Saznajte šta je potrebno da sa konvencionalne poljoprivredne proizvodnje pređete na organsku i koji su koraci

Katarina Jelisavčić, konsultant u sferi agrara i specijalistkinja u oblasti organske hrane, bila je gost 31. podkasta Ekolucija u četvrtoj sezoni “Zasadi drvo”.

Katarina, koja je bila koordinator za poljoprivredu Srbije 2008. godine sa zadatkom da radi na strategiji njenog razvoja, obišla je Srbiju kako bi upoznala svaki njen kraj.

• U to vreme je u gazdinstvima bila svaštarska proizvodnja – nekoliko grla stoke, baštica… Tada nije postojala kontrolisana proizvodnja, nije se znalo kojim sredstvima i preparatima se tretiraju poljoprivredni proizvodi. Bilo je mnogo rizičnih situacija, jer konzumenti te hrane nisu znali šta jedu. Mislili su – “to je sa sela, zdravo je”, ali to je zapravo bila nekontrolisana proizvodnja i zato su bile česte infekcije salmonelom, trovanje jagodama i zelenom salatom, pojavljivao se noravirus. Tek u poslednjih desetak godina desio se preokret u sferi agrara, jer poljoprivreda, sve dok na nju nije počelo da se gleda kao na biznis, nije ni mogla da napravi neke značajnije pomake – smatra Katarina.

Poslednjih desetak godina dešava se i revolucija u smislu dolaska žena u prvi plan u poljoprivredi i drugim proizvodnim granama.

“Žene postaju dominantne u svojim proizvodnjama – da li je to povrće, voće, organska proizvodnja”, primećuje naša sagovornica.

Kad je reč o organskoj hrani, ona ističe da su to proizvodi koji su proizvedeni u najprirodnijim mogućim uslovima - sazreli su bez dodataka, prehrane, veštačkih suplemenata, đubriva koje se koristi u konvencionalnoj proizvodnji.

• U našoj zemlji može da se proizvede organski proizvod u nekim predelima koji su netaknuti - udaljeni od fabrika, saobraćaja, izduvnih gasova, zagađenja uopšte... Organska proizvodnja nije zagađivač i ekološki je najdostupnija celoj planeti, zbog čega je i atraktivna kod nas i u svetu.

Nalepnica na kojoj piše da je, na primer, šargarepa organska znači da je ona posađena u nekom izlolovanom delu naše zemlje.

• To znači da je zemlja u kojoj je ona rasla bez primesa veštačkih đubriva, da voda kojom je zalivana potiče iz prirodnih izvorišta, bunara, i da je vazduh toliko čist da nema nikakve štetne čestice, izduvne gasove. Organski proizvodi moraju da prođu sve te kontrole. Da bi se prešlo sa konvencionalne na organsku proizvodnju, radi se konverzija zemljišta, što je postupak koji traje tri godine. Tokom tog perioda kontroliše se kvalitet zemljišta i kroz hemijske analize prati se sastav zemljišta, jer sve mora da bude prirodno. Kod nas postoji mali procenat površina na kojima odmah možemo nešto da sadimo pa da proizvod bude organski, na primer na obroncima Stare planine ili Peštera, jer je tu priroda netaknuta - otkrila je Katarina.

U našoj zemlji je od kompletne obradive površine svega 0,5 odsto pokriveno organskom prozivodnjom, dok je u EU taj procenat oko šest.

• Ona je skupa, prinosi su mali, pa su i organski proizvodi skuplji za oko 30 odsto - navela je Katarina i objasnila kako do biljne organske proizvodnje po koracima:
• Prvo je potrebno da nađete lokaciju na kojoj ćete se baviti organskom proizvodnjom, a moj savet bi bio da ona bude na što nezagađenijem mestu. Tako ćete skratiti period konverzije zemljišta. Takođe, moja preporuka je da se držite autohtonih kultura, koje su karakteristične za našu zemlju, jer one su već otporne na naše klimatske uslove i na osnovu tog sortimenta moći ćete da imate solidan prinos. Država danas daje i dobre podsticaje i subvencije za one koji žele da se ovim bave – zaključuje naša sagovornica.

Ukoliko želite, audio-podkast možete poslušati:

(Espreso / Promo)