ČUVENI RUS OTKRIO ŠTA DECA MORAJU NAUČITI DO 10. GODINE: Od toga SVE DALJE ZAVISI

Poznati ruski psiholog Mihail Lobkovski govorio je o količini zaštite koju roditelji pružaju deci, ali i o načinu na koji ona utiče na njih.

Svestan da su se 'vremena promenila' i da danas nije isto nikome da pusti dete napolju samo, Mihail se osvrnuo na to kako je bilo ranije, ali i u kom uzrastu je normalno stalno kontrolisati dete.

"Mnogi roditelji postavljaju sebi pitanje - kada se đaku može verovati da će sam doći u školu? Kada možemo dete ostaviti samo kod kuće? Znate kako, sad verovatno ne bih pustio dete nigde samo. Jer kada sam se rodio, daleke 1961, život na selu je bio bezbedan. Samo smo se morali plašiti pijanih muškaraca, vredelo ih je izbegavati. Sada je sve potpuno drugačije: deca mogu biti u opasnosti. Ako je apsolutno nemoguće pratiti dete u školu, onda barem ne treba da ignorišete savremene uređaje koji su izmišljeni za njihovu bezbednost. Oni vam omogućavaju da pratite lokaciju deteta i da možete da čujete šta se dešava okolo“, započeo je svoju priču psiholog.

Međutim, ni stalna kontrola nije najbolji metod vaspitanja deteta, upozorio je psiholog.

"Međutim, ako roditelji stalno kontrolišu dete, pogotovo ako je starije od 10 godina, ni to nije zdravo. To se zove hiperzaštita. Na primer, kada majka pogleda kroz prozor da njen sin od 12 godina ne udaljava se na metar od ulaznih vrata ili kada tata ne dozvoljava ćerki da uveče ide u šetnju sa drugaricama od 15 godina. Takva deca dolaze u teške situacije jer ne znaju kako da sami donose odluke! A dete kome je majka verovala i pustila ga, znaće šta da radi u ovom ili onom slučaju“, rekao je psiholog, a zatim dao super praktičan savet:

„Ukoliko vidite da dete dobro poznaje put do škole, da pazi na semafor i da ne 'broji vrane', možete mu ponuditi da samostalno savlada ovaj put, a vi ga posmatrate sa udaljenosti od 50 metara.Međutim, svaki roditelj odlučuje za sebe Takođe, ako ste sigurni da vaše desetogodišnje dete (ne mlađe) neće otići strancu da pomogne 'spasi mače' i neće ući u automobil Prvu osobu koju sretne, na sopstveni rizik i odgovornost, možete pokušati da ga pošaljete u školu samog. Jer, naravno, pre ili kasnije će to morati da se uradi."

Ono što je takođe važno i ističe poznati ruski psiholog jeste smirenost roditelja, ali to nije lako postići.

"Smirenost roditelja nije u tome što uvek znaju gde je dete, već u tome što su sigurni da u kakvoj god situaciji da se nađu, znaju šta treba da rade. Uopšte, deca treba da nauče da im veruju. Uglavnom, deca treba da nauče da im veruju. Kada dete oseti da mu se veruje, to mu povećava samopouzdanje.Njegov mozak radi drugačije, jer razume: ako se nešto desi, njegovi roditelji nisu tu i moraće samo da donese odluku.A ovo je veoma važna stvar. “, zaključio je Lobkovski.

(Espreso/Yumama)