ŠTA ĆU JA U VLADI, DA GLUMATAM MINISTRA: Čeda Jovanović o tome što se nalazi na manjinskoj listi!

Lista koja je u foto-finišu predala RIK-u potpise bila je ona na kojoj je LDP. Odmah se postavilo pitanje otkud stranka Čedomira Jovanovića na manjiskoj listi, i kako su tako brzo sakupili potpise.

- Potpise smo predali u onom trenutku kada samo smatrali da je to politički normalno, u skladu sa onim što svi živimo poslednjih nekoliko meseci. Nisam bez toliko osećaja za politiku, pa da mi ne bude jasno da u ovom trenutku ne postoji nikakav prostor za ozbiljno političko delovanje, niti ljude zanima politika na klasični način. Ne mogu ja biti onaj koji se snima 15 sekundi dnevno, da bi popunio predizbornu rubriku u dnevnicima, kao što to rade drugi. I to dok izgovaraju nemušte rečenice za koje ne znaš da li su luđe ili gluplje. Ne postoji nešto što vi nazivate manjinskom listom, niti kako kažete da ja na njoj nastupam. Ovde se radi o izbornoj listi koju čine različiti pojedinci, izmedju ostalih Nataša Mićić, osoba koja simbolizuje istrajnost i hrabrost u politici, Zoran Mijatović, čovek koju se bori celog svog života protiv svih vrsta kriminala, zloupotreba i predstavlja profesionalce kakva ova zemlja teško da će više imati, Marko Kljajević kao foto-robot ministra pravde kakav je potreban Srbiji, a pored nas su stali i pripadnici najrazličitijih manjinskih grupa, koji prepoznaju vrednost u onome što radi Liberalno demokratska partija već 15 godina. Nemojte nijednog trenutka misliti da su oni slučajno sa nama i mi sa njima.

Jeste li videli kritike na Tviteru da ste "potpise skupljali u tajnosti"?

- Ako bih trošio toliko vremena na Tviter, pomislio bih da sam neozbiljan. Potpise koje vi sakupljate kasnije nosite u Republičku izbornu komisiju, gde nema nijednog čoveka iz LDP-a ili nekoga kome smo mi omiljeni. Tamo se proverava svaki podatak i potpis, i tek tada se odlučuje o prihvatanju neke liste ili odbacivanju. To je veoma ozbiljan posao, i zahteva profesionalnost i tačnost. Tako da nemam tu šta više da dodam, sem da su potpisi skupljeni, predati, potvrđeni. To što smo čekali do poslednjeg dana da to učinimo, to je samo naš osećaj za ovo društvo, kojem je muka od politike koja se vodi na ovaj način. Zato i ne vodimo kampanju kao što smo je nekada vodili. Nema više prostora za nešto tako.

Zašto ste o izlasku na izbore razmišljali do poslednjeg dana?

- Ne radi se tu o našem razmišljanju ili poziciji koju mi tražimo za sebe na ovim izborima. Ovde se radi o ljudima, o dva meseca neverovatne brige i patnje, o pitanju da li će neko imati sutra posao ili ne. Radi se o strašnim sudbinama, strepnjama. I na sve to, treba još ja da ih gledam sa nekog bilborda i nešto im objašnjavam, kao da nisam sve rekao u prethodnih 20 godina. Ili da snimam spotove gde me prskaju nekim crevom, gde objašnjavam kako se borimo za ne znam ti ni ja šta?! A gde su ljudi u svemu tome? Gde je njihov život? Toga u ovoj kampanji nema, pa tako nema ni mene u onoj meri na koju su ljudi navikli.

Dosta saradnika ste promenili poslednjih godina. Ko su ljudi sa vaše liste? Nova lica, iskusni političari...?

- Ta konstrukcija o menjaju saradnika deluje nategnuto i netačno, kao i mnoge stvari koje mi lepe od kako sam zakoračio u politiku. Pored mene na listi stoje ljudi koji nisu pobegli prvi put kada je LDP došao u neki problem, ljudi koji nisu bili ni poslanici ni funkcioneri, koji nisu svoju političku karijeru vezali za nekakvo svoje mesto u svemu tome. To su ljudi na koje sam ponosan, a možda im to nikada lično nisam ni rekao. Ljudi koji su odabrali da ne odustanu, i pored toga što to njih preskupo košta. To je ono što je bio i biće LDP. A ti saradnici koje spominjete, i na koje aludirate, videli su dobro šta je to Liberalno-demokratska partija kada su mesecima obletali oko naših opštinskih odbora, da bi onda shvatili da je nemoguće da bilo koga privole da radi sa njima. Ovde se radi o jednoj ideji koja je iznad mene i bilo koga. I oko toga nema ni igranja ni kompromisa.

Kakvu kampanju ćete voditi?

- Trudiću se da u narednih desetak dana obiđem što više ljudi, da ih slušam, da im u očima vidim šta se to dešava sa svima nama. I celu kampanju da prećutim, više sam rekao nego svih ostalih 20 lista zajedno. Mene pokreće jedan motiv, a njih nešto potpuno drugo. Zato se ja sa njima ne razumem. Oni se bave nama, dok za mene oni postoje samo kroz rečenice sa svojih glupih bilborda, ili kroz spletkarenje i podmetanje, koje nikada nije bilo ono čime se bavimo. Meni je potrebno da čujem ljude, da im stisnem ruku, da me razumeju da nisam došao do njih da im otmem jedino što imaju, a to je njihov glas. Ali je poenta u nečemu drugom. Ne želim da odustanem od njih. Hoću da se za njih borim i kad sve izgleda beznadežno. Zato mi i govorimo o neodustajanju kao našoj glavnoj karakteristici i osobini.

