STARI TRPE NASILJE, STRAH, FINANSIJSKU ZAVISNOST: Poverenica Brankica ukazala na OGROMNE PROBLEME, nudi i REŠENJE!

- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije i ne sme biti samo posmatrač situacije u vremenu u kome deluje. Uloga institucija za zaštitu ljudskih prava je dvostruka – delovanje u pojedinačnim slučajevima zahteva građana za zaštitom od diskriminacije ali i preventivno, proaktivno, ukazujući i upozaravajući na probleme, izazove, pukotine u sistemu, brige koje muče građane a nisu nužno i povrede prava, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Navodi da odbrana i promovisanje osnovnih ljudskih prava, među kojima i pravo na ravnopravnost, kao uslova za ostvarivanje svih drugih prava, podrazumeva kontinuiran rad uz korišćenje svih zakonom raspoloživih mehanizama.

Upravo koristeći jedno od svojih ovlašćenja iz Zakona o zabrani diskriminacije da po sopstvenoj inicijativi može Narodnoj skupštini podneti i poseban izveštaj, ako postoje naročito važni razlozi, pred vama je Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih građana i građanki.

- Diskriminacija predstavlja složenu i društveno opasnu pojavu, protivpravno ponašanje, neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva u odnosu na lica ili grupe lica ili njima bliska lica zbog nekog njihovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva.

Diskriminacija može biti usmerena prema različitim kategorijama lica ili grupa lica, imajući u vidu njihova lična svojstva, a može se javiti i u svim oblastima društvenog života. Ukoliko se diskriminacija adekvatno i pravovremeno ne suzbija može ozbiljno uticati na razvoj društva u celini. Pravo na ravnopravnost, kao osnovno ljudsko pravo, uživa posebnu zaštitu upravo zbog veličine društvene opasnosti i značaja dobra koje se štiti. Razumevajući važnost poštovanja ljudskih prava i poštovanja principa ravnopravnosti, Republika Srbija je proteklih godina izgradila adekvatan antidiskriminacioni okvir i ratifikovala najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije.

Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da je zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba, kao i da stariji građani imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga.

Analizirajući praksu Poverenika kroz podnete pritužbe i ostala postupanja, ali i sagledavajući stanje u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti starijih građana kroz brojne izveštaje i istraživanja domaćih i međunarodnih tela i organizacija, može se konstatovati da je diskriminacija starijih građana prisutna u današnjem društvu i da je uzrokovana brojnim činiocima koje je potrebno rasvetliti kako bi se pronašli efikasni načini za poboljšanje stanja i unapređenje njihovog položaja.

Ovo su istovremeno i osnovni razlozi za sačinjavanje ovog izveštaja koji je, uz istraživanje Položaj starijih u Srbiji – društveni kontekst, pregled podataka i rezultati istraživanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

Kroz ovaj izveštaj dat je prikaz položaja starijih građana pre svega kroz praksu i postupanje Poverenika, imajući u vidu sve aktivnosti koje se preduzimaju u vezi sa unapređivanjem i zaštitom ravnopravnosti starijih građana, sa ciljem pružanja sveobuhvatnog uvida u stanje u ovoj oblasti. Praksa Poverenika obuhvata postupanje po podnetim pritužbama, na osnovu kojih se sagledava stepen rasprostranjenosti diskriminacije, njenih obeležja i oblika, najčešćih žrtava i izvršilaca diskriminacije, ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti. U izveštaju su dati i primeri preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, inicijativa, saopštenja, ali su navedene i druge aktivnosti koje su sprovođene sa ciljem ukazivanja na položaj starijih građana i njegovo unapređenje, poput, primera radi, nagradnog konkursa za najbolji literarni, likovni rad i fotografiju za učenike starijih razreda osnovnih škola Most razumevanja – međugeneracijska solidarnost.

Opis stanja u izveštaju je dat najpre kroz pregled demografske slike i projekcija kretanja stanovništva, koji pokazuju da Srbija spada u demografski stare zemlje, sa perspektivom daljeg starenja stanovništva. U izveštaju je dalje naveden međunarodni i domaći normativni okvir koji se odnosi na ostvarivanje različitih prava od naročitog uticaja na položaj starijih građana. Sledi pregled pojedinih izveštaja, analiza i istraživanja međunarodnih i domaćih tela, organa i organizacija, koji se odnose na položaj starijih, sa ciljem ukazivanja na pojedine probleme i načine njihovog prevazilaženja u savremenim uslovima i u svetlu demografskih promena. Poseban osvrt je dat na period krize izazvane korona virusom i to kako sa aspekta međunarodnih tela i organizacija, tako i domaćih. Nakon pregleda izveštaja i istraživanja dat je detaljniji pregled prakse Poverenika po godinama, od početka rada institucije. Istraživanja koja je sproveo Poverenik, sa najznačajnijim nalazima, zaključcima i preporukama, obrađena su u posebnom delu ovog izveštaja. Ova istraživanja su veoma važna jer omogućavaju uvid u sveukupni položaj starijih građana i stepen učestalosti diskriminacije po ovom osnovu. Istraživanje Položaj starijih u Srbiji - društveni kontekst, pregled podataka i rezultati istraživanja dato je u integralnom obliku (s obzirom da je sprovedeno krajem 2020. godine i da sadrži najsvežije podatke). Na osnovu ovako sagledanog stanja izvedeni su ključni problemi i preporuke za unapređenje stanja, koji su dati umesto zaključka na kraju samog izveštaja.

Činjenica je da Republika Srbija spada u demografski stare zemlje sa perspektivom daljeg uvećanja populacije starijih građana, kako pokazuju relevantna predviđanja zasnovana na podacima. Proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim i stalno opadajućim učešćem mladih i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu. Udeo lica starih 65 i više godina 2019. godine iznosio je 20,7%, a mlađih od 15 godina 14,3%. Neke od demografskih karakteristika Srbije su pad nataliteta, visok mortalitet, negativni prirodni priraštaj, negativan migracioni saldo, nizak fertilitet, depopulacija i intenzivno starenje stanovništva. Projekcije kretanja stanovništva, bez obzira na varijante, ukazuju na dalje delovanje procesa demografskog starenja, odnosno dalje povećanje broja starijih građana i opadanje učešća mladih, uz depopulaciju sela i uz povećanje broja stanovnika starijih od 80 godina života. Uočeno je da se gotovo duplira broj žena u ovoj starosnoj kategoriji. Ovakvo stanje neminovno dovodi do umnožavanja izazova za ekonomiju i sisteme pre svega zdravstvene i socijalne zaštite, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja. Kako bi se mogao pružiti adekvatan odgovor svih sistema na potrebe koje se starenjem stanovništva menjaju treba pre svega imati u vidu navedene demografske podatke.

