AKO DRUGARICA ŽELI DA TE ZADOVOLJI, NIKO VAM NEĆE SUDITI: Ljubavni život mladih u SSSR bio je liberalniji nego na Zapadu!

Gregori Karlton je američki istoričar koji se bavi istorijom slovenskih naroda, i nedavno je objavio studiju "Seksualna revolucija u boljševičkoj Rusiji", u kojoj se našao zanimljiv citat.

- Probudi li se u tebi želja, reci to direktno i iskreno devojci, drugarici. Ako te želi zadovoljiti, onda ti niko neće suditi. Lepo vam je zajedno i koga se to tiče? … Ako te ne želi zadovoljiti, u tom slučaju potraži drugu. Zar nije zaista svejedno hoće li ti Maša ili Daša utažiti želju? To je način kako da muškarci i žene sami sebi ne otežaju život lancima, zbrkom oko ljubavi i zajedničkim životom; ostaju slobodni i mogu se posvetiti službi društva, što je mnogo prirodnije, jednostavnije i bolje. Ako propovedamo nove oblike društva, onda trebamo propovedati i nove oblike polnih odnosa umesto malograđanske ljubavi i buržoaskog braka - naveo je Karlton savet prijatelja liku iz romana “Prva devojka” (1928.) Nikolaja Bogdanova.

Američki istoričar je na ovom, i na nizu drugih primera pratio slabo istraženo, ali vrlo intrigantno područje polne politike i prakse u godinama nakon Oktobarske revolucije.

Nije to bio jednostavan posao jer je reč o godinama u kojima je u Sovjetskom Savezu provođen jedan od najvećih eksperimenata u seksualnom ponašanju u isotriji ljudskog roda. Karlton je temi pristupio ozbiljno, studiozno, na sofisticiran način i duhovito, ne pokazujući ni najmanju nameru da učestvuje u tendencioznim polarizacijama koje su dugo bile glavna odrednica zapadnih interpretacija Rusije.

Karlton se posebno se zanima za književnost i analizira kanonska i do danas potpuno zaboravljena dela i članke. Boljševički eksperiment sa seksualnim i porodičnim životom trajao je relativno kratko, samo desetak godina od revolucije.

S obzirom na to da Zapad nije izučavao seksualnost u SSSR-u, vladalo je uverenje da su Sovjeti pokazivali veći interes za fabrike i traktore negoli jedni za druge. Pogrešno. Učesnici mlade boljševičke revolucije nisu bagatelizirali ljubavni i seksualni život. O ovoj se temi pisalo u proleterskim, modernističkim, eksperimentalnim i nezavisnim sovetskim literarnim izvorima. Ideja je bila da se muškarcima i ženama da sloboda da žive i vole kako izaberu.

Izgradnja ovog romantičnog raja zahtevala je rušenje buržoaskih zakona i religijskih tradicija koje su ljude zatočili u degradaciji i bedi, gde je novac trovao odnose, gde su ljudi bili zatočeni u propalim brakovima, gde su veze bile zabranjivane zbog rasnih, verskih ili klasnih razlika, gde je žena bila vlasništvo muža i ekonomski zavisna o njemu, bez mogućnosti putovanja ili promene boravišta bez njegova dopuštenja; gde su biološka priroda seksualnosti, kontracepcija i opasnost od bolesti bile obavijene neznanjem, gde su žene rizikovale živote kako bi napravile pobačaj, a vanbračna deca su gladovala.

Samo nekoliko nedelja nakon što su osvojili vlast, dok je zemlja tonula u građanski rat, boljševici su zakonima preoblikovali značenje i funkciju porodice. Nisu priznavali crkvena venčanja, razvodi su brzinski odobravani bilo kojoj strani, legalizovani su pobačaji, muškarci su postali zakonski odgovorni za svu svoju decu, a ne samo onu začetu u braku, a već koju godinu posle vanbračne zajednice dobile su status zakonskih zajednica.

Seksu se otvorenije pristupalo, priznavao se i kao užitak. Kampanja za seksualno obrazovanje u boljševičkoj Rusiji fokusirala se na kontracepciju, higijenu i prevenciju polnih bolesti. Kao što piše urednik Marko Pogačar, u vreme seksualne revolucije Sovjetski Savez bio je u mnogim sferama znatno liberalniji od navodno liberalnog Zapada.

