VUČEVIĆ: Novi Sad je dobio novog prijatelja - francuski grad Taverni, sad ih imamo 13, a evo i zašto je to važno

Sporazum podrazumeva da će strane potpisnice uspostavljati i razvijati partnerske odnose na osnovu uzajamnosti i ravnopravnosti u sferi delatnosti koje su od obostranog interesa, i to u oblastima ekonomije, privrede, kulture, obrazovanja sa posebnim akcentom na visoko obrazovanje, ekologije, socijalne politike, kao i u oblastima informacionih tehnologija, turizma i sporta.

- Zahvaljujem se prijateljima iz Tavernija i iz celog Departmana Val dž Oaz na uloženom trudu da uspostavimo ovaj nivo saradnje. Ponosan sam što Novi Sad širi mrežu svojih prijatelja u svetskim i evropskim okvirima. Danas smo potpisali sporazum sa prvom od tri opštine Departmana Val dž Oaz sa kojima ćemo uspostaviti takve odnose, a reč je o jednoj od najrazvijenijih regija Francuske. Novi Sad je dobio novog prijatelja, a ranije se to zvalo grad pobratim. Saradnja između naših institucija već postoji i to na nivou privrednih komora, univerziteta i pokrajinskih organa. Grad Novi Sad takođe ima komunikaciju sa Centrom umetnosti u Dengien Lebenu i predloženo je da odaberemo jednu od sedam oblasti koja bi bila na listi UNESKO, a to su gastronomija, dizajn, književnost, muzika, stari zanati, digitalizacija i numeričke umetnosti. Potpisivanjem ovog Sporazuma naši prijatelji u Novom Sadu, Srpskoj Atini i Evropskoj prestonici kulture dobijaju snažnog partnera, i nastojaćemo da zajednički sprovedemo projekte u korist svih građana. Posle lokalnih izbora u Francuskoj i izbora u Srbiji završićemo proces bratimljenja sa još dve opštine iz Departmana Val dž Oaz - naglasio je gradonačelnik Vučević i zahvalio se ambasadoru Francuske na podršci u realizaciji potpisivanja Sporazuma.

Gradonačelnica Florans Porteli je i potpredsednica Pariske regije zadužena za kulturu, a kako je izjavila, dolazi kao iskreni prijatelj srpskog naroda.

- Prijateljstvo između Srbije i Francuske traje dugo, a bilo je najsnažnije između 1915. i 1930. godine. Grad Taverni se nalazi blizu Pariza i kultura je prioritet njegove politike. Mnogo radimo sa Udruženjem Srba u Francuskoj, koje i finansiramo, i nama je cilj da razvijemo saradnju između srpskih umetnika u Francuskoj i srpskih umetnika u Srbiji. Takođe sam predsednica Orkestra Pariske regije koji je vezan za Parisku filharmoniju i želja mi je da uspostavimo veze sa Novim Sadom i na tom planu - rekla je Florans Porteli. Ona je ocenila da je potpisivanje Sporazuma sa Gradom Novim Sadom nova potvrda francusko-srpskog prijateljstva.

Prethodno su u novembru gradonačelnici Novog Sada i Kumanova potpisali sporazum o saradnji, na svečanosti prilikom obeležavanja 500 godina od osnivanja Kumanova i 75 godina od oslobodenje Kumanova od fašizma u Drugom svetskom ratu.

- Mi smo jedna od karika koje čine dobre odnose Srbije i Makedonije. Nastojanja naših država su da ovo bude region investicija, novih autoputeva, region u koji ce se ljudi vraćati da žive i rade. Mladi ovde treba da imaju šansu da stvaraju ono što žele. Zapadni Balkan je naša kuća i svi zajedno treba da radimo na kreiranju dobre sredine za život svih nas - naglasio je prvi čovek Novog Sada.

S druge strane, gradonačelnik Dimitrievski istakao je da je Novi Sad prelep grad i da Kumanovo može samo da koristi ta iskustva.