I brojni izvori na nivou Ujedinjenih nacija naglašavaju da demografske promene širom sveta, rezultiraju naglim povećanjem broja starijih osoba, koje mogu biti direktno pogođene starosnom diskriminacijom i „ejdžizmom“, povećavajući pritisak na društva da na njih odgovore. Za položaj starijih građana naročiti značaj imaju brojne univerzalne konvencije i deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, kao i dokumenta poput Političke deklaracije o starenju sa Madridskim akcionim planom o starenju i Principa Ujedinjenih nacija za starije osobe. Na nivou Ujedinjenih nacija se već dugo, a naročito u proteklim godinama, u okviru posebno formirane Otvorene radne grupe za starije, vodi polemika o potrebi donošenja novog instrumenta zaštite prava isključivo starijih i borbi protiv diskriminacije na osnovu godina starosti. Od značaja su i Ciljevi održivog razvoja 2030 koji se odnose na budući društveni i ekonomski razvoj u skladu sa principima održivosti, koji su gotovo jednako važni za pripadnike svih generacija. Kroz Ciljeve održivog razvoja stariji su prepoznati kao naročito važna grupa kada se govori o okončanju siromaštva, obezbeđenju zdravog života i promociji blagostanja za sve generacije, omogućavanju celoživotnog učenja, rodnoj ravnopravnosti, stvaranju ikluzivnih, bezbednih, otpornih i održivih gradova i drugih naselja. Starenje stanovništva utiče na sve sfere društava koja treba da se prilagode socijalnim i ekonomskim implikacijama tog procesa, kako bi iskoristila prilike i ublažila izazove među kojima su fiskalni pritisci na sisteme socijalne zaštite, promena dinamike tržišta rada i porodični i međugeneracijski odnosi. To su ujedno i razlozi zbog kojih se ističe značaj uvođenja starenja u javne politike. Na nivou Evrope se, pored univerzalnih dokumenata poput Povelje o osnovnim pravima i Revidirane evropske socijalne povelje Saveta Evrope, izdvajaju i direktive Evropske unije o jednakom tretmanu i zabrani diskriminacije. Evropska komisija je veliku pažnju posvetila demografskim promenama i izazovima koje te promene nose. Tako se u Zelenoj knjizi EU o demografskim promenama, starenje stanovništva u kombinaciji sa sve manjim brojem radno sposobnog stanovništva opisuje kao izazov koji treba rešiti, jer će uticati na ekonomsku i socijalnu budućnost celokupnog društva. U dokumentu Evropske komisije Izveštaj o uticaju demografskih promena je, pored ostalog, najavljeno pokretanje konsultativnog procesa za izradu dva dokumenta - Green Paper on Ageing i Rural development – long-term vision for rural areas Roadmap, koja bi trebalo na osnovu raspoloživih podataka, bliže da odrede potreban strateški okvir i neophodne aktivnosti kako bi se mogle iskoristiti mogućnosti i kapaciteti starijih, posebno u vezi sa srebrnom ekonomijom.

Januara ove godine je usvojen Green Paper on Ageing u kome se naglašavaju dva koncepta koja mogu omogućiti uspešnost politika u starijim društvima, i to zdravo i aktivno starenje i celoživotno učenje. S druge strane, u izveštaju Evropske komisije u kome je analizirana primena Evropske konvencije o ljudskim pravima, između ostalog je zaključeno da je potrebno usvojiti ranije predloženu Direktivu o jednakom postupanju na osnovu starosti u oblastima socijalne zaštite, obrazovanja, stanovanja, zdravstvene zaštite i pristupa robama i uslugama.

Kada je u pitanju nacionalni pravni okvir, pored propisa iz oblasti zabrane diskriminacije, od značaja su propisi kojima se uređuju pojedine oblasti društvenih odnosa od neposrednog uticaja na ovu populaciju, kao što su penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvena i socijalna zaštita. Takođe, u najavi je izmena pojedinih propisa ili donošenje novih, poput izmena Zakona o socijalnoj zaštiti i Porodičnog zakona, donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i dr. U Srbiji je postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom postavljen temelj za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali je taj pravni okvir potrebno unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama Evropske unije i međunarodnim standardima. Tako je predviđena potreba izmene Zakona o zabrani diskriminacije, kojom bi bilo obuhvaćeno i uspostavljanje jedinstvenog sistema za praćenje pojave diskriminacije i načine funkcionisanja sistema pravne zaštite, što bi moglo da doprinese poznavanju situacije u našem društvu, a time i promociji borbe za ostvarivanje ravnopravnosti, posebno imajući u vidu da praksa Poverenika u radu po pritužbama ukazuje da se stariji građani ređe obraćaju nadležnim organima. Od ne manjeg značaja je i stalna edukacija o pojmu i oblicima diskriminacije, kao i o mehanizmima zaštite, i to svih društvenih aktera (zaposlenih u centrima za socijalni rad, zdravstvenim ustanovama, lokalnoj samoupravi, policiji i dr.) ali i samih starijih, uz saradnju sa organizacijama civilnog društva koje okupljaju ili se bave položajem starijih. Takođe je važna medijska promocija i podsticanje tolerancije i razumevanja, uz isticanje primera dobre prakse. Kako bi se ovi principi i međugeneracijsko poštovanje prihvatili kao opšte, univerzalne vrednosti, a položaj svih generacija unapredio, trebalo bi da postanu deo nastavnih programa tokom školovanja i obrazovanja u najmlađem uzrastu.