Propagirane teorije nisu bile ni približno toliko monolitne ili dogmatske kako se to moglo činiti zapadnjacima, a seksualna praksa bila je to još manje. Sovjetsko društvo bilo je u potpunom neredu. Još nije postojao kalup koji bi formirao seksualno ponašanje u stvarnosti. Ali, sovjetska mladež bila je voljna iskoristiti darovanu joj slobodu.

Tokom druge decenije 20. veka ideja revolucije često se koristila kako bi se opravdalo upitno ponašanje. Društvo “novog ekonomskog plana” (NEP) uticalo je na privatni život. Jer, ako su udvaranje i brak bili ideali predrevolucionarnog društva, ako su ljubav strast, ljubomora i poštovanje buržoaski običaji, ne znači li to da biti pravi proleter znači odustajanje od samokontrole?

Poput spomenutog prijatelja lika romana “Prva devojka”, mnogi su bili skloni takvom tumačenju, ali bilo je i žrtava te logike poput mlade radnice koja časopisu Komsomolskaja pravda 1926. piše:

- Zar je (ljubav) zaista tek zabluda, što znači da bi ljudi trebali završiti zajedno kao životinje? (...) Druže, molim te odgovor, i nemoj mi se rugati, jer ako je to istina, onda me sramota živeti. Molim te, kaži mi, postoji li ljubav s marksističkog gledišta?

Onda je dobila i odgovor druga Ganeva:

- To tvoje suzdržavanje i otpor posve su buržoaski. To nije baš komunistički od tebe.

Mlada devojka najzad je popustila “učitelju” i “satovima” održanima u polju, ironično zaključivši u dugom pismu kojim se požalila Partiji da je “sve satove odlično svladala... i padala sve dublje i dublje”.

Izrailj Geljman sproveo je 1922. istraživanje na više od 15.000 moskovskih studenata koje je sponzorisao Komesarijat narodnog zdravlja i koje se smatra prvim portretom seksualnog ponašanja postrevolucionarne mladeži. Muškarci su najčešće sveli seks na polno opštenje, mnogi su se plašili braka kao zamke. Saradnik časopisa Smena obrazložio je da ga žene ne bi trebale odbijati jer je član proletarijata, odabrane klase. Jedan radnik student predlaže: “… ako smo zasnovali takozvane porodiljska odeljenja, zašto onda ne bismo sagradili i odeljenja za opštenje...” spreman detaljno opisati svoju zamisao.

- Pile nije ptica, a ni studentkinja devica - slogan je koji sažima taj stav, a navodno je cirkulirao po univerzitetima.

Službeno se zagovarala ravnopravnost žena, ali istovremeno principi slobode i ravnopravnosti propagirani ravno s partijskog vrha bili su široko zloupotrebljavani – od orgijanja i slučajeva grupnog silovanja kakve je, među ostalim, Karlton pronašao u istorijskim izvorima, do uobičajenog ponašanja mladića koji su nove slobode tumačili kao priliku za slobodan seks s devojkama izbegavajući bračnu obvezu.

Najveća zagovornica jačanja položaja žena bila je Aleksandra Kolontaj, članica partije, spisateljica i aristokratkinja iz generacije Lenjina, Jaroslavskog i Staljina. Neki od njenih najvažnijih osvrta – “Polni odnosi i klasna borba” te “Mesta za krilatog Erosa!” (fenomen “beskrilnog Erosa” bio je stanje u kojem ljudi nisu imali vremena za ljubav jer je oduzimala energiju za revoluciju) – kritika su buržoaskih ideala i praksi jer istinski brak, ljubav i intimni odnosi ne mogu postojati u klasnom društvu opsednutom vlasništvom.

Kolontaj je odbila da ćuti o važnosti seksualnosti za žene i muškarce, ali premda nikada nije odobravala hedonizam ili seksualnu razuzdanost, njeni su je neprijatelji optužili za oboje. Njena teorija čaše vode, prema kojojspolni čin nije sramotan i grešan, već prirodan poput gladi ili žeđi, pogrešno je protumačena i osuđena. Lenjin ju je napao jer je izjednačavanje zadovoljenja seksualnih pobuda i gašenja žeđi “nemarksističko”.

- Revolucija zahteva koncentraciju - izjavio je Lenjin lupivši šakom o sto u intervjuu Klari Cetkin iznerviran takvim ispraznim pitanjima. Mladež mora disciplinovati duh i telo jer tolika pažnja poklonjena seksu bila je kontrarevolucionarna.

