HARISA SE UDALA ZA VIJETNAMCA, A SADA ŽIVE U ŠVEDSKOJ: Otkrila je šta nikako svojoj DECI ne BI POŽELELA

Da li verujete da ljubav ipak može da bude kao u bajkama? Ovo je dokaz da je to ipak moguće, i da prava ljubav ne zna za granice!

Poznata bosanska influenserka Harisa pokrenula je skoro profil H2H (Harisa to Human) putem kojeg deli savete za pokretanje online posla, ali i trikove za uspeh na društvenim mrežama, ima i više nego zanimljiv i neobičan život.

Ona se pre nekoliko godina zaljubila u čoveka iz Vijetnama, sa kojim je kasnije dobila i dve ćerke, Emu i Alis. Danas ova porodica živi u Švedskoj.

„Ja sam njega videla u noćnim izlascima i uvek sam se čudila kako je jedan ”kinez” (on je iz Vijetnama) tako visok i lijep. Međutim ja nisam razmišljala o vezama. I moja prijateljica je primjetila da me on posmatra hehe. Uglavnom prišao mi je jednom nakon izlaska i pitao za moj broj. Tu sve počinje (smeh)“, priča Harisa za Zadovoljnu.

Njihova ljubav se ubrzo pokazala kao ona prava, i Harisa i Džimi su odlučili da započnu zajednički život u Švedskoj, gde je on odrastao. Iako je u tom trenutku započinjala muzičku karijeru, Harisa je dala primat ljubavi i užurbani život bosanske prestonice zamenila ušuškanošću skandinavskog gradića.

„Ja sam vrlo tvrdoglava i kada nešto zacrtam idem ka tom cilju. Tako i selidba nije bila izazovna jer sam brzo naučila jezik i upisala fakultet. Jedino možda što bih izdvojila jeste preseljenje iz Sarajeva i brzog života u mali gradić u Švedskoj. Ja sam baš u tom periodu započela pjevačku karijeru, godina 2008-2009, snimila 2 pjesme i preseljenjem nisam uopće razmišljala da to održavam, zbog čega mi je malo i žao iskreno jer je muzika moja prva ljubav.“,

Iako balkansko-azijski brakovi nisu učestali na našim prostorima, Harisina porodica je zeta prihvatila odlično, i uvek su joj bili podrška u svemu.

„Ja uvek naglasim da nisam udata, udavala sam se jednom i ne znam da li ću opet (hehe). Ali saopštenje da se viđam sa nekim druge nacije i vere u početku mojim roditeljima nije bilo svejedno. Moj otac je preminuo 2016. u novembru ali prije toga je sve bilo ok sto se toga tiče. Moji roditelji su otvorenijeg pogleda na svet i mama bi me uvijek u svemu podržala, a sigurno i otac da je živ.“

Svoje dve ćerke Emu i Alis, njih dvoje vaspitavaju po osećaju i onako kako oni misle da je najbolje, uz korišćenje resursa i modernog načina vaspitanja koje ne propagira ni balkanske vrednosti, ni azijatsko gajenje dece, već ono koje je najbolje za svako dete bez obzira na to gde živi i raste.

„Džimi je rođen u Švedskoj ali je odgajan na način kako je njegova majka naučila. I vjerujte mi taj način je vrlo sličan našem. Mi se nikada nismo dogovarali oko odgoja i sve smo radili i radimo spontano. Ja se, što se odgoja tiče, ne vodim ničim sto je balkansko, švedsko, azijsko itd. Jednostavno danas nam je dostupno da čitamo, da se edukujemo na mnogo lakši način nego ranije i ako smo iole normalni i razumni da razlikujemo dobro od lošeg. Primenjujemo ono što mislimo da treba i što nama i našoj deci odgovara. Balkan je područje sa raznolikom kulturom i tradicijom i zbog toga me čudi da tu uopće ima mjesta za na primjer nacionalizam. I eto od svega negativnog ne bih željela da moja deca ikada osete mržnju prema drugom narodu. A što se tiče toga šta bih željela da im usadim, iskreno, ne postoji ništa za što bih rekla ”e to – jer je balkansko”. Nadam se i učinit ću sve što mogu da mi deca poseduju empatiju, da budu odvažne, da su hrabre, samopouzdane, uporne…“

Ipak, Švedska se po jednom jako bitnom detalju razlikuje od balkanskih zemalja, zbog čega deca imaju mnogo veću slobodu i jača prava, što Harisa smatra izuzetno značajnim.

