TITO JE PRETIO LEKARIMA PIŠTOLJEM DA MU NE SEKU NOGU! Mogao je da ŽIVI još mnogo da nije bio TVRDOGLAV!
Ako moja noga ode, ja ću sam sebi presuditi, Foto: Printscreen

najveća titova tajna

TITO JE PRETIO LEKARIMA PIŠTOLJEM DA MU NE SEKU NOGU! Mogao je da ŽIVI još mnogo da nije bio TVRDOGLAV!

Titov najveći strah, seća se doktor, bio je da ostane bez noge

Objavljeno:

Smrti je prethodila duga bolest i lečenje tokom kog je doživotnom predsedniku Jugoslavije amputirana noga, a poslednje dane proveo je u komi iz koje se faktički nikada nije ni probudio.

Doktor Milomir Stanković bio je lični lekar Josipa Broza Tita dok se lečio u bolnici u Ljubljani i jedan je od retkih živih svedoka poslednjih dana jugoslovenskog maršala. Svoja sećanja na te dane javno je po prvi put izneo tek 2016. u knjizi “Tito između života i smrti.

U vreme bolesti Josipa Broza Milomir je bio mlad vojni lekar. Smešten je na dužnost dežurnog lekara pored postelje Josipa Broza Tita u bolnici u Ljubljani. Njegovo posao bio je da sve zapisuje – terapije lekara koji dolaze da obiđu maršala, pritisak, opšte stanje, šta doktori prepisuju kao spas…

Sve je bilo u tajnosti oko njegovog lečenja. Jednom je došla moja supruga da me obiđe na Brdu kod Kranja nisam smeo da joj kažem da će sutra biti amputirana Titu noga. Nikad niste znali ko možda sluša – počeo je svoju priču doktor Stanković dodajući da su im i u bolnici govorili da ne žure hodnicima ih novinari gledaju kroz prozor, a oni ne smeju da saznaju ako se događa nešto hitno.

Upravo je doktor Stanković bio taj koji je prvi primetio da Titovo levo stopalo ne izgleda dobro.

Radilo se o okluzivnoj angiopatiji. Nije to bila dijabetična koju je on imao na potkolenici. Ta okluzivna angiopatija je značila da je njemu zapušen krvni sud koji mu hrani nogu. To je bilo na butnoj arteriji i njemu je bila ugrožena noga. Ja sam bio odgovoran i morao sam nešto da uradim. Pokušao sam da ga nagovorim da pristane na konzilijum, ali Tito je stalno govorio da se sa tim sačeka, da će to proći – seća se doktor.

Tito je ubrzo potom doživeo strašan bol u nozi kao nikad do tada. Stanković je to iskoristio da objasni maršalovom ađutantu šta je video i tek zajedno su uspeli da ga ubede da ga pregleda konzilijum lekara.

foto: Printscreen

Došla su i dva vrsna stručnjaka iz inostranstva. Jedan je došao iz SAD – to je bio doktor Majkl Debejki, dok je iz Rusije došao doktor Marat Knjazev. Debejki je pregledao nogu i cirkulaciju, dok ga je Knjazev pregledao celog. Na kraju su rekli da je Tito u dobrom stanju ali da je noga ugrožena. Debejki je rekao da, pošto Tito ne pristaje ni našta drugo sem na lekove, pokušaju sa jednim bajpasom koji je on ostavio našim lekarima. Ali je i rekao da upozore Tita da će, ako sve to ne uspe, morati da mu seku nogu. S druge strane, Knjazev je rekao da je terapija dobra i da je treba nastaviti uz kontrolu noge – ispