EVO ZAŠTO JE TAKO TEŠKO NE DODIRIVATI LICE: Postoji samo jedno OBJAŠNJENJE za to

Mi smo među retkim vrstama poznatim po tome što se međusobno dodiruju, a da toga nisu ni svesni.

A to pomaže u širenju bolesti kao što je novi korona virus (Kovid-19).

Zašto to radimo i kako možemo smanjiti ovo ponašanje?

Svi dodirujemo svoje lice fascinantnom frekvencijom.

Opservaciono istraživanje studenata medicine u Australiji iz 2015. pokazalo je da čak ni oni nisu mogli da odole.

Možda bi studenti medicine trebalo da budu svesniji opasnosti od drugih, ali su i dalje posezali za svojim licima ne manje od 23 puta na sat, što je uključivalo čest kontakt sa ustima, nosom i očima.

Zvanični organi i stručnjaci za javno zdravlje, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), kažu da je ova „fešta pipanja“ veoma opasna.

Saveti vezani za Covid-19 najčešće naglašavaju važnost odmaranja ruku, ma koliko vodili računa da ih peremo.

Zašto to radimo?

Čini se da ljudi i neki primati tome ne mogu da odole – a to ima veze sa načinom na koji smo evoluirali.

I dok većina vrsta dodiruje svoja lica kao vežbu čišćenja ili kao način da se oteraju od raznih dosadnih štetočina, mi i neki primati to radimo iz niza drugih razloga.

Ponekad deluje kao umirujući mehanizam, kaže Dasher Keltner, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, u SAD, au drugim prilikama koristimo nesvesno pipanje lica da flertujemo ili kao „zavesu na sceni, da zatvorimo jednu čin društvene drame i ući u sledeći."

Drugi stručnjaci za nauku o ponašanju zaključili su da je dodirivanje samih sebe način da pomognemo u kontroli naših emocija i raspona pažnje.

Martin Grinvald, nemački psiholog i profesor na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da je to "osnovno ponašanje naše vrste".

„Samododirivanje je samoregulatorni pokret koji obično nije komunikativan i često se radi sa malo ili nimalo svesti“, rekao je Grinvald za Bi-Bi-Si.

„Oni igraju ključnu ulogu u svim kognitivnim i emocionalnim procesima. One se dešavaju svim ljudima“, dodao je profesor, koji je autor knjige iz 2017. pod naslovom Homo Haptikus: Zašto ne možemo da živimo bez čula dodira.

Problem sa dodirivanjem sebe je taj što su naše oči, nos i usta vrata za sve vrste "gadosti" koje ulaze u naše telo.

Covid-19, na primer, prenosi se sa osobe na osobu putem kapljica iz nosa ili usta koje oslobađa zaražena osoba.

Ali možemo se zaraziti i nakon dodirivanja predmeta ili površina koje su bile u kontaktu sa virusom.

I dok stručnjaci još proučavaju ovu novu vrstu, korona virusi su poznati po tome što su otporni, a neki su uspeli da prežive na površinama čak devet dana.

Izdržljivost

Ova izdržljivost čini opasnu kombinaciju sa dodirivanjem našeg lica.

2012. godine, tim američkih i brazilskih istraživača otkrio je da je slučajni uzorak ljudi dodirivao površine u javnim prostorima više od tri puta svakog sata.

Takođe su posegnuli za ustima i nosom „oko 3,6 puta na svaki sat“. Ovo je mnogo manje od stope od 23 puta na sat za australijske studente medicine, možda zato što su posmatrani dok su sedeli na predavanjima, a ne napolju gde je mnogo više odvratiti im pažnju.

Za neke zdravstvene radnike, ova sklonost ka dodirivanju sebe predstavlja jača motivacija da koriste maske za lice kao sredstvo zaštite od virusa nego da ih jednostavno nose kao filter.

„Nošenje maske može smanjiti sklonost ljudi da dodiruju svoja lica, što je glavni izvor infekcije bez odgovarajuće higijene ruku“, objasnio je Stiven Grifin, profesor na Univerzitetu u Lidsu.

Koje korake možemo preduzeti?

Ali koje korake možemo preduzeti da barem smanjimo učestalost dodirivanja lica?

Bihejvioristički naučnik Majkl Holsvort, profesor na Univerzitetu Kolumbija koji je radio kao savetnik britanske vlade pod premijerom Dejvidom Kameronom, objasnio je da je taj savet zaista teško sprovesti u delo.

„Reći ljudima da ne rade nešto što se dešava nesvesno je klasičan problem“, rekao je on za BBC.

„Mnogo je lakše reći ljudima da češće peru ruke nego naterati ih da ređe dodiruju lice.

"Nećete imati uspeha ako nekome samo kažete 'nemojte da radite nesvesno'."

(Espreso/portalanalitika.me)