ERDOGAN PRITEGAO NATO: Rekao cenu ispod koje neće da IDE

Početkom prošlog meseca Turska je ponudila da ostane na aerodromu u Kabulu kao članica NATO-a nakon povlačenja SAD.

Ankara je rekla da ne bi bilo dobro da Avganistan bude diplomatski izolovan. Naime, Međunarodni aerodrom Hamid Karzai značajna je vojna i civilna veza između Avganistana i zapadnog sveta. Tamo sleću diplomate, političari i putnici, kao i vojni avioni.

Erdogan je početkom prošlog meseca ponudio da zadrži tursku vojsku, ali pod određenim uslovima. SAD su tada rekle da cene tursku ponudu, ali da je uslove koje je Turska tražila prilično teško ispuniti.

Izvori za Midlist Aj tvrde da Turska traži: da SAD i NATO preuzmu finansiranje operacije, da SAD pruže obaveštajnu pomoć, da mogu zatražiti dodatnu vojnu pomoć, da turska vojska ne ide u borbene misije izvan ograde aerodroma i da Turska može da „dovede“ svoje obaveštajne podatke i savetnike u Kabul. Prema medijima Pajhvok, Turska je zatražila 130 miliona dolara za čuvanje aerodroma.

Turski predsednik Erdogan juče je tvrdio da su Turska i Sjedinjene Države postigle dogovor o „razmeri“ i „uslovima“ turskog preuzimanja aerodroma i o tome „šta će prihvatiti, a šta neće“. Kaže da su šef Pentagona Lojd Ostin 3 i turski ministar odbrane Hulusi Akar razgovarali o tome u četvrtak, prenose Al Arabiia Nevs.

Potencijalne zemlje koje bi pomogle Turskoj da održi sigurnost aerodroma u Kabulu su Pakistan i Mađarska, prenosi Al Džatira.

U Avganistanu već ima oko 500 turskih vojnika, od kojih su neki već stacionirani u aerodromskom kompleksu.

Portparol talibana rekao je o boravku Turske: „Turska je bila deo NATO snaga tokom poslednjih 20 godina i sada bi trebalo da se povuče iz Avganistana prema sporazumu koji smo potpisali sa Sjedinjenim Državama 29. februara 2020. godine. Bez obzira na to, Turska je velika islamska zemlja. Avganistan je imao istorijske odnose sa Turskom. Nadamo se da ćemo imati bliske i dobre odnose s njima čak i kada se uspostavi nova islamska vlada u Avganistanu “, rekao je Suhail Shaheen Al Jazeera.

Jedno od tumačenja turskog predloga je namera Ankare da se približi Vašingtonu posle nekoliko, za Ameriku kontroverznih poteza zbog kojih su se odnosi ohladili. Drugo objašnjenje je širenje turskog uticaja u centralnoj Aziji. Naime, Turska, koju predvodi Erdogan, jedina je članica NATO-a koja ima male šanse da ne bude „trn u oku“ talibanima. Kontrola aerodroma, tj. preko najveće kapije između Avganistana i Zapada daje Turskoj dodatnu polugu moći koju, prema Ankari, još bolje, finansiraju SAD. Avganistan je geostrateški izuzetno važno područje oko kojeg sukobi traju decenijama, ako ne i vekovima. Blizu je Kine i relativno blizu Rusije. Graniči se s Pakistanom nuklearnom energijom, a blizu je još jedna rastuća sila: Indija. Kina novcem i diplomatijom snažno zauzima sve „rupe“ u Avganistanu koje ostaju prazne nakon povlačenja Amerike. Turska bi verovatno dobila svoj „deo kolača“.

(Espreso/Geopolitika.news)