EVO GDE JE ZAPRAVO ROĐENA SUZANA PETRIČEVIĆ: Srbi će se DRŽATI za GLAVU

Suzana Petričević je poznata filmska, pozorišna glumica i pevačica.

Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Sonjom Savić, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem, Branimirom Brstinom, Buletom Goncićem.Tehniku glasa usavršavala u srednjoj muzičkoj školi ,,Kosta Manojlović” na odseku za solo pevanje. Članica Narodnog pozorišta u Beogradu je od 1982. godine. Snimila je dva muzička albuma sa grupom "Bel Tempo".

Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja.

Glumica Nela Mihailović pre više od dve deceniju zaklela se na večnu ljubav kompozitoru Vladimiru Petričeviću, inače rođenom bratu njene koleginice Suzane Petričević. Nela i Vladimir su ponosni roditelji dve devojčice Marte i Petre.

Da je u rodbinskim vezama sve najbolje i da se zaova i snaha odlično slažu i na poslovnom planu.

- Odavno pričamo o tome da bi bilo zgodno i lepo da uradimo neki posao zajedno i to se sada desilo. Obe smo u dobrim životnim i poslovnim energijama, u glumačkoj zrelosti, tako da je ovo bio pravi trenutak za saradnju - rekla je tada Nela, a Suzana dodala:

- I da mi Nela nije snaja, radila bih sa njom. Fenomenalna je i privatno i profesionalno, i kao snaja i kao koleginica.

Jednom prilikom u intervjuu za Novosti je rekla:

- Ja sam dete stare Jugoslavije, dete kredita i „Plazma“ keksa, muzike Đorđa Marjanovića i Lole Novaković. Moji roditelji su bili umetnici i išli su, u to vreme, „diljem Juge“, trbuhom za kruhom. Iz Prištine su prešli u Šibenik, u kome sam rođena. Kad sam imala četiri godine, dobili su premeštaj u Sombor, gde sam odrastala na čokoladicama „Životinjsko carstvo“ i spavala u predivnom bifeu božanstvenog somborskog Narodnog pozorišta. To su mi prva sećanja, miris tih hodnika je zauvek ostao u meni. Odatle smo se preselili u tadašnji Titograd, gde sam provela sledeće četiri godine.

Bila sam loš đak osnovne škole „Savo Pejanović“, ali se kasnije ispostavilo da je mnogo uspešnih ljudi završilo makar nekoliko razreda u toj školi. U mojoj desetoj godini prešli smo u Zemun. Tamo sam završila Prvu zemunsku Gimnaziju i upisala Akademiju. Ali, ostala sam lutalica. Sve možeš da mi uzmeš, osim putovanja, koja mom životu daju smisao. Spojila sam posao koji obožavam i putovanja.

(Espreso / PulsOnline / Novosti)