U KAŠIČICI VODE IH IMA VIŠE NEGO LJUDI U EVROPI: Ove zapanjujuće činjenice o VIRUSIMA sigurno niste znali!

Dok novi koronavirus izaziva haos širom sveta, vredi se zapitati osnovno pitanje: Šta su, zapravo, virusi?

Od čega se sastoje i odakle su došli? I verovatno najvažnije, zašto nas pokušavaju ubiti?

Priču o virusima možda je najbolje preneti putem brojeva od kojih se vrti u glavi. Po Curtisu Satlu, virologu sa univerziteta British Columbia, fizička svojstva virusa ljudima su teško pojmljiva.

Na primer, njihova sićušnost. Kad bi svaki virus u ljudskom telu bio veličine glave igle, prosečan čovek bio bi visok 150 kilometara. Satl je istraživanjem utvrdio da se više od 800 miliona virusa smesti na svakom četvrtom metru Zemlje svakoga dana.

U kašičici morske vode obično je više virusa nego ljudi u Evropi.

- Većina nas proguta više od milijardu virusa svaki put kad plivamo - kaže Satl.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Microbiology 2011. procenjuje se da na Zemlji ima 10 kvintiliona virusa (kvintilion je deset na tridesetu potenciju). Ako ih poredate jednog do drugog, protegnuće se 100 miliona svetlosnih godina ili hiljadu širina Mlečnog puta.

Jesu li virusi živi?

Viruse je najbolje shvatiti kao "molekularne pakete", tvrdi Teri Šors, profesorka biologije na Univerzitetu Viskonsin i autorka nekoliko knjiga o toj temi.

Ti paketi moraju biti dovoljno maleni da stanu u ćeliju i uzrokuju infekciju. U osnovi je virus niz genetičkog materijala s nekoliko molekula proteina, koji zauzima neobičnu sredinu između živog i neživog. Pošto nemaju ćelija i ne proizvode energiju disanjem, što je ključna definicija živih bića, mnogi ih naučnici ne smatraju živima.

No čim prodru u svojeg domaćina, virusi jurnu u niz aktivnosti kakve se u prirodi retko viđaju, 'hakujući' ćelije novim genetskim uputstvima zbog kojih se repliciraju vrtoglavom brzinom.

Virolog Ed Rubicki sa Univerziteta u Kejp Taunu kaže da su virusi živi.

- Zašto? Kada su u ćeliji, oni jesu ćelija - objašnjava.

Šors smatra da su virusi "metabolički neaktivni".

- Ali kad im uspe da uđu u ćeliju, "cela ćelijska mašinerija u potpunosti je posvećena virusnom razmnožavanju - dodaje Satl.

Premda su njihovi počeci još nerazjašnjeni, virusi su ostavili otisak na gotovo svom životu na Zemlji, uključujući i onaj ljudski. Oko osam posto ljudskog genoma je virusnog porekla, to jest ostataka predavnih virusa koji su nas inficirali. No njihova priča počinje onima pre ljudske.

- Mislimo da su virusi ovde od samoga početka - kaže Satl.

- Koja god da je primordijalna vrsta uzrokovala ćelijski život, verovatno je udahnuo život virusima u isto vreme.

Većina virusa nam privlači pažnju jer se zbog njih razbolimo. Od SARS-a početkom veka preko ebole u zapadnoj i srednjoj Africi do današnje epidemije novim koronavirusom, zarazne virusne bolesti sve su raširenije. No ima i čestitih virusa.

- Gotovo svi su virusi za ljude, zapravo, bezopasni - kaže Rubicki.

Mnogi nam čine i dobro jer inficiraju druge organizme koji bi u suprotnom bili štetni po ljude. Usto, od oslabljenih virusa prave se vakcine, a u medicini se razvija nova metoda lečenja raka ubrizgavanjem virusa u kancerogene ćelije.

- Ti se virusi množe samo u kancerogenim ćelijama, a ne u zdravim. Takvo lečenje nije toksično kao klasične terapije protiv raka - rekla je Šors.

Rubicki je veći deo svog profesionalnog života proveo pokušavajući otključati tajne virusa i tvrdi da ih oni imaju još mnogo.

- Oni su najraznovrsniji organizmi na planetIi ima ih više nego bilo čega drugog, a mi i dalje jedva da o njima nešto znamo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji)