SITUACIJA NA BALKANU SE UBRZANO MENJA: Konačno, ODLIČNE VESTI ZA SRBIJU, ali postojaće i dva IZAZOVA u 2021!

Srbija i Zapadni Balkan u 2021. suočiće se sa dvostrukim izazovom, ekonomskim kao posledicom pandemije virusa, i političkim, zbog dolaska nove administracije u SAD, ocenjuje Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost o dodaje da će doći do drugačije raspodele ekonomski i političke moći u odnosima unutar regiona.

"O tome najbolje svedoči podatak po kojim će Srbija u 2021. po prvi put u savremenoj istoriji, a po obimu BDP, prevazići Hrvatsku, dok večina naših suseda neće do 2023. godine uspeti ni da povrate obim efektivnosti koji su imali tokom 2019.", objašnjava Starović.

Uspostavljanje "nove ravnoteže stanja", jer za razliku od Srbije koja je uspela na nogama da izdrži ekonomski udar, mnogi u susedstvu su, kako kaže, 'potklekli, a neki su bili I 'nokautirani'", nosi opasnosti za destabilizaciju.

Pojedine države često kada nisu u stanju da se izbore sa izazovima,pa, kako kaže, pribegavaju povišenoj retorici u odnosima sa susedima,što donosi političke poene, ali dugoročno narušava perspektivu čitavog regiona pa čak i samih država koji to čine.

Kada je reč o Srbiji, Starović kaže da prioritet državnih organa treba da bude očuvanje regionalne stabilnosti po svaku cenu.

Srbija ne treba da odgovara na svaku 'otrovnu strelicu' koja će možda iz pravca drugih regionalnih prestonica stizati u Beograd tokom ove godine jer se pokazalo da je stabilnost nešto što odgovara nama zato što u takvom miljeu možemo da pobeđujemo pre svega na planu ekonomije”, kaže Starović Starović kao drugu grupu izazova za Srbiju vidi ostvarivanje povoljnih prognoza koje su dale ključne međunarodnih finansijskih institucija po kojima bi Beograd mogao da ostvari najveći privredni rast u Evropi.

“To neće biti lako i zahteva kolektivno napregnuće, kako izvršne vlasti, tako i celog društva”, smatra on i ističe da iskustvo u prethodnim godinama daje optimizam da će tako ambiciozno postavljeni ciljevi privrednog rasta biti dostignuti.

Treća grupa izazova za Srbiju, kaže Starović, tiću se društvene stabilnosti.

Globalni trendovi rasta populizma koji su prisutni u čitavoj Evropi ne zaobilaze ni Srbiju. Desnice koja na kratkovid način posmatra perspektive ne može da shvati da je ekonomski rast apsolutni prioritet i bez toga nema ni politike nacionalne konsolidacije”, upozorava Starović. On dodaje da ako se na to dodaju i lažne vesti i različitih teorija zavere vrlo je moguće da takve tendencije dobiju političku materijalizaciju koji bi ugrozili političku I društvenu stabilnost Srbije.

Kada je reč o kosovskovskopm problemu Starović ocenjuje da je izvesno da neće biti suštinskog napretka u dijalogu u prvoj polovini 2021., ali da razlog tome leži u Prištini.

Dijalog, tvrdi on, opstaće u nekoj formi, kao 'prazna ljuštura', na tehničkom nivou, ali da nije realno očekivati suštinski napredak u uslovima 'oštre izborne kampanje u Prištini i očekivanog komlikovanog post-izbornog procesa.

Uz to Starović ističe da će sa Bajdenovom administracijom doći i do obnove čvrstog savezništva Vašintona i ključnih zemalja članica EU, a pre svega Nemačku, a da su "procene da će politički najjeftinije biti da se saglasnost Vašingtona i Berlina uspostavi na pitanjima koja se tiču našeg regiona, a ne na nekim krupnim globalnim pitanjima".

"To je razlog za oprez I brigu za spoljnu politiku Srbije", kaže on. i dodaje da je zato važno je da se zadrži aktivan pristup u SAD.

Kako kaže, region je odmao od devedesetih, Beograd se promeno i za SAD je korisnije da zadrži ovaj izmenjeni pristup ka Balkanu u kome se Srbija vidi kao potencijalni partnera, a ne večiti antagonista.

Ali, ocenjuje on, već u prvoj polovini 2021. se mogu očekivati snažnije inicijative za ustavne reforme u BiH, što je zapravo eufemizam za ukidanje nadležnosti Republike Srpske.

To je, kaže on, velika opasnost i jako je važno i Beograd i Banja Luka da zauzmu poziciju u kojoj će pristupiti na odgovoran i racionalan način, bez odbijanja razgovoara, ali uz jasnu ogradu po kojoj ni jedno rešenje koje je postignuto bez saglasnost oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda u BiH ne može biti ni sprovodljiv u praksi, ni održiv na duži rok, pa samim tim ni prihvatljiv, objašnjava Starović.

Uz sve ove, kako ih je Starović nazvao, krupne izazove, ipak postoje realne pretpostavke da 2021. bude godina Balkana.

Nije nezamisljiv scenario da 2021. bude godina u kojoj će se razviti svest o tome da smo neophodni jedni drugima kao najbliži susedi kako bismo ostvarili jedan sinergetski efekat, kaže Starović i podseća da je potrebna svest o tome da nema ništa od brze EU budućnosti.

Regionalna integracija, precizira on, ne treba da bude alternativa za učlanjenje u EU, već prilika da se vidi koliko nerealizovanih potencijala ima u regionalnoj saradnji.

"Svetske finansijske institucije poput Svetske banke procenjuju da bismo kroz intenziviranu saradnju na Zapadnom Balkanu mogli da kreiramo čak 3,5 milijarde evra nove vrednosti svake godine", naglašava Starović.

Sutra da svi mi zajedno, objašnjava Starović, postanemo deo EU, iznos sredstava koji bi mogli da povučemo iz EU fondova bio bi manji od tih 3,5 milijarde evra koji možemo sami uz međusebnu saradnju da ostvarimo.

"Ukoliko razvijemo svest o tome 2021. može da bude godina Balkana u kojoj će se intenzivirati rad na realizaciji inicijative Mali Ssengen, a uz Beograda, Skoplja i Tirane, postoje realne pretpostavke da se toj inicijativi priključe i Sarajevo i Podgorica.

(Espreso.co.rs/Tanjug)