IVICA DAČIĆ: Kosovo je i moje, koliko je Tačijevo i Kurtijevo!

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, dao je intervju na temu Kosova i Metohije.

-Mi nemamo skrivenih namera oko Kosova, veoma jasno smo rekli, od kada smo Aleksandar Vučić i ja napravili koaliciju, da mi želimo kompromis oko Kosova, a da taj kompromis mora da ima u vidu i interese Srba i interese Albanaca - izjavio je u intervjuu za Kosovo Onlajn predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.

On je posebno istakao činjenicu da je 19 država povuklo priznanje Kosova, čime je stvorena, kako kaže, nova politička realnost na međunarodnoj sceni, koje moraju da budu svesni ne samo u Prištini nego i na Zapadu.

Dačić je govorio o nerazumevanju pitanja Kosova među zapadnim političarima, ukazao je da je albanski narod svoje pravo na samoopredeljenje ostvario stvaranjem Albanije i da ne može da ima dva prava na samoopredeljenje i stvaranje dve države, a prokomentarisao je i hapšenje Hašima Tačija, kao i česte napade iz dela opozicije na srpski državni vrh za "izdaju Kosova“.

Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri rekao je u autorskom tekstu za Kosovo Onlajn da Zapad "na njegovo zaprepašćenje i dalje ne shvata šta za Srbiju znači Kosovo“, i da dok god bude tako neće biti napretka u pregovorima. Kako komentarišete ovu izjavu i kakva su vaša iskustva iz vremena kada ste kao šef diplomatije imali intenzivne kontakte sa zapadnim političarima, da li oni zaista ne shvataju suštinu kosovskog problema?

- Mislim da je Montgomeri u pravu kad govori o tome da postoji jedno veliko nerazumevanje značaja pitanja Kosova i Metohije za srpski narod i za državu Srbiju, ali rekao bih da postoji i jedno veliko nerazumevanje značaja tog slučaja za sveukupne međunarodne odnose i za temeljne principe međunarodnog prava. Dok se vodi razgovor na temu - zašto su priznali Kosovo, prvo nailazite na jedan veliki zid nerazumevanja i uopšte nepoznavanja situacije. Neki od njih ni ne znaju gde je Kosovo, a neki od njih nisu ni imali kontakte sa našom zemljom 10, 20, pa i 30 godina, iako smo nekada u vreme Nesvrstanih bili veliki prijatelji. Što je greška naše administracije u vreme Tadića, Đilasa, Jeremića.

Ali kada krenete sa njima da razgovarate o njihovim problemima, i kada to uvežete sa mogućnošću da slučaj Kosova postane pravilo, a ne izuzetak, onda se priča potpuno promeni. Na primer, Unija Komori već decenijama ima problem sa jednim od svojih ostrva koje je zauzela Francuska, a oni su priznali Kosovo. Ili Somalija, ima problem sa Somalilendom, a oni su priznali Kosovo, i hiljadu drugih takvih primera. I kada vi pričate sa njima oni kažu "ne, mi čvrsto stojimo iza principa teritorijalnog integriteta“. Tu je krivica i do nas. Postoje dve vrste krivice, jedna je naša, a to je da nismo dovoljno radili na upoznavanju država u svetu i uopšte svetskih lidera sa značajem teme Kosova i Metohije za Srbiju, a drugo je to da mnogi svetski lideri i mnoge zemlje ne žele jedostavno da uopšte ulaze u tu raspravu o značaju Kosova za srpski narod, jer ako bi ušili u jednu takvu raspravu, nemaju više čvrsto tlo za legalizaciju svoje pogrešne politike prema Balkanu u 1990–im godinama.

Na primer, Velika Britanija je sigurno mnogo uložila u stvaranje nezavisnog Kosova. A, za vreme Prvog svetskog rata, u Velikoj Britaniji se 28. jun obeležavao kao Dan Srbije, tačnije bitka za Kosovo kao srpski dan, i puno drugih takvih primera širom sveta.

Apsolutno sam saglasan sa onim što je Montgomeri rekao. Kao što je Jerusalim važan Izraelcima, i oni treba da znaju da mi svakako ne da nećemo biti srećni, nego za nas je veoma neprijatna činjenica mogućnost da oni priznaju Kosovo - rekao je.

Koliko je u odnosu Beograda i Prištine danas važan srpski diplomatski uspeh, koji je napravljen u prethodnih nekoliko godina, sa državama koje su povukle priznanje Kosova?

