PALMER ODGOVORIO NA SVA PITANJA O KOSOVU I PRIZNANJU! Kakvu ulogu SAD imaju u dijalogu sa Prištinom?

Kada su u pitanju granice i teritorije, ne vidim to kao pitanje oko kojeg je Kosovo spremno da se angažuje, i verujem da postoje mnogo produktivnije oblasti za razgovor u ovom momentu kojima se treba pozabaviti. To su, na primer, nestale osobe, oblast oko koje obe strane mogu da dođu do dogovora , kaže u ekskluzivnom intervjuu za Blic specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer.

Istovremeno, on ističe da SAD ohrabruje, “kao što i je i do sada radila, punu implementaciju Briselskog dogovora, i svih njegovih oblasti uključujući i ZSO”.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara sutra završava dvodnevnu posetu Srbiji koju je započeo ne bi li zajedno sa predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom pokrenuo dijalog Beograda i Prištine sa mrtve tačke. Baš pred te važne razgovore pitamo ga sva pitanja koja su se ovih dana provlačila, počev od toga da li je doneo neki non pejper, šta misli o prekrajanju granica ali i o tome što Priština odbija formiranje ZSO.

Bili ste u Prištini, u Beogradu, šta ste zaključili - koliko su Kosovo i Srbija blizu dogovora?

- Svakako ima još posla da se uradi, ali mi bismo hteli da vidimo da se obe strane ponovo ozbiljno angažuju u procesu koji će voditi ka dogovoru i normalizaciji odnosa, i otvore put ka Evropi. SAD nije strana u pregovorima, ali smo akteri i partneri uključeni u proces. Blisko sarađujem sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom, a obojica tesno sarađujemo sa Beogradom i Prištinom, da im pomognemo da identifikuju oblasti na kojima treba da rade i pokušaju da dođu do dogovora.

Kažete da ima još posla da se uradi, da li bi Kurti i Vučić mogli da budu ti koji bi 2021. stavili potpis na dogovor?

- Mislim da je to apsolutno moguće. Ali to je stvarno na njima, a ono što bismo mi voleli, je da ih ohrabrimo da se uključe. I predsednik Vučić i premijer Kurti imaju jaku poličku podršku, u poziciji su da se ozbiljno angažuju u ceo process, identifikuju delove gde može doći do dogovora i pomognu da čitav proces krene unapred.

Ističete da ste tu da biste ohrabrili, ali i da SAD očekuje normalizaciju odnosa koja bi vodila priznanju. Koliko je to ohrabrujuće?

- Cilj dijaloga je potpuna normalizacija odnosa. To je ono što je neophodno kako bi se ponovo uspostavila evropska perspektiva kojoj i Srbija i Kosovo teže. I to SAD snažno podržavaju. Naša vizija za Zapadni Balkan je region koji je stabilan, miran, prosperitetan i potpuno uključen u EU i evroatlantsku zajednicu. U smislu šta će biti potrebno za to, biće potrebna volja da se sedne i radi na tome, identifikuju neopohodne tačke kompromisa i krene napred. Što se tiče SAD, mi vidimo međusobno priznanje kao ishod koji konačno ostavlja ovu temu u prošlosti, i stavlja Srbiju i Kosovo u poziciju da krenu napred. Ali, trebaće vremena za to i biće potrebno da se na tome naporno radi.

Ali, Srbija ne priznaje Kosovo?

- Razumem to, i to nije nešto od čega se počinje, počinje se od identifiko

Ipak, evropska perspektiva skoro da ne postoji. Francuska, Holandija, Nemačka su snažno protiv proširenja i to ne kriju. Kako se očekuje od Srbije da pristane na ništa? Severna Makedonija i Albanija su primeri.

- Svakako je tačno da EU treba da Zapadnom Balkanu učini jasnim da je put otvoren, ukoliko urade težak posao i spovedu neophodne reforme. Voleli bismo prva međuvladina organizacija za Severnu Makedoniji i Albaniju bude održana. Uradili su šta treba i mislimo da je važno da EU to i prepozna. Veliki deo EU se slaže sa nama oko ovoga, i ne mislim da otkrivam bilo kakvu državnu tajnu ako kažem da je to bilateralno pitanje između Bugarske i Makedonije, a EU radi sa Sofijom na tome i nadam se da će biti postignut dogovor da se konferencija održi što pre u junu.