- Posebno mislim na infrastrukturu. Već smo jedan kružni tok u gradu odradili zahvaljujući idejama iz Novog Sada. Mogu samo da čestitam mom kolegi Milošu, jer je vrhunski menadžer i to kako on radi hteli bismo da kopiramo ovde - ističe gradonačelnik Kumanova.

Politički analitičar Branko Radun smatra da praksa bratimljenja može da da dobre rezultate u oblasti ekonomske, obrazovne, naučne i kulturne saradnje.

- Da li će tako i biti najviše zavisi od čelnih ljudi grada i njiihove volje da tu saradnju prodube.Time se svakako otvaraju vrata saradnji na više nivoa, mada se u praksi često dešavalo da ti sporazumi ostanu samo slovo na papiru. Činjenica je da je potrebno da, osim političke volje, postoje i realni preduslovi da bi se saradnja ostvarila, jer ne mogu, na primer, dva grada da sarađuju na naučnom planu ako jedan ima Univerzitet, a drugi ne. Zato je primer Novog Sada dobar, jer su oni saradnju sa Modenom, Dortmundom i Nižnji Novgorodom zaista produbili i prepoznali obostrani interes - smatra Radun.

Upravo su pre dve godine vlasti u Dortmundu, sa kojima je Novi Sad bratski grad od 1982. godine, odlučile su da jednom trgu u tom nemačkom gradu dodele ime vojvođanske prestonice, dok je u Noriču 2001. godine izdrađen most prijateljstva "Novi Sad".

Inače, vojvođanska prestonica saradnju na ekonomskom, obrazovnom i kulturnom planu ima sa dvanaest gradova na tri kontinenta. Prvu povelju o bratimljenju Novi Sad potpisao je 1974. godine sa italijanskom gradom Modenom. Usledili su sporazuimi sa Dortmundom (Nemačka), Noričem (Velika Britanija), Čangčunom (Kina), Iliupolijem (Grčka), Budvom, Pečujem (Mađarska), Temišvarom (Rumunija), Gomeljem (Belorusija), Nižnji Novgorodom (Ruska Federacija), Tolukom (Meksiko) i Kumanovom

Ovako je sve počelo

Posle Drugog svetskog rata, gradovi u svetu, na osnovu povelje Ujedinjenih nacija počinju da sklapaju prijateljstva sa drugim gradovima. Slična istorija, bliskost naroda, ali i ekonomski potencijal učinili su da danas nema grada u Srbiji koji nema pobratima u svetu.

Među prvima se Beograd pobratimio sa Koventrijem u Velikoj Britaniji još 1957, sa kojim je tokom Drugog svetskog rata podelio zlu sudbinu bombardovanja. Tada su gradske vlasti odlučile da im pošalju drvenu građu za izgradnju u ratu razrušenog pozorišta, a u znak zahvalnosti pozorište u Koventriju je dobilo ime "Beograd" koje i dan danas nosi (http://www.belgrade.co.uk/).

Tragičan događaj spojio je Kragujevac sa francuskim gradom Sirenom, gde su masovno streljani članovi Pokreta otpora. Novi Pazar i Istanbul povezalo je muslimansko stanovništvo iseljeno sa ovih prostora, dok je privredna saradnja primakla Valjevo i Velenje. Trend učvršćivanja saradnje za Kraljevo je dostiglo vrhunac 70-ih godina, kada je grad na Ibru potpisao prvu povelju o bratimljenju sa slovenačkim Mariborom.

Niš je pobratim sa 14 gradova i opština iz inostranstva, a u planu je uspostavljanje takve veze sa još najmanje tri. Carski grad ima i najstarije domaće istorijsko bratimljenje, sa Kurskom iz Rusije, koje datira još iz daleke 1920. godine. Poslednje pobratimstvo obavljeno je sa Belgorodom, takode iz Rusije, a Protokol je potpisan pre mesec i po.

Grad Jagodina je povelje o bratimljenju razmenio sa grčkim gradovima Perdikom, Korintom i Hrisopulijem, zahvaljujući kome je grad u Pomoravlju dobio na poklon dva hektara morske obale u mestu Keramoti, preko puta Tasosa.

Bonus video:

(Esprso.rs)