu ili negde drugde nego se telefonski savetovati i dogovoriti eventualni prevoz do nadležne ustanove.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)