Mnogo je štapa i malo šargarepe na tom putu ka EU, od Srbije se traži da damo nešto za ništa?

- Ako gledamo iz perspektive Srbije, u njenom je interesu da se kreće napred na evropskom putu, deo po deo, jer je takav i proces. Otvaranje i zatvaranje poglavlja se dešava tokom vremena, a kada govorimo o podsticajima, dijalog je centralni deo puta Srbije ka EU. Potrebno je da Srbija i Kosovo normalizuju odnose kako bi Evropi bili privlačni partneri i perspektivni članovi.. Uveren sad da će se kroz dijalog kojem posreduje EU vrata Evrope šire otvoriti, da će put će biti jasniji, a Srbija biti u poziciji da unapredi težnju ka EU i napreduje ka članstvu. A SAD će biti tu da je podrži na svakom koraku tog procesa.

U EU se ovih dana spominju non pejperi, da li ste možda doneli jedan, ili ste došli “praznih ruku”?

- Ne, došao sam praznih ruku. Došao sam sa porukom. A poruka je da su SAD i EU partneri u procesu olakšavanja normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Miroslav Lajčak je specijalni predstavnik EU za dijalog i druga pitanja Zapadnog Balkana, Srbija i Kosovo su strane u pregovorima i oni su ti koji vode proces. Miroslav Lajčak posreduje u razgovoru, a SAD podržavaju taj proces.

U tom procesu se podizala prašina jer se u non pejperima spominjalo menjanje granica. Šta mislite o tome?

- Non pejperi ne znače ništa, mnogo je stvari i tema oko kojih se može raspravljati, odbacujem te nasumične non pejpere za koje niko ne prihvata odgovornost. Kada su u pitanju granice i teritorije, ne vidim to kao pitanje oko kojeg je Kosovo spremno da se angažuje, i verujem da postoje mnogo produktivnije oblasti za razgovor u ovom momentu kojima se treba pozabaviti. To su, na primer, nestale osobe, oblast oko koje obe strane mogu da dođu do dogovora.

Zašto je oko rešavanja pitanja Kosova promena granica sporna, a nije bila ranije?

- Ono što pokušavamo da uradimo kroz ovaj proces je da pomognemo stranama da identifikuju teme oko kojih se može postići dogovor, gde postoje preklapanja u smislu interesa koje same moraju da nađu i razumeju, i oblasti oko kojih možemo da pomognemo stranama da nađu zajedničko stanovište, uspostave normalne odnose i krenu napred. Nije na nama da kažemo stranama šta moraju da urade, a sigurno nije na nama da im kažemo šta su njihovi interesi. Srbija i Kosovo su sasvim sposobni da sami sebi definišu interese, a ono što mi želimo da uradimo je da olakšamo proces koji će lideri obe strane voditi, razgovarati, postići kompromis tamo gde postoje tačke slaganja i neslaganja, postignu neophodan kompromis, postignu dogovor o normalizaciji odnosa i krenu napred.

Ima li straha da bi prekrajanje granica moglo da se proširi dalje na Balkan? Da bi to mogao da bude primer i za druge države? Šta bi sprečilo Makedoniju i Albaniju da krenu istim putem? Albance da to traže?

- Granice Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije su fiksirane. Niko ne govori o promeni granica BiH, niko ne govori ni o promeni granica Severne Makedonije. To nije pitanje. Ono što ovde jeste pitanje je definisanje normalnog odnosa između Srbije i Kosova, i ono oko čega Beograd i Priština mogu da se dogovore. Mi ćemo pomoći njihovom putu u EU, i Srbija i Kosovo teže ka evropskoj budućnosti, a Kosovo želi i da bude član NATO. A da bi se to postiglo, moraju da se dogovore i normalan odnos je nešto što će EU i NATO zahtevati. SAD bi volele da vide evropsku Srbiju, evropsko Kosovo, i sve zemlje Zapadnog Balkana u EU porodici. Definisanje normalnog odnosa je upravo ono o čemu se u ovom dijalogu radi, identifikovanje oblasti na kojima treba raditi i rešavati, da bi odnos funkcionisao onako kako normalni odnosi funkcionišu.

Jedna od tih oblasti je svakako SPC. Treba li da SPC bude na agendi dijaloga u Briselu? Bili ste u Dečanima, razgovarali sa ocem Savom. Kako vam se čini?