Predsjednik Komunističkog sveučilišta Sverdlov osudio je Kolontaj kao “ničeanski zaostatak koji zagovara razuzdanost u ime revolucije”. Ona je ipak uspela u jednom – zapalila je vatru javne rasprave. Mnoge zbunjene devojke pisale su dežurnim partijskim ženama tražeći savet što da čine kad ih momak ostavi jer su odbile seks.

Lida iz Uzbekistana pisala je 1925. u ilustriranu Smenu drugarici Sofiji Smidovič, boljševikinji s pedigreom, predsednici Ženotdela, udanoj za podednako istaknutog člana Partije.

- Leti sam često zalazila u naš komsomolski centar i viđala tamo jednog tipa. Imali smo dobar odnos, prijateljski – isključivo prijateljski, kao da ne postoji razlika u polu. Ali onda se osećaj promenio te smo počeli jedno o drugome učiti ne samo u profesionalnom, komsomolskom smislu, već i u privatnom. I opet sam naišla na isti problem. Ponovno: Zašto ga volim, ali ne želim zadovoljiti njegove potrebe (iako je katkad osećaj postojao). Jednostavno nisam pristala, a on se ne želi vezati, uništiti sebi život i tako dalje. (…) Zbog čega ‘oni’ žele samo jednu stvar pa odu, i ne pomislivši da bih si mogla uništiti život abortusom, i mogućnošću da me napusti nakon što ga jednom zadovoljim. (… ) Ne planiram ih uvući u brak, već samo želim da živimo zajedno ako mi je već sudbina da budem ta vrsta prijateljice…. - piše Lida.

Karlton je u svojoj knjizi Lidino pismo objavio u celosti jer može stajati u ime hiljade drugih. A Smidovič je odgovorom kojim ohrabruje Lidu da je u pravu što odbija seks jer žene uživaju “počasnu reproduktinu ulogu ljudske vrste” izazvala uznemirenost i skandal.

Seks je za žene veća nagrada, ali i veća opasnost nego za muškarce, popovala je Smidovič tvrdivši da brak nije bitan za seksualne partnere, ali otac mora pomoći u brizi za dete, apelujući na Lidu da ne čini ustupke jer će joj to doneti samo razočaranje, a društvu štetu.

Njene opšte maksime o izgradnji socijalizma kao leku za sve probleme i proglašavanje Lidinih nevolja prolaznim izazvale su ogorčenje i reakcije javnosti.

Karlton piše i o preljubničkom skandalu Gorkog u Americi kao uvodu u boljševičku seksualnu revoluciju, i o tome kako su komunisti usvojili Frojdov princip sublimacije čak i na kontroverznom prijeru pjesnika i zavodnika Puškina, i o tome kako se seks definisao u odnosu na troškove; koliko stoji društvo kao industrijsku silu...

Seksualna revolucija u boljševičkoj Rusiji nije dugo potrajala. Staljin je u sovjetsko društvo opet pustio tvrdi ruski patrijarhat. I premda nema toga što može iskupiti sve što će se dogoditi u vrijeme Staljina, Karloton ne dopušta osuđivanje SSSR-a za neuspostavljanje stava prema seksualnom ponašanju tih godina jer “koja je zemlja mogla, u ono vreme, bez obzira na politički sistem, učiniti nešto takvo?”

Prema njemu, moralno i medicinski, sovjetski i judeohršćanski jezik seksualnosti bili su sazdani od istog materijala, a “u SSSR-u se, barem u 20-ima, govorilo o seksualnosti kao o podsticajnoj snazi učestalije, otvorenije i – moglo bi se reći – preciznije”.

Tridesetih godina možda i nije zamrla baš svaka rasprava, ali svetla reflektora više nisu bile uperena u ovu lično i ideološki preteću temu. Pobačaj je rekriminaliziran. Instinktom velikog diktatora Staljin je osetio da temeljna ljudska sloboda, sloboda prema telu i ravnopravno odnošenje prema drugom polu, i te kako mogu zasmetati čeličnom stisku njegove vlasti.

Tragove boljševičkog eksperimenta na polju seksualnosti ipak ni on nije uspeo izbrisati. Oni su ostali ne samo u Rusiji nego i u drugim zemljama koje su žijele komunističku ideologiju čija je neodvojiv deo bio i seksualna revolucija.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)