OVO MOŽE DA VAM SE DESI OD JESTIVIH PEČURAKA: Čak i MALA PORCIJA tako deluje na TELO

Ergotionein i glutation su retki antioksidanti koji se sreću u namirnicama, pa su zato odličan razlog da jedemo pečurke svaki dan. U bogatstvu ovih jedinjenja prednjače vrganj i maitake, ali ni šampinjon za njima mnogo ne zaostaje.

Nedavna studija pokazala je da pečurke, i to one najpopularnije vrste koje se koriste u ishrani, sadrže važne antioksidante koji se bore protiv hroničnih bolesti, poput demencije, bolesti srca.

Da bi došli do ovog zaključka, istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji analizirali su odnos između potrošnje gljiva i prevalencije hroničnih bolesti kod ljudi. U studiji objavljenoj u časopisu “Food Chemistry” ispitivano je 13 vrsta pečuraka. Otkrili su da dva antioksidanta pronađena u pečurkama, ergotionein i glutation, odbijaju slobodne radikale koji uzrokuju demenciju i kardiovaskularne bolesti.

Inače, slobodni radikali se oslobađaju kada telo koristi hranu za proizvodnju energije. Oni putuju kroz telo kako bi se uparili sa drugim elektronima, što uzrokuje oštećenje ćelija, proteina i DNK poznato kao oksidativni stres. Zamena slobodnih radikala antioksidantima u organizmu može pomoći u prevenciji ovog oštećenja.“Bez sumnje, pečurke su najveći izvor ova dva antioksidanta”, kaže vodeći istraživač ove studije Robert Bilman.

Bilman i njegov tim otkrili su da se količine ergotioneina i glutationa razlikuju od vrste do vrste pečuraka. Otkrili su da vrganj ima najveći sadržaj ergotioneina, dok je maitake sadržao najveću količinu glutationa.

Sorta pečurke koja je sadržavala najmanju količinu ova dva antioksidanta je lisičarka. Iako je šampinjon najčešći tip pečurke koji koristimo u ishrani, on ima manju količinu ovih antioksidanata, ali je svakako u prednosti kada se poredi sa nekim drugim namirnicama koje ih nemaju ni u tragovima.

Istraživači su takođe otkrili da čak i kada su pečurke kuvane, one i dalje zadržavaju svoj antioksidativni sadržaj. Iako efekat ergotioneina nije sasvim jasan, ranije istraživanje je obznanilo da može pomoći u održavanju nivoa glutationa interakcijom s drugim sistemima ćelijske zaštite.

S druge strane, glutation je od ranije poznat da održava imunološku funkciju, detoksikuje kancerogene materije i razara druge toksine. Štaviše, visoki nivoi glutationa pomažu u održavanju optimalnog zdravlja i sprečavanju bolesti.

Studije obavljene na miševima takođe su pokazale da ergotionein ima zaštitni efekat na akumulaciju beta-amiloidnih naslaga. Neke druge studije sugerišu da konzumiranje ergotioneina može smanjiti rizik od kognitivne degeneracije.

Zemlje koje zastupaju ergotionein u svojoj ishrani, kao što su Francuska i Italija, imaju manju rasprostranjenost demencije kod stanovništva. Međutim, države koje su slabe sa antioksidantima u ishrani, kao što su SAD, imaju veću stopu oboljevanja od Parkinsona i Alchajmera.

“Razlika između zemalja s niskom stopom neurodegenerativnih bolesti je oko tri miligrama dnevno, što je oko pet šampinjona svakog dana”, kaže Bilman.

Pečurke – vrste i zdravstvene prednosti

Pečurke su mogu klasifikovati u dva najjednostavnija tipa: jestive i nejestive.

U jestive pečurke spadaju šampinjon, bukovača, vrganj, lisičarka, baršunasta panjevčica, maitake, šitake… S druge strane, nejestive pečurke su otrovne ukoliko se pojedu, a u takve na primer spada zelena pupavka, koja je najsmrtonosnija od svih vrsta gljiva koje se ne jedu.

Jestive pečurke su dobar izvor proteina i vlakana. Proteini održavaju ćelije zdravima, dok vlakna pomažu u varenju, krvni pritisak drže u normali, a takođe i holesterol. Pečurke sadrže nekoliko vitamina B kompleksa i selen, koji kao moćan antioksidant pomaže u podršci imunitetu i sprečavanju oštećenja ćelija i tkiva. Jestive gljive su i dobar izvor vitamina D, naročito šampinjoni, što je jedan od retkih ne-životinjskih izvora vitamina.

(Espreso/Bašta balkana)