- Svakako da je SPC i pozicija SPC na Kosovu nešto oko čega je normalno da se Srbija interesuje, i mislim da je veoma važno da je položaj srpske etničke zajednice na Kosovu čvrst i snažan, i da Srbi na Kosovu vide Kosovo kao svoj dom, kao mesto u kojoj mogu da podižu svoje porodice, gde njihova deca mogu da imaju sigurne i prosperitetne, bezbedne živote, a obezbeđivanje zaštite crkvene imovine na Kosovu je važan deo toga. Bio sam u Dečanima, sreo sam se sa vladikom Teodosijem, sa ocem Savom. Manastir u Dečanima nije muzejski objekat, to je živa manastirska zajednica i veoma je važno i za Srbiju i Kosovo da to tako i ostane.

Kakav je interes Kosova da štiti Dečane, kosovska policija je zabeležila da je bilo 13 oštećenje i pokušaja krađe nad imovinom SPC?

- Manastir Dečani nije važan samo Srbima, to je deo zajedničkog kulturnog nasleđa celog čovečanstva. Nisam bio u Dečanima više od 20 godina, ovo je bila moja prva posetu manastiru posle dugo vremena. I ponovo sam posetio crkvu, i te freske u toj crkvi u Dečanima su, ja bih rekao, nešto najlepše u vizantijskoj umetnosti na čitavoj planeti. Ta crkva, kao umetničko delo, pripada svima nama. Važno je sačuvati i održati to umetničko nasleđe, i za Srbe i za stanovnike Kosova i za Amerikance. Jednako je važno, ja bih rekao, našem zajedničkom nasleđu da ta crkva i manastir i dalje budu živa manastirska zajednica. To je živi organizam, i to onaj koji ima neprocenjivu vrednost. I ne postoji nijedan jedini zvaničnik na Kosovu sa kojim sam razgovarao a da nije prepoznao vrednost Dečana kao kulturnog nasleđa. To je pitanje koje je veće od spora Srbije i Kosova, to je deo ljudske kolektivne kulture, i pripada svima nama.

Važna tema je i ZSO, Kurti odbija njeno formiranje, a vi ste izričito rekli da treba da bude formirana i to u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine. Dogovor već postoji, i to Briselski. Da li to znači da je potrebna njegova revizija?

- Mislim da je ono što se sada dešava dodavanje detalja na dogovor. Dogovor koji je postignut u Briselu je uopšten, pitanje je šta su specifičnosti, nadležnosti, mehanizmi ZSO. To treba da se diskutuje i reši kroz dijalog.

Sve je već dogovoreno. Da li SAD smatra da je to nešto na šta treba Priština da pristane, imajući u vidu da su i 2013. i 2015. pristali?

- Kao što rekoh, Briselski sporazum je uopšten i biće posla za strane da, uz pomoć EU, razjasne tačno kako će taj proces funkcionisati. SAD neće donositi odrednice šta je ZSO i kako bi trebalo da funkcioniše. Razumemo da je to za Srbiju prioritet i da je nešto o čemu Srbija mora da razgovara sa Kosovom u okviru dijaloga sa partnerima iz EU. SAD ohrabruje, kao što i je i do sada radila, punu implementaciju Briselskog dogovora, i svih njegovih oblasti uključujući i ZSO. Mi smo partneri, radićemo sa EU, putujem sa Lajčakom kako bih pokazao da EU i SAD stoje rame uz rame u ovom procesu i da treba da se sprovede dogovor koji će obe strane prihvatiti.

Da li će biti imenovan novi Grenel, specijalni predstavnik SAD za dijalog?

- Ne bih predviđao budućnost oko toga, za sada sam ja tu kao specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, u partnerstvu sa Lajčakom. Radićemo zajedno da ohrabrimo strane da nađu konstruktivno rešenje u dijalogu kojem posreduje EU i rade na dogovoru i potpuno normalizovanom odnosu. Danas je mnogo posla pred nama, a još više značajnog posla u narednim danima.

Pišete i knjige, kada da očekujemo sledeću? Hoće li se neki srpski političari prepoznati u njoj?

- Radim na njoj. Trenutno je moj posao veoma težak, oduzima mi dosta vremena , ali radim na novoj knjizi i nadam se da ću je objaviti u ne tako dalekoj budućnosti. Imam dobru priču, ali je smeštena jako daleko od Balkana.

(Espreso/Blic)