- Našim aktivnostima smo, ustvari, postavili jednu novu političku realnost na međunarodnoj sceni. Do tada je sve bilo moguće da se uradi i bez Srbije. Sada, takva mogućnost više ne postoji. Priznanje Kosova je povuklo 19 zemalja i u ovom trenutku od 193 članice UN, u najboljem slučaju na Kosovu mogu da računaju na svega 92 glasa.

Znači, oni nemaju više većinu i to stvara jednu potpuno novu političku realnost, a te realnosti treba da budu svesni ne samo u Prištini, nego i na Zapadu. Uostalom da to nije tako, da su oni mislili da je to neka naša prazna priča, pa ne bi toliko snage uložili u to da izvrše pritisak na nas da pristanemo na moritorijum na povlačenje priznanja - dodao je.

Sećamo se Vaših razmena argumenata u Savetu bezbednosti UN sa kosovskom predstavnicom Vljorom Čitaku, koja je često isticala čudnu tezu da je Srbija kolonizovala Kosovo. Istovremeno Vjosa Osmani forsira priču o srpskom genocidu nad Albancima. Šta, prema Vašem mišljenju, ovim žele da postignu albanski političari, da li je u pitanju stara namera da se Srbija diskfalifikuje kao ravnopravan sagovornik i tako stekne bolja pozicija u dijalogu?

- To je kliše. To je jedna priča iz koje smo mi izvadili razne sastavne delove i ta priča je klimava. Pričam u međunarodnim okvirima. Jasno se vidi da je zasnovana na lažima. Oni na osnovu te priče ustvari pokušavaju da opravdaju sve ono što je Zapad uradio za njih, kako bi se podržalo nezavisno Kosovo, pravdajući to "kolonijalizmom i genocidom“, "žrtvama Albanaca“, "silovanjima“.

Za nas je nesporno da svako ko je počinio ratne zločine treba da odgovara. Ali, posle holokausta, Jevreja nije bilo više, nego ih je bilo manje. A, ako je na Kosovu vršen genocid nad Albancima, pa kako Albanaca ima više, a Srba ima manje. Ako je vršen genocid, pa kako to da u Prištini danas imate, ja mislim manje od 100 Srba, a živelo ih je 40.000 tokom 1990-ih godina. U mom rodnom gradu Prizrenu, 1991. godine je živelo 10.000 Srba, sada ih ima 20.

A, kada govorimo o kolonijalizmu, to je uvreda za sve narode koji su se oslobodili kolonijalizma. Svi su se u Savetu bezbednosti podsmevali takvim izjavama Vljore Čitaku, jer se tačno zna na šta se odnosi pojam dekolonizacije. Srbija nikada nije bila kolonijalna sila, na našu žalost. A to ko je živeo na Kosovu, najbolje znaju Turci. Zašto su vođene bitke Srba i Turaka na Kosovu, ako tamo nije bilo Srba.

Što se nisu borili u Prokuplju ili Smederevu, nego su se borili na Kosovu, gde je bilo središte srpske države. A, mogu i dobro da se pogledaju popisi iz vremena Osmanlija, gde se vidi koliko je bilo Albanaca, a koliko je bilo Srba. Ali to je istorija.

Oni se vrte u krug. Ne razumeju jednu stvar. Pravo na samoopredeljenje pripada jednom narodu. Oni treba da se izjasne da li su oni albanski narod ili kosovski narod. Ako su albanski narod, albanski narod je svoje pravo na samoopredeljenje ostvario stvaranjem Albanije. Ne može jedan narod da ima dva prava na samoopredljenje i stvaranje dve države. Ovde je reč o stvaranju nove države na teritoriji druge države. Svako u svetu može to da pravda kao izuzetak, slučaj sui generis, ali „lupiće ih to po glavi“- kaže Dačić.

Može li se u ovom ambijentu, krize u EU i krize u SAD, očekivati nešto po pitanju dijaloga u toku ove godine? Govori se da će Nemačka da preuzme inicijativu, da li se može očekivati da kancelarka Merkel pre odlaska sa vlasti ove godine napravi neki pokušaj u vezi sa Kosovom?

- Mi nemamo skrivenih namera oko Kosova. Veoma jasno smo rekli, od kada smo Aleksandar Vučić i ja napravili kolaciju, a to je da mi želimo kompromis oko Kosova, a da taj kompromis mora da ima u vidu i interese Srba i interese Albanaca. Ako se želi uspeh dijaloga, on može biti zasnovan na tome. Ako nema predloga za kompromis, nema te inicijative koja će dovesti do toga da Srbija mora nešto da prihvati. Da se pri tome to zasniva na stavu da Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova i da nema nikakvih kompromisa.

