OVAJ MUŠKARAC JE BIO VEČNA LJUBAV ČUVENE RISKE: Nacija ga ODLIČNO POZNAJE, ovo NEĆETE POGODITI (FOTO)

Radmila Savićević bila je srpska i jugoslovenska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Uživala je veliku popularnost i naklonost publike i smatrana je jednim od simbola jugoslovenskog glumišta.

Karijeru je počela 1946, a prvi film snimila 1961. godine. Pažnju na sebe je skrenula 1968. u filmu Višnja na Tašmajdanu, gde je igrala razrednog starešinu. Popularnost stiče kao Violeta u Kamiondžijama, devojka zaljubljena u Paju Čuturu (Pavle Vuisić), i kao baka Vuka u Pozorištu u kući. Godine 1976. snima TV seriju Babino unuče, da bi potom igrala u seriji Vruć vetar.

Krajem osamdesetih tumači lik sekretarice Žarke u Boljem životu, a godine 1993. njena karijera dolazi do vrhunca ulogom Riske Golubović u Srećnim ljudima. Njena poslednja uloga bila je Dostana u Porodičnom blagu.

Nagradu Dobričin prsten nikada nije dobila, budući da joj, kako je sama govorila, filmski kritičari nikada nisu bili naklonjeni. Nagradu Žanka Stokić dobila je 2003. posthumno. Ostala je upamćena po ulogama baka i dobronamernih, prostodušnih žena sa sela.Fedis je od 2021. godine po njo njoj nazvao Nagradu za najbolju žensku epizodnu ulogu.

Prvu ulogu na filmu Radmila je dobila kao Leposava u Mica i Mikica, ostvarenju Vlade Petrovića i Jovana Konjovića iz 1961, pored Dare Čalenić, Đuze Stoiljkovića i Ružice Sokić. Sledeće godine igrala je u televizijskom filmu Tri priče o Džefu Pitersu reditelja Aleksandra Đorđevića.

U naslovnoj ulozi bio je Miodrag Petrović Čkalja, dok je Savićevića, u pretežno muškom sastavu, dobila priliku da zaigra glavnu žensku ulogu.Filmski portal IMDb navodi da je Radmila ostvarila sporedne uloge u filmovima Prozvan je i V-3, Dr i Saša. Glumica je igrala i razrednog starešinu u filmu Višnja na Tašmajdanu.

Iako epizodna, uloga u tom jugoslovenskom bioskopskom hitu donela je popularnost na nivou republike. Do kraja decenije, Savićevićeva je gostovala u jednoj epizodi TV serije Sačulatac, opet pored Čkalje, i u seriji Samci iz 1969, koja nije zaživela posle emitovanja prve sezone.

Malo zapaženija bila je opet kratkotrajna TV serija Levaci iz 1970. godine, gde je Radmila igrala Vuku Radović u sedam od ukupno deset epizoda koliko je snimljeno.

Međutim, kada je u pitanju karijera same Radmile Savićević, kako i istoričari, tako i sama glumica smatra da je važnije bilo Pozorište u kući, budući da je ime Vukosave „majka–Vuke” Petrović postalo generacijski upamćeno.[9] Savićevićeva je kasnije govorila da joj ljudi prilaze na ulici i kažu: „Jao, majka–Vuko, kako dobro igrate tu Živadinku u Boljem životu!” Radmila kaže da je u sećanju ljudi ostala upamćena kao majka–Vuka iz prostog razloga što svako ima majku, i što je svako u tom liku tražio onaj miris detinjstva, onu toplinu koja mu nedostaje

Život ove legendarne glumice obeležila je ljubav prema svom kolegi, Božidaru Savićeviću. Njihova osećanja su bila toliko jaka, da nisu mogli dugo da izdrže jedno bez drugog. Mnogi su isticali da je po njihovoj priči mogao da se napiše scenario za najromantičniji film.

Kako je rođena u Kruševcu, upravo u tom gradu na korzou upoznaje zubnog tehničara Božidara, koji je bio godinu dana stariji od nje. Oboje su naglašavali da je to bila ljubav na prvi pogled, a ubrzo su je i krunisali brakom.

Rada je Božidara stalno oslovljavala sa “moj čovek”.

Iako je po struci bio zubni tehničar, on se 1948. godine posvetio glumi i pridružio se svojoj supruzi na daskama koje život znače.

Radmila je igrala još tokom Drugog svetskog rata i tako je ostalo tokom celog života – gde je išla ona, išao je i on. Božidar i Radmila glumili su prvo u Kruševcu, pa u Nišu i na kraju u Beogradu.

Božidar se prilično mlad razboleo. A zahvaljujući velikoj brizi i pažnji Radmile, koja ga je beskrajno volela, uspeo je da doživi starost. Nije dozvoljavala da mu se bilo šta loše desi. Njihovu ljubav je prekinula upravo glumičina smrt, kada je preminula 8. novembra 2001. godine.

Božidar je bez nje izdržao tek nešto više od godinu dana, svakodnevno je isticao koliko mu nedostaje. Umro je 25. januara 2003. godine. Kako su ceo život proveli jedno uz drugo, tako i danas zajedno počivaju na Novom groblju u Beogradu u Aleji zaslužnih građana.

(Espreso/Stil)