Do 2015. godine na snazi je bila i Nacionalna strategija o starenju, koja je predstavljala putokaz za sve aktere sistema u pogledu pravca razvoja različitih oblasti ukazujući na načine za unapređenje socijalnog, ekonomskog, političkog i kulturnog položaja i uloge starijih lica. Međutim, i posle punih pet godina nakon isteka ove strategije, novi dokument kojim bi se ove aktivnosti realizovale nije donet. Poverenik već godinama, u redovnim godišnjim izveštajima, ukazuje na potrebu donošenja strateških dokumenata kojima je istekla važnost, poput Nacionalne strategije o starenju. Potrebu za donošenjem novog strateškog dokumenta koji se odnosi na starije građane ne treba posmatrati samo sa aspekta demografskog starenja stanovništva, nego naročito sa aspekta opšteg prihvatanja pasivne uloge starijih građana u našem društvu. Ovim dokumentom bi se, pored obrađivanja svih pitanja od značaja za unapređenje položaja starijih građana, doprinelo promeni stavova o njihovoj pasivnoj ulozi, podsticalo aktivno starenje i korišćenje kapaciteta ove generacije, uz promociju međugeneracijskog razumevanja i tolerancije. Penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji se temelji na međugeneracijskoj solidarnosti i sistemu pokrivanja rashoda za penzije tekućim prihodima od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje prema kojem zaposleni svojim doprinosima finansiraju isplatu penzija postojećim korisnicima i tako sami stiču isto pravo. Međutim, u svetlu demografskih promena, ovakav model penzionog osiguranja postaje neodrživ u današnjem obliku, a visine penzija se zbog toga smanjuju u poređenju sa periodom kada je ovakav sistem uspostavljen, kada je tri ili četiri osiguranika uplaćivalo iznos osiguranja za jednog penzionera, što u velikoj meri utiče na finansijsku sigurnost starijih građana i „gura“ ih u siromaštvo.

Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz januara 2021. godine prosečan iznos penzije je 29.378 dinara, dok je prosečan iznos poljoprivredne penzije 11.896 dinara. Kada se uporede raspoloživi podaci, mesečni iznos penzije manji od iznosa minimalne potrošačke korpe (u septembru 2020. godine - 37.741,06 dinara) prima preko 75% korisnika penzija. Ovakva primanja ne omogućavaju ekonomsku sigurnost u starosti, nego reprodukuju siromaštvo i zavisnost od drugih članova porodice i društva kao zajednice. Takođe prema raspoloživim podacima iz Izveštaja o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji, stopa rizika od siromaštva je 2018. godine bila 24,3%, odnosno imala tendenciju smanjivanja i ukazivala na blagi napredak kod svih starosnih kategorija osim kod najstarijeg stanovništva (65+) kod kojih se beleži umereni pad.

Istovremeno, prema relevantnim podacima više od polovine korisnika na evidenciji centara za socijalni rad pripada grupi materijalno ugroženih korisnika (procenat ove korisničke grupe u 2019. godini je porastao za 33,5% od 2011. godine), dok stariji od 65 godina čine udeo od 10,9% od ukupnog broja primalaca novčane socijalne pomoći. Imajući u vidu da veliki broj građana ne može da ostvari pravo na novčanu socijalnu pomoć ili im je ostvarivanje ovog prava otežano, a pomoć im je neophodna, Poverenik je uputio inicijativu za relaksiranje uslova za ostvarivanje prava starijih sugrađana na materijalnu podršku, kroz izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti.

Siromašni građani su među grupama koje su u najvećem riziku i među najviše diskriminisanim društvenim grupama. Borba protiv siromaštva je ključna u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, a podrazumeva obezbeđivanje ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta života u svim životnim dobima, vodeći posebno računa o siromaštvu starijih građana. Poverenik je u preporukama koje daje u redovnim godišnjim izveštajima, više godina unazad, naglašavao da je potrebno predvideti sprovođenje mera i aktivnosti u cilju smanjenja siromaštva na svim nivoima, radi postizanja pune ravnopravnosti građana i građanki, naročito ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa. U tom smislu je potrebno posebno pratiti indikatore siromaštva kod starijih građana i unapređivati postojeće programe i aktivnosti koje omogućavaju dostojanstven život u starosti.

Praksa Poverenika pokazuje da je starosno doba kao osnov diskriminacije među najbrojnijim ličnim svojstvima tokom celog perioda rada institucije. Ovaj osnov diskriminacije je bio među prvih pet osnova po učestalosti podnetih pritužbi, sa brojem pritužbi koji se iz godine u godinu uvećava ili u najmanju ruku ostaje stabilan. Tako je starosno doba kao osnov diskriminacije bio drugi osnov po broju pritužbi tokom 2016, 2017. i 2018. godine. U 2019. godini ovaj osnov diskriminacije je bio četvrti po učestalosti ali je naveden u približno 10% od ukupnog broja pritužbi, od kojih se najveći broj odnosio na diskriminaciju osoba starijih od 65 godina. I 2020. godine, diskriminacija na osnovu starosnog doba je drugi osnov po učestalosti sa 14,8% od ukupnog broja podnetih pritužbi. Kada su u pitanju oblasti društvenih odnosa, diskriminacija starijih se ispoljava u gotovo svim oblastima, poput: postupka pred organima javne vlasti, pri pružanju javnih usluga, u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, rada i zapošljavanja, imovinskih prava, stanovanja, obrazovanja, kulture i sporta, kao i u oblasti javnog informisanja i medija. Ovaj osnov diskriminacije se često pojavljuje u i kombinaciji sa još nekim ličnim svojstvom – invaliditet, zdravstveno stanje, pol i dr. što je naročito slučaj kod diskriminacije starijih osoba sa invaliditetom u oblasti pružanja usluga i/ili korišćenja javnih površina. Pri tome treba imati u vidu da broj podnetih pritužbi ne predstavlja realnu sliku o diskriminaciji starijih u našem društvu, budući da većina slučajeva diskriminacije ostaje neprijavljena. Stariji sugrađani često ne prepoznaju diskriminaciju i ne prijavljuju je usled slabije informisanosti, nedovoljne upućenosti u značenje diskriminacije i mehanizme zaštite, ali i zbog činjenice da su zbog svog ranjivog položaja neretko primorani da trpe određena ponašanja ili ih smatraju porodičnom sramotom.