Mnogi su "skočili“ na moj predlog razgraničenja, zatim je to govorio i predsednik Vučić, ali niko nikada nije dao neki drugi predlog za kompromis. Pa, evo da vidimo, da li je moguće da ne postoji nijedan predlog za kompromis, osim ukoliko neko misli da to ne treba ni da se radi.

Trampova administracija je jedino shvatila da je potrebno naći određeni kompromis i što pre to shvate neke evropske zemlje i nateraju Prištinu da razgovara o kompromisu, pre će doći do rešenja.

Što se nas tiče, mi želimo regionalni mir i stabilnost. Nijedan naš potez neće biti uperen protiv mira i stabilnosti. To podrazumeva, bez obzira na neslaganje, konstruktivne odnose između Srba i Albanaca u Prištini, kao i konstruktivan pristup Srpske liste kada je reč o problemima koji postoje u Prištini i, naravno, zaštitu prava na život i opstajanje Srba na Kosovu - izjavio je.

Stiče se utisak da EU nije do sada imala iskren i dobronameran pristup prema rešavanju kosovskog putanja. Izjave izvestioca za Kosovo Viole fon Kramon na dnevnom nivou pokazuju prilično licemerje i pristrasnost, kako Vama to izgleda?

- Fon Kramon se ništa ne razlikuje od onih koji su bili pre nje na toj poziciji. Taj pristup je propao. Ja sam sad šef delegacije u Savetu Evrope naše skupštine i najavljuje se da će Kosovo podneti zahtev za članstvo u Savetu Evrope, da se razmatraju neka pitanja, iako su se oni obavezali Vašingtonskim sporazumom na moratorijum od godina dana. Oni ne razumeju jednu stvar da se vreme promenilo. Da je prošlo vreme u kome su oni bili „dobri momci“, a Srbija „loš momak“ i krivac za sve. I što pre to shvate, to će biti bilje za njih - kaže Dačić.

Šta mislite, hoće li odsustvo Hašima Tačija bitno uticati na ishod predstojećih izbora na Kosovu, i da li će eventualna pobeda Aljbina Kurtija, koju svi predviđaju, doneti neku bitnu promenu u stavu Prištine kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Beogradom?

- Mi ne možemo da utičemo na to za koga će Albanci da glasaju. Mi možemo da utičemo i da navijamo za koga će glasati Srbi na Kosovu i Metohiji i očekujem da Srpska lista ponovo pobedi i da dobije sva poslanička mesta. Bilo ko da je na čelu prištinske vlade i na mestu tzv. predsednika ponašaće se onako kako je Ramuš Haradinaj jednom prilikom rekao, da oni nemaju svoju spoljnu politiku, već imaju spoljnu politiku SAD. Tad je bar bio "zaljubljen“ u Sjedinjene Američke Države. Baš zato je naš osnovni pristup mir i stabilnost i da se ispunjavaju dogovori koji su potpisani. Briselski sporazum je potpisan pre sedam godina, počinje već osma godina. Ja sam ga potpisao zajedno sa Tačijem i Ketrin Ešton. Sada se postavlja pitanje svrhe potpisivanja svrhe tih sporazuma, ukoliko se oni ne sporovode - dodaje.

Jeste li očekivali da će se desiti hapšenje Hašima Tačija i ostalih komandanata OVK? Na Kosovu povodom toga nisu bile preterane reakcije, ali u Srbiji i dalje vlada sumnja u iskrene namere Suda u Hagu. Da li će doći do neke kazne?

- Iskreno rečeno, očekivao sam to mnogo ranije. Taj sud već godinama nije ništa uradio kada je reč o podizanju optužnica. Ali, moram da kažem da taj sud nije bio rezultat dobre volje međunarodne zajednice, nego velikog pritiska javnosti nakon izveštaja Dika Martija. Da Kosovo nije pristalo da formira sud sa centralom u Hagu, to bi formirao Savet bezbednosti, to je bila veoma jasna odluka.

Na kraju krajeva, vreme ja za pravdu i pomirenje. To znači da treba da se trudimo da svi zločini budu istraženi i sankcionisani. Ko god da je činio zločine, treba da odgovara. Bilo da je Srbin ili Albanac, svejedno - rekao je.

Kako komentarišete česte napade dela opozicije za "izdaju Kosova“?