Kako procenjujete svoje šanse na izborima 21. juna?

- Ne procenjujem ih. Nikada mirniji nisam bio nego u ovoj kampanji. Svestan sam društvenih okolnosti, globalnih kretanja. Vrlo dobro razumem poruke koje svi mi dobijamo od birača, i nisam lud da ne shvatim koliko realan život i srpska politika idu sve više udaljeni, da gotovo nema više nikakvog dodira. Ali ja želim da me čuju, da znaju da ne odstupam, da se ne predajem. Da ću nastaviti da se borim za svakog ugroženog čoveka, marginalizovanog, drugačijeg. I da ću to nastaviti da radim dok budem disao. Meni za to ne treba skupštinska klupa i plata, meni treba samo da ljudi ne dignu ruke od svojih života i da se uvek bore, svakog momenta. Jedino tako i ja postojim.

Zašto bi neko od neodlučnih glasača, građanski proevropski orijentisanih, tog dana zaokružio LDP i vaše partnerske organizacije, a ne Pokret slobodnih građana, Ujedinjenu demokratsku Srbiju ili 1 od 5 miliona?

- Ovo nije izbor za mis ili muzičko nadmetanje, pa da sada gledam to na način na koji ste vi postavili. Za početak, iskreno, ne znam šta uopšte navedene organizacije predstavljaju. U njima vidim puno jalovosti, ambicija i želje za nastavkom ili početkom političke karijere, ali ne vidim nijedan stav. Ne znam šta misle o ekonomiji, Kosovu, ljudskim pravima, regionu, položaju manjinskih grupa. Ne znam oko čega da se nadmećem sa Sergejem Trifunovićem, kada je njemu životni idol neko kao što je Legija?! Ili da objašnjavam nekome nešto iz toga što se nazvalo Ujedinjena demokratska Srbija, jer ti ljudi sem svoje lične pozicije i zelje za komforom ništa drugo ni ne razumeju. A i ono što razumeju im je neko drugi sažvakao i objasnio. Oni nisu moji protivnici, niti ih gledam na taj način. Učestvuju kao i ostali na izborima, ispunili su formalne uslove, bore se za podršku ljudi. Razlika između njih i mene je u tome da sve ono što o meni pričaju poslednjih godina, ja o njima nisam ni pomislio, a kamoli izgovorio. Tu je razlika za početak između nas u kulturi, vaspitanju i poštovanju. Ali teško da oni mogu dotle dobaciti. Nažalost.

Da li sebe možete da vidite u sledećoj vladi?

- Ne znam šta bih ja tražio u toj nekoj vladi? Da statiram, primam platu, glumatam ministra? To sam mogao kad god sam hteo. Ali ja u vladi, to znači da je sve drugačije. To onda nije ni ista vlada, ni ista država. LDP u vladi znači da bi se ova zemlja okrenula naglavačke u pozitivnom smislu, da bi protresli sve, bili tamo gde niko nije smeo ni da zagazi. To podrazumeva drugačije odnose, atmosferu, energiju. To je onda druga zemlja. To mene interesuje. A poslaničko ili ministartsko mesto, pa bar oko toga imate uvek red, od Skupštine do zgrade Vlade. To me ne interesuje. Mi u vladi, to znači ubrzano rešavanje kosovskog problema. To znači trajni mir u regionu, bolji susedski odnosi, relaksiranje naših međusobnih odnosa, popravljanje nivoa ljudskih i manjinskih prava. To jednostavno znači slobodu.

Očekuje se da kosovski problem bude rešen do kraja godine. Da li mislite da je to realno?

- Nema rešenja kosovskog problema bez mira među nama samima, a onda ni mira između Albanaca i nas. A bez rešenja problema Beograda i Prištine, nema ni Srbiji niti bilo kakve budućnosti. Zato što to znam, a neću da prećutkujem, zato stalno tome pričam i na tome insistiram. Tačno je, deluje kao da taj dijalog može biti konačno nastavljen i istina je da se šalju signali koji govore da postoji spremnost za neki dogovor. Ali to neće biti održiv dogovor ako mi ne krenemo da mirimo dva društva, dva naroda, dve kulture. To što će se dogovoriti srpski i kosovski lideri je samo mali deo mozaika. Nema dogovora dok se ljudi ne dogovore i razumeju zašto je važno da se nikada više ne dogodi rat. Ako se on dogodi i sve padne u vodu, to neće biti repriza devedesetih, to će biti mnogo gori pakao.

U jednom intervjuu ste se pohvalno izrazili o Aljbinu Kurtiju, rekli ste da ga i lično poznajete. Šta mislite o njegovom nasledniku na funkciji?

- Ne poznajem lično njegovog naslednika, nismo imali prilike da razgovaramo i radimo. Ono što sam pročitao u njegovoj biografiji i nastup i utisak koji ostavlja govori mi da se radi o ozbiljnom čoveku koji zna šta želi. Nadam se da će dobro razumeti sve okolnosti u kojima se našao i da neće propustiti i promil šanse da se napravi dogovor, i osigura mir, ne samo za kosovsko i srpsko društvo, nego za ceo region.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)