Diskriminacija starijih građana uslovljena je i položajem pojedinih kategorija stanovništva bez obzira na godine života. Činjenica je da su žene u Republici Srbiji i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života, ne samo po osnovu pola nego i po osnovu bračnog i porodičnog statusa. Diskriminacija žena je posebno izražena na tržištu rada, u ekonomskoj sferi i obrazovanju, u učešću u odlučivanju, uz prisutno rodno zasnovano nasilje prema ženama. Ovakav položaj žena tokom života neminovno dovodi i do lošijeg položaja i diskriminacije u starijem životnom dobu.

Pored rodnih razlika između muškaraca i žena koje se reflektuju iz ranijeg životnog doba, izražene su i druge razlike među starijim građanima. Stariji nisu homogena grupa koja ima jednake potrebe i mogućnosti - izražene su razlike između onih koji žive u urbanim ili u ruralnim sredinama, između „starijih“ starih, odnosno onih koji imaju više od 80 godina života i mlađih, onih koji su na institucionalnom smeštaju ili žive sami i sl. Zbog toga je unapređivanju položaja starijih potrebno pristupati multisektorski i sveobuhvatno, uz prethodnu analizu i dubinsko sagledavanje svih dostupnih izveštaja i istraživanja, uz sprovođenje širokog konsultativnog procesa sa svim relevantnim akterima, vodeći računa o potrebama različitih grupa starijih građana. Ciljeve i aktivnosti treba realno definisati i obezbediti izvore finansiranja. U ove aktivnosti, ali i u sprovođenje konkretnih mera potrebno je aktivno uključiti starije građane i organizacije koje se bave zaštitom ili unapređenjem položaja starijih, posebno na nivou lokalne samouprave. Aktuelna situacija pandemije virusom Kovid-19 na svetskom nivou tokom 2020. godine naročito je ukazala na potrebu uspostavljanja ravnoteže između zaštite zdravlja stanovništva, poštovanja ljudskih prava i minimiziranja različitih posledica koje je zdravstvena kriza izazvala. Brojni organi i organizacije širom sveta su već u prvim danima zdravstvene krize, posebnu pažnju posvetili položaju ugroženih grupa stanovništva u uslovima vanrednih situacija. Kao jedna od najugroženijih grupa stanovništva u vanrednim situacijama prepoznati su pre svega stariji građani, kojima je u najvećem broju zemalja sveta bilo ograničeno ili zabranjeno kretanje zbog ranjivosti i podložnosti zarazi. Poverenik je tokom vanrednog stanja intenzivirao praćenje stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti, te preporukama mera i inicijativama upućenim Vladi i resornim ministarstvima ukazivao na različite probleme najugroženijih grupa građana i predlagao konkretna rešenja za njihovo prevazilaženje u praksi.

Tako je, primera radi, u preporukama mera ukazivano na potrebu preispitivanja mere zabrane kretanja starijih naročito u pogledu dužine trajanja, adekvatnosti termina određenih za kretanje i njihovu učestalost, uzimajući u obzir i rizike po zdravlje starijih kao osetljive društvene grupe. Poverenik je ukazivao i na otežanu mogućnost komunikacije starijih imajući u vidu da nisu svima dostupni elektronski vidovi komunikacije, istovremeno istakavši važnost funkcionisanja ustanovljenih telefonskih linija za pomoć starima u jedinicama lokalne samouprave, kao i važnost obezbeđivanja kontinuiteta u pružanju usluga socijalne zaštite. Tokom vanrednog stanja, Poverenik je uputio 312 preporuka mera i 12 inicijativa.

Kako su stariji građani nesrazmerno pogođeni kriznim situacijama trebalo bi posvetiti posebnu pažnju heterogenosti ove populacije i mnogim faktorima koji doprinose specifičnoj i povećanoj ranjivosti njenih članova, te otklanjanju postojećih nedostataka u zaštiti starijih osoba. Zadovoljenje povećanih potreba za podrškom, izazovi i prepreke sa kojima se starije osobe suočavaju u ostvarivanju prava u vanrednim situacijama nisu u praksi pravovremeno prepoznati, što je iskustvo mnogih zemalja, zbog čega je važno značajno uključivanje starijih u sve faze ciklusa upravljanja vanrednim situacijama, istovremeno osiguravajući da se odgovoru na vanredne situacije pristupi iz perspektive zasnovane na ljudskim pravima. Sa ciljem kreiranja odgovarajućeg odgovora na krizne situacije potrebno je prethodno posedovanje što preciznijih segregisanih podataka o stanovništvu kako se ne bi dogodilo da neke grupe građana budu izostavljene iz pojedinih mera. Takođe, potrebna je bliska saradnja i uključivanje što većeg broja predstavnika ranjivih grupa u kreiranje odgovarajućih odgovora na krizne situacije, kao i podsticanje volonterizma i društvene odgovornosti na svim nivoima.

Tokom prethodne godine naročito je došla do izražaja neophodnost obezbeđivanja svih potrebnih usluga u odgovarajućem obimu. Naime, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ne treba da predstavlja problem ni jednom građaninu, bez obzira na mesto prebivališta, dijagnozu, godine starosti i druge karakteristike. Kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove posebno primarne zdravstvene zaštite (zdravstvene stanice i ambulante) u ruralnim područjima Srbije su zatvorene, što dovodi do otežane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovništvu. Službe kućne nege i pomoći na ovim područjima se takođe retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razuđenosti područja. Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu dovoljno razvijene, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogućnosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba. Poverenik je tokom godina uputio više preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i inicijativa koje se odnose na korišćenje usluga zdravstvene zaštite. U tom smislu, neophodno je obezbediti kontinuirani, potpuni pristup uslugama zdravstvene zaštite za sve građane, u skladu sa potrebama, na celoj teritoriji države. Posebnu grupu korisnika usluga čine oni koji zbog specifičnog socijalnog i zdravstvenog statusa imaju potrebu i za socijalnim zbrinjavanjem i za stalnom zdravstvenom zaštitom, odnosno palijativnom negom. Za pacijente koji se suočavaju sa završnom fazom života veoma je važna palijativna nega.

Postoje određeni problemi i u pogledu ostvarivanja prava na usluge socijalne zaštite, čiji je kontinuitet važan, posebno u kriznim situacijama. Prema raspoloživim podacima, od usluga socijalne zaštite, usluga smeštaja je najzastupljenija i beleži uvećanje broja korisnika u ustanovama za smeštaj odraslih i starijih za 62,6% u 2019. godini u odnosu na 2015. godinu. U ovim ustanovama dominiraju korisnici stariji od 80 godina života, prema polnoj strukturi dominiraju žene (sa preko 65%), dok je više od polovine korisnika pre smeštaja živelo u samačkim domaćinstvima. Ipak, ukupan obuhvat starijih domskim smeštajem iznosi manje od 0,8%, što je daleko ispod proseka evropskih zemalja. Kada su u pitanju dnevne usluge u zajednici, u periodu 2015-2018. godine se nominalno više nego udvostručio broj korisnika usluge pomoć u kući za odrasle i starije. Ipak, obuhvat starijih građana ovom uslugom od 1,24% ukupne populacije 65+ je nizak naročito u poređenju sa razvijenim zemljama. U 2018. godini, usluga pomoć u kući za odrasle i starije se pružala svih 12 meseci u manje od 50% jedinica lokalne samouprave, dok se u 19 lokalnih samouprava ova usluga pružala 6 i manje meseci.

Kapacitete za pružanje usluga podrške starijim licima, pomoći i nege u kući i sl. kao i usluge smeštaja, treba obezbeđivati u potrebnom obimu u svakoj opštini i mestu, uz nastojanje da se korišćenje ovih usluga omogući što većem broju lica i u manjim, odnosno udaljenim sredinama u kojima su ove usluge razvijene u mnogo manjem obimu, a potreba evidentna. Znatan broj starijih lica je zbog prisutnog trenda preobražaja porodice, koja je u starosti sve češće samačka, kao i zbog smanjenja životnih kapaciteta, bolesti i invaliditeta, upućen na korišćenje odgovarajućih usluga socijalne zaštite. Trenutna situacija u našoj zemlji pokazuje da stariji članovi porodice uglavnom dobijaju negu od neformalnih negovatelja, odnosno od drugih članova porodice i rođaka, a pitanje kapaciteta i mogućnosti za obavljanje takvih poslova je otvoreno. Unapređenje položaja i očuvanje kapaciteta i zdravlja neformalnih negovatelja uz unapređenje sistema formalne podrške onima kojima je pomoć potrebna, načini su za prevazilaženje uočenih problema.

Stereotipi i predrasude o nesposobnosti starijih da donose racionalne odluke i nepoštovanje njihove autonomije su uzrok diskriminacije, a više postupaka koje je Poverenik sproveo prethodnih godina se odnosio na osobe koje su protivno svojoj volji smeštene u domove za stare. Pored ovih, prisutne su i druge predrasude o kapacitetima i mogućnostima starijih građana. Stariji građani se u opštoj kulturi forsiranja mladosti, lepote i fizičke spremnosti, posmatraju kao staromodni i nesposobni da se prilagode promenama. Negativni stereotipi o starenju, uključujući i sliku u medijima, prikazuju starije kao bolesne, zavisne i skupe za društvo. Upravo zbog ovih stereotipa, društvo često ostaje uskraćeno za veoma konstruktivnu sliku međugeneracijske solidarnosti, koja omogućava pozitivne promene i stvara socijalne inovacije. Pritužbe Povereniku svakako jesu jedan od pokazatelja prisutnosti diskriminacije i stepena poštovanja principa ravnopravnosti u društvu, ali ne i jedini, na šta se kontinuirano ukazuje u redovnim godišnjim izveštajima. Na stanje u pogledu zastupljenosti diskriminacije utiču i drugi faktori, među kojima su društveni i kulturni kontekst, odnos društva prema diskriminaciji, građanska svest o neophodnosti i značaju poštovanja propisa, spremnost da se prijavi njihovo kršenje, stepen tolerancije prema različitostima, poverenje u rad institucija, poznavanje osnova i oblika diskriminacije, kao i aktivnosti civilnog društva u zaštiti ljudskih prava i dr.

Za uspešno suzbijanje diskriminacije i ostvarivanje ravnopravnosti neophodno je efikasno funkcionisanje svih mehanizama za zaštitu od diskriminacije, pre svega institucije Poverenika i sudova, ali i puna primena antidiskriminatornog pravnog okvira od strane svih organa javne vlasti, vođenje jedinstvene evidencije o postupcima za zaštitu od diskriminacije u svim oblastima društvenog života, uvid u sva relevantna istraživanja, informacije o rasprostranjenosti ove pojave, kao i praćenje međunarodne i domaće antidiskriminacione prakse i politika. Od izuzetnog značaja je i visok nivo informisanosti i svesti građana o zabrani diskriminacije, ali i o značaju ostvarivanja principa ravnopravnosti za društveni i ekonomski razvoj i poboljšanje kvaliteta života svih građana. Takođe, kao ne manje važno, neophodno je stvaranje takvog kulturnog okruženja u kome se diskriminacija osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava. U Republici Srbiji ne postoji jedinstvena baza podataka, odnosno jedinstveni sistem praćenja pojave diskriminacije koji bi obuhvatio sve slučajeve diskriminacije, uključujući i postupanje sudova. Poverenik već godinama na to ukazuje, a izmenama Zakona o zabrani diskriminacije se predviđa ovakva evidencija.