„Odgoj moje ćerke Alise do njene pete godine je jednostavan. Kasnije već ne znam kako će biti. Ali sve u svemu je sigurnije i stabilnije nego na Balkanu. Naravno stvar je perspektive, možda neko tako ne misli zbog mnogih pravila u Švedskoj, da te npr jete može prijaviti ako mu lupiš šamar, što u Bosni nije baš slučaj. Čula sam par takvih mišljenja gdje im to baš i ne odgovara što ne mogu tući dete kako bi oni to željeli. Meni se npr sviđa što su deca koliko toliko zaštićena iako to nije uvijek slučaj, ima dosta i propusta logično, ali sve u svemu dugo bih mogla o ovoj temi.“

Kako je Harisa poznata i zapažena influenserka, provokativni komentari su na veliku žalost skoro pa neizbežni, pa se tako našao komentar i da li je ćerke usvojila. Ona se u svom stilu dosta šalila na tu temu, ipak je odlučila da pruži podršku onima kojima je možda ipak potrebnija.

„Iskreno, što se toga tiče vrlo sam jaka i stabilna osoba na tom polju tako da ne znam da li postoji ijedan komentar koji bi me mogao poljuljati. Apsolutno me nijedan komentar ne dotakne. Ako odreagujem, to učinim jer neko ko me prati možda čuje moje mišljenje i bude mu lakše itd. Dakle ne reagujem zbog sebe, nego zbog drugih koji možda privatno dobiju neke pogrdne komentare i to ih muči danima, ili ne daj Bože da neko podigne ruku na sebe zbog takvih stvari, što se nažalost dešavalo i dešava… “

Iako u Sarajevu možete čuti i videti najrazličitije jezike i nacionalnosti, ponekad se pojave i neki koji nisu toliko navikli na to, ili bi samo voleli malo više da saznaju.

„Ja nisam primjetila da je nekome čudno, vjerovatno jer u Bosni je toliko turista da više nikome nije toliko interesantno. Ali uvijek ima onih izroda sa čudnim pogledima ili jednostavno nekome je zanimljivo pa voli malo više da se zagleda“, poručuje ova simpatična Sarajka kroz smeh.

To, međutim, u Švedskoj apsolutno nije slučaj.

„Ne, apsolutno nikad. Svako vodi svoj život i brigu.“

Njene dve ćerkice obožavaju dolazak u Bosnu, a pomalo i uče jezik, što Harisa planira da nakon njihovog polaska u školi ustali.

„One svaki put jedva čekaju da idemo. Moja porodica živi u Sarajevu i onda one požele moju mamu, sestrine kćerke i zaista uživamo svaki put kada smo zajedno. Što se jezika tiče, još su male da bi znale, ali mislim da im nije lako obzirom da se kod kuće najviše priča švedski jezik. Onda gledajući YouTube i filmove one su već naučile dosta engleskog jezika. Ali u Švedskoj ima nešto što se zove ”hemspråk” što znači domaći jezik i predmet se može birati u školama, tako da ću vjerovatno obje prijaviti na to. Prvenstveno mi je bitno da znaju jezik kako bi mogle lakše komunicirati sa porodicom u Bosni a i znati više jezika je zaista jedno veliko bogatstvo. Meni je na primjer poznavanje drugih jezika donijelo mnogo uspjeha na poslovnom planu.“

A Harisa je i za čitateljke i čitaoce Zadovoljne.rs objasnila kako izgleda “mešoviti” brak, iako su skladna porodica koje je pravi primer ljubavi i poštovanja, naglašava da neke stvari možda jesu prepreka u komunikaciji kada je reč o dva različita jezika i mentaliteta.

„Opet mi o braku hehe. Ako se udam znajte da je to pritisak društva haha. Zajednički život sa nekim ko je druge vjere i nacije nije težak koliko je do individa koje ga dijele. Sigurno da može doći do nesuglasica jer evo lično ja ponekad poželim da me Džimi može razumeti kao što bi neko možda sa Balkana. Nekada ne mogu nešto prevesti da zvuči isto kao što ima značenje na bosanskom jeziku. Probala sam mu čak ispričati viceve naše… Bio je totalno zbunjen i ispalo je da je naš humor katastrofa. Ali sjesna sam da će takvih situacija uvijek biti pa onda vazi ona ”ili prihvati ili kreni dalje”. Tako da verujem da nijedan mešoviti brak/veza nisu iste“, zaključuje ona, a prenosi Zadovoljna.rs.

(Espreso/Zadovoljna.rs)