- U vreme našeg mandata, 19 država je povuklo priznanje Kosova. U vreme njihovih mandata, Kosovo je proglasio nezavisnost i priznalo ga je skoro 90 država. Eto toliko bih rekao o svemu tome.

Pred međunarodnim sudom smo postavili pogrešno pitanje. Prebacili smo dijalog iz Njujorka u Brisel. Svima je jasno da u slučaju da smo hteli da izdamo Kosovo, to bismo sigurno već uradili. Ja mogu da garantujem, dok je ove državne politike, predsednika Vučića i moje koalicije sa njim, ne samo da nam to ne pada na pamet, već ćemo učiniti sve da Srbija i Srbi na najbolji način zaštite naše državne i nacionalne interese - kaže.

U srpskoj javnosti je prethodnih dana dosta reakcija izazvala izjava akademika Kostića da Kosovo "nije naše“. Na koji način takve izjave mogu da doprinesu rešenju ovog pitanja i kako Vi vidite konačno rešenje kosovskog čvora, da li se do njega može doći i u kom roku?

- Kosovski čvor je vezivan vekovima unazad. Naravno propuštene su mnoge prilike za njegovo rešavanje. Moje mišljenje je uvek bilo da taj problem treba da rešavaju Srbija i Albanija, jer je u putanju albanska nacionalna manjina koja živi u Srbiji. Sada je kasno sa lamentiranjem gde se pogrešilo ili se nije pogrešilo, kao i ko je više ili manje kriv. Zato je veoma bitno da postoji jasan pristup, a to je da mi tražimo kompromis i želimo kompromis. Znači, spremni smo za kompromis, ali tražimo to i od druge strane.

Kakav bi to bio kompromis, pa dajte da iznesemo svoje ideje. Mi smo izneli jednu ideju, da vidimo da li postoje neke druge ideje. Neko smatra dijalog u kojem je konačno rešenje da Srbija prizna Kosovo. To je nerealno i neće se desiti. Zato u ovome treba biti praktičan, treba predložiti neko održivo rešenje, a za sada ga nema.

Sa druge strane, čak i kada bi neko mogao da se složi sa izjavom gospodina Kostića da Kosovo nije srpsko, isto tako neko bi mogao da kaže i da Kosovo nije albansko. Niti Srbija ima puni suverenitet nad celom teritorijom Kosova, niti Kosovo kao navodna nezavisna država ima puni suverenitet nad celim Kosovom. Pa, to i jeste suština problema.

Znam da bi neki najradije pomislili da je najbolje rešenje, a možda i u Srbiji neko navija za to, da se vojno osvoji deo gde Priština nema suverenitet, gde žive Srbi. Srbija to svakako neće dozvoliti. Zato, držimo se pregovaračkog stola i tražimo rešenje i želimo da se to desi što pre. Ja sam počeo taj dijalog, čak smo i slike objavili nekoliko dana nakon toga, jer je tada bilo i nepojmljivo da se sastanemo sa Tačijem. Znači, pomak je napravljen i taj dijalog je dao efekte, ali je problem što se ono što je dogovoreno ne sprovodi i onda to obesmišljava dijalog. Očekujem da taj dijalog bude nastavljen, Srbiju niko ne može da odvrati od dijaloga, to je naš princip i mi ćemo se toga pridržavati. Niko neće moći da optuži Srbiju da mi opstruiramo dijalog - saopštio je.

Ima li odgovora na pitanje čije je Kosovo?

- Kosovo je i Srba i Albanaca koji tamo žive. Znate, ja sam rođen na Kosovu i kada sam bio u Prizrenu prošetao sam se po gradu i jedan čovek mi je dobacio da meni nije mesto tu. Ja sam ga pitao - "zašto, ja sam ovde rođen, a gde si ti rođen? Nije mi odgovorio, verovatno je rođen negde preko planine u Albaniji.

Tako da Kosovo je isto tako moje, kao što je i Tačijevo i Kurtijevo. Zato je mnogo bolje da se pregovara, a ako je neko kriv za zločine, onda za te zločine treba da odgovara. Licemerno je da neko optužuje Srbiju da brani ratne zločince ili da neće da traži žrtve koje su ovde sahranjene, a da pri tome imate više zahteva za iskopavanje grobnica na Kosovu, za koje niko neće da odlučuje niti da razgovara. Valjda postoji pravda i za srpske žrtve, a ne samo za albanske - rekao je za kraj ovog intervjua.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kosovo-online.com)