Istraživanja o položaju starijih koja je Poverenik sproveo prethodnih godina (koja su detaljnije obrađena u ovom izveštaju poput Starenje u gradovima – izazovi savremenog društva, Položaj starijih na selu, Dobro čuvana porodična tajna: zlostavljanje starijih osoba i Položaj starijih žena u Srbiji), kao i istraživanje koje je u ovom izveštaju dato u integralnom obliku Položaj starijih u Srbiji - društveni kontekst, pregled podataka i rezultati istraživanja (s obzirom da je ovo istraživanje sprovedeno krajem 2020. godine i da sadrži najsvežije podatke), od izuzetne su važnosti jer omogućavaju uvid u sveukupni položaj starijih građana i stepen učestalosti diskriminacije po ovom osnovu. Sprovedena istraživanja nam daju širi kontekst slike o položaju starijih u Srbiji imajući u vidu da obuhvataju različite aspekte njihovog života, čime omogućavaju bolje sprovođenje i kreiranje javnih politika koje imaju za cilj da otklone uzroke diskriminacije i da kreiraju mere za dostizanje ravnopravnosti starijih sugrađana. Ovakva istraživanja nam daju i dublji uvid u probleme starijih i njihovu percepciju sopstvenog položaja. Često se stariji osećaju kao neproduktivni teret u društvu, a suočavaju se sa siromaštvom, lošim zdravljem, otežanim samostalnim funkcionisanjem, kao i usamljenošću koje je delimično produkt međugeneracijskog jaza. Rezultati istraživanja su pokazali da svaki deseti ispitanik ima prihode ispod apsolutne linije siromaštva, a na „granici” apsolutnog siromaštva je gotovo isto toliko starijih u gradskim sredinama. Stariji se najviše osećaju diskriminisano od strane mlađih i institucija, a smatraju da su posmatrani kao opterećenje i kao osobe koje više nisu vredne pažnje i nege. Način na koji jedno društvo dominantno posmatra starije je od izuzetne važnosti, pošto on određuje kako će stariji sugrađani biti tretirani, da li kao višak i teret ili kao vredan i ravnopravan deo društva. Istraživanja potvrđuju da se stariji najčešće ne obraćaju nadležnim organima povodom diskriminacije, iako relativno veliki broj smatra da je diskriminacija na osnovu starosnog doba učestala i da su je i sami osetili.

Smetnju za ravnopravnu uključenost starijih i osoba koje se otežano kreću predstavlja nepristupačnost javnih objekata i površina, ali i usluga, informacija i komunikacija. Pristupačnost se vezuje sa područjem ljudskih prava i raznim pravnim mehanizmima njihove zaštite, jer nemogućnost fizičkog pristupa ili nedostatak informacija onemogućava ostvarivanje niza predviđenih prava. Prilagođavanje životne sredine koja je dostupna svim uzrastima, udoban, bezbedan i integrisani stambeni prostor, gde stariji mogu da budu aktivni i autonomni, gde mogu da učestvuju u socijalnom i kulturnom životu, olakšavaju položaj starijih građana i čine društva inkluzivnijim. U cilju obezbeđivanja pristupačnosti, Poverenik je, postupajući po pritužbama građana, doneo više mišljenja u kojima je utvrdio diskriminaciju zbog postojanja fizičkih barijera koje onemogućavaju samostalan pristup objektima i uslugama, informacijama i komunikacijama, a primeri su dati u samom izveštaju.

S druge strane, ubrzani razvoj tehnologije, pre svega digitalizacija i robotika koji predstavljaju veliki civilizacijski napredak jer nam nova znanja u velikoj meri olakšavaju svakodnevni život i rad, istovremeno postavljaju i izazove u pogledu ravnopravnog uključivanja svih generacija, pre svega starijih radi korišćenja novih tehnologija na opštu dobrobit. Starijima su neretko nedostupni novi kanali komunikacije, što ih ostavlja bez pravovremenog i kompletnog informisanja o svim društvenim tokovima. Nedostupnost podrazumeva i nedostatak veština za napredno korišćenje informacionih tehnologija – npr. elektronsko bankarstvo, e-uprava, e-prijave za zakazivanje i sl. Stoga je princip celoživotnog učenja, uz prilagođene programe, posebno kada je reč o obukama za digitalne veštine, put ka većoj društvenoj uključenosti starijih građana, a transfer znanja među generacijama od ključnog je značaja za mentalnu i emotivnu stabilnost pojedinca imajući u vidu da razmena znanja i iskustava podstiče međusobno razumevanje i jača osećaj zajedništva. Poštovanje ljudskih prava starijih građana i građanki znači njihovo istinsko uključivanje u zajednicu na svim nivoima i u svim oblastima, a država treba da im pruža kontinuiranu podršku i, kada je potrebno, pomoć u ostvarivanju prava i korišćenju usluga. Digitalna uključenost starijih građana ima veliki potencijal za transgeneracijsko korišćenje znanja i iskustava svih generacija i time uticaj na razvoj ekonomije. Često smo svedoci upotrebe starih zanata prikazanih i prodavanih na različitim digitalnim platformama na veoma kreativan način, što je veliki potencijal za razvoj privrede (primer je zdrava hrana, stari recepti, stari zanati, etno sela u zdravoj životnoj sredini i dr).

Zdrava životna sredina je od ključnog značaja za razvoj i stabilnost svakog društva i pojedinaca u svim generacijama, što naravno važi i za starije građane. Stariji građani bi u očuvanju i unapređenju zdrave životne sredine mogli imati ulogu čuvara, ali i inovatora, zajedno sa mladima, s obzirom da imaju „stara“ znanja koja se mogu upotrebiti i stanje modifikovati u skladu sa savremenim potrebama. Potreba očuvanja zdrave životne sredine i razvoja ekologije, kao posebno značajne društvene oblasti, čini se danas kao imperativ za napredak. U tom smislu ohrabruje i svest starijih o značaju očuvanja životne sredine u kakvoj svi želimo da živimo, a aktivizam starijih građana po ovom pitanju je koristan i motivišući za sve generacije.

Meštanke Toplog Dola u odbrani reka Stare planine

Stariji se neretko suočavaju i sa nasiljem, zlostavljanjem i zanemarivanjem a upravo usamljenost, zdravstveno stanje ili zavisnost od tuđe pomoći ih čini posebno podložnim ovim rizicima. Nasilje se dešava i u okviru same porodice, zbog predrasuda da su stariji opterećenje, da ne doprinose zajednici i/ili da njihov doprinos nije dovoljno vredan. Jedan od učestalijih vidova je finansijsko nasilje starijih, budući da neretko ne odlučuju o tome na koji način će trošiti sredstva kojima raspolažu ili izdržavaju i druge članove domaćinstva. Nasilje nad starijima predstavlja ozbiljan problem u društvu, a istovremeno je tema o kojoj se malo govori i koja se često iz sramote krije i ne prijavljuje. Ovakva situacija predstavlja znatnu prepreku za rešavanje problema nasilja nad starijima. Jačanje sistema podrške žrtvama i jačanje institucija nadležnih za podršku, uz konstantno suzbijanje rodnih stereotipa i seksizma, osnaživanje žena, prevencije nasilja kroz promovisanje ravnopravnosti, uz prevenciju nasilja u kriznim situacijama, kao i druge mere, neophodno je sprovoditi kako bi ovakvih slučajeva bilo što manje. Na osnovu uvida u relevantne raspoložive podatke o stanju u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti starijih građana, sagledavajući ključne probleme koji su se ispoljavali tokom godina u praksi Poverenika, kao i rezultate sprovedenih istraživanja, daju se sledeće preporuke:

PREPORUKE

Socijalna sigurnost starijih:

Formirati poseban odbor/pododbor u Narodnoj skupštini za pitanja unapređenja položaja starijih građana ili delegirati ova pitanja u okviru postojećih odbora.

Svi organi na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou da pri kreiranju i sprovođenju različitih mera i aktivnosti koje se odnose na smanjenje siromaštva posebnu pažnju posvete statističkim pokazateljima i podacima iz relevantnih istraživanja, kao i analizi već preduzetih mera, uz sagledavanje dugoročnih efekata primene svih mera u praksi na starije građane, naročito one koji pripadaju višestruko ranjivim grupama, poput „starijih“ starijih, starijih žena, materijalno nedovoljno obezbeđenih, starijih iz ruralnih područja i sl. Jedinice lokalne samouprave da razviju sisteme podrške starijim građanima u lokalnim zajednicama.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da predloži mere za obezbeđivanje podrške finansijskoj sigurnosti u starosti kroz reformu penzijskog sistema i sistema socijalne zaštite u pravcu poboljšanja efikasnosti i kvaliteta finansijske podrške radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća (npr. proširenjem postojećih programa novčanih socijalnih pomoći za najugroženije starije građane, relaksiranjem imovinskih uslova za ostvarivanje ovih prava, uvođenjem „socijalnih penzija“ za one koji nisu ostvarili pravo na starosnu ili drugu vrstu penzije).

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo finansija da predlože mere za stimulisanje fleksibilnih oblika rada koji omogućavaju veće učešće na tržištu rada i podstiču radno angažovanje starijih u skladu sa njihovim mogućnostima.

Strateška dokumenta:

Nadležna ministarstva, pre svega Ministarstvo za demografiju i populacionu politiku, u saradnji sa ministarstvima nadležnim za zdravlje i socijalnu zaštitu i ljudska i manjinska prava, da izrade sveobuhvatni strateški dokument o pitanjima starenja i unapređenja kvaliteta života starijeg stanovništva, zasnovan na svim relevantnim podacima i analizama, vodeći računa o heterogenosti ove društvene grupe i uključenosti svih relevantnih aktera u proces izrade.

Vlada da donese strateška dokumenta i akcione planove čije je važenje isteklo u prethodnom periodu, uvažavajući postojeću demografsku situaciju i njene perspektive i obuhvatajući pitanja starenja i starijih (poput strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, razvoja socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i palijativne nege, celoživotnog obrazovanja, mentalnog zdravlja, razvoja infrastrukture i saobraćaja i sl).

Prilikom izrade strateških dokumenata, akcionih planova i drugih akata kojima se predviđaju mere i aktivnosti relevantne za starije, kao i u sprovođenje ovih mera i aktivnosti posebno na nivou lokalne samouprave, uključiti predstavnike starijih građana i organizacija koje se bave ljudskim pravima starijih. Vršiti redovnu evaluaciju sprovođenja predviđenih mera i aktivnosti radi sagledavanja njihovog efekta na različite grupe starijih građana i eventualne potrebe za njihovim izmenama.

Izmene propisa:

Nadležna ministarstva da pristupe radu na izmenama postojećih ili donošenju novih propisa u odgovarajućim oblastima, usaglašenih sa međunarodnim standardima, vodeći računa o unapređenju položaja i ostvarivanja ravnopravnosti svih društvenih grupa, posebno starijih građana (poput izmene propisa u vezi sa poslovnom sposobnošću, o socijalnoj zaštiti, sprečavanju nasilja u porodici, donošenja propisa o rodnoj ravnopravnosti i drugo). Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da kroz izmene Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju postizanja usklađenosti sa pravnim tekovinama EU i prevazilaženja problema uočenih u dosadašnjoj primeni, predvidi rešenja za uspostavljanje i operacionalizovanje jedinstvenog, centralizovanog i standardizovanog sistema za prikupljanje i analizu relevantnih podataka koji služe za praćenje diskriminacije i efikasnosti sistema zaštite od diskriminacije.

Krizne situacije:

Vlada da donese propis kojim se ustanovljavaju jasne, precizne i primenjive procedure za postupanje u svim fazama trajanja kriznih događaja, bazirane na kvalitetnim i disagregiranim podacima o stanovništvu, nakon analize odgovora nadležnih organa na krizu izazvanu koronavirusom. U proces izrade ovih procedura uključiti stručnjake iz različitih oblasti i predstavnike ranjivih društvenih grupa pre svega starijih građana, odnosno njihovih organizacija kao i institucija za zaštitu ljudskih prava.

Svi nadležni organi i organizacije da sagledaju načine i rade na obezbeđivanju pristupa adekvatnim, sveobuhvatnim i pravovremenim informacijama u kriznim događajima, kao i načinima za njihovo prevazilaženje. Svi organi na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou da preduzmu aktivnosti na promociji volonterizma i podsticanja volonterskog rada svih generacija, uz olakšavanje procedura za organizaciju volonterskih servisa i podsticanje društvene odgovornosti ne samo u kriznim situacijama, nego i u redovnim svakodnevnim aktivnostima.

Sistem zdravstvene zaštite:

Ministarstvo zdravlja da preduzme aktivnosti na unapređivanju sistema zdravstvene zaštite i intenzivira rad na povećanju dostupnosti i razvoja mobilnih i inovativnih usluga za starije građane poput kućnog lečenja i nege, patronažnih službi za obilazak i pomoć starima, savetovanja putem telefona i sl, naročito u ruralnim i nepristupačnim područjima. Republički fond za zdravstveno osiguranje da nastavi rad na obezbeđivanju efikasnijih terapija, lekova, materijala i pomagala novije generacije na teret tog fonda.

Ustanove zdravstvene zaštite da intenziviraju aktivnosti koje se odnose na preventivnu zaštitu, skrining preglede i podizanje svesti i informisanosti o zdravstvenim rizicima među starijim građanima. Ministarstvo zdravlja da preduzme mere na obezbeđivanju veće dostupnosti psihološke podrške i zaštite mentalnog zdravlja celokupnog stanovništva, posebno starijih građana, vodeći računa o kriznim situacijama. Ministarstvo zdravlja da radi na obezbeđivanju ravnomernog pristupa palijativnoj nezi u sklopu prava na zdravstvenu zaštitu, bez diskriminacije, uz pojednostavljivanje procedura za ostvarivanje palijativne nege i poboljšanja korišćenja informacionih tehnologija u svrhu pomoći.

Sistem socijalne zaštite:

Ojačati kvantitativne i kvalitativne kapacitete centara za socijalni rad i drugih ustanova socijalne zaštite kako bi u punoj meri obezbedili kvalitetno mapiranje potreba, prepoznavanje socijalne isključenosti i blagovremeno aktiviranje svih oblika podrške i pomoći starijim građanima. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da predloži načine za bolje povezivanje novčanih davanja sa uslugama socijalne zaštite, obezbedi jačanje kontrolnih mehanizama i praćenje i ocenu kvaliteta usluga socijalne zaštite. Jedinice lokalne samouprave u saradnji sa ministarstvom nadležnim za socijalnu zaštitu da aktivno rade na ravnomernom povećavanju obuhvata i kontinuiteta u pružanju odgovarajućih usluga/servisa podrške starijim građanima, sa posebnim akcentom na ruralna i udaljena područja i posebno rizične grupe (npr: oboleli od demencije, siromašni, u riziku od nasilja i drugo). Podsticati dalji razvoj i kreiranje usluga korišćenjem inovativnih tehnologija (teleasistencija) i drugih inovativnih usluga poput povremenog i privremenog smeštaja i sl.

Relaksirati uslove za licenciranje pružalaca usluga socijalne zaštite, obezbediti odgovarajuće olakšice i podsticaje pružaocima usluga u cilju stimulisanja razvoja kapaciteta i unapređenja sistema formalne podrške. Preduzeti konkretne aktivnosti na unapređenju položaja i jačanju kapaciteta neformalnih negovatelja, sagledavanjem njihovih potreba, uvođenjem usluga podrške, obuka za obavljanje poslova, umrežavanja i dr. Obezbediti odgovarajući kapacitet i kvalitet usluga institucionalnog smeštaja primenjujući pristup zasnovan na ljudskim pravima, podsticati razvoj alternativnih oblika smeštaja (poput ekonomski održivih zajednica stanovanja).

Sprečavanje diskriminacije i nasilja:

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da intenzivira rad na Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti u kome će biti predviđene mere za otklanjanje stereotipnih uloga polova i ostvarivanje pune rodne ravnopravnosti žena u svim oblastima.

Vlada da preduzme mere za unapređenje koordinisanog i efikasnog delovanja svih institucija sistema u pružanju zaštite od nasilja uz razvoj servisa za podršku žrtvama. U sistem zaštite od nasilja uvesti obavezu vođenja rodno osetljive statistike i statistike po godinama života, koja se odnosi na prijave nasilja i procesuirane slučajeve, uz sprovođenje kontinuiranih aktivnosti na podizanju svesti o prepoznavanju i obaveznosti prijave nasilja od strane svih aktera. Aktivno i kontinuirano otklanjati predrasude i stereotipe o ulozi i doprinosu starijih osoba zajednici, posebnu pažnju posvetiti medijski odgovornom izveštavanju bez diskriminacije i kontroli objavljivanja nedozvoljenih medijskih sadržaja. U medijskom prostoru, uključujući i društvene mreže, podsticati integrisanje tema koje razvijaju kulturu tolerancije, razumevanja i uvažavanja različitosti, međugeneracijske solidarnosti, međusobnog poštovanja, rodne ravnopravnosti i nediskriminacije i postojanja mehanizama za zaštitu od diskriminacije. Kontinuirano sprovoditi adekvatne obuke za prepoznavanje i reagovanje u slučajevima diskriminacije.

Društvena uključenost:

Svi organi na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou da intenziviraju rad na unapređivanju arhitektonske i informacione pristupačnosti i primenu univerzalnog dizajna u svim oblastima. Jedinice lokalne samouprave da rade na obezbeđivanju infrastrukture i javnog prevoza bez barijera u urbanim i naročito u ruralnim područjima, pristupa službama za hitne intervencije, uslugama obaveštenja, SOS linijama i sl. Različitim merama na nivou lokalne zajednice promovisati i podsticati međugeneracijski dijalog i razmenu znanja i iskustava između pripadnika različitih generacija, sprovoditi aktivnosti na prevenciji usamljenosti.

Promovisati celoživotno učenje i uključivanje što većeg broja starijih u različite, prilagođene programe u skladu sa mogućnostima i željama starijih. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija da pristupi izradi Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji, u kome se detaljno razrađuje način osposobljavanja starijih građana za upotrebu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, sa posebnim akcentom na bezbednost na internetu.

Svi organi na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou da podstiču aktivnosti i projekte u kojima se ravnopravno i planski vrši uključivanje starijih u različite oblasti društvenog života, kulturne, sportske i druge aktivnosti. Obezbediti aktivnu saradnju sa organizacijama civilnog društva i aktivno učešće starijih građana na sprečavanju rizika od socijalnog isključivanja, podsticati različite oblike samoorganizovanja i samopomoći starijih građana, uz istovremeno podizanje svesti o ličnoj odgovornosti za dostojanstveno, aktivno i zdravo starenje.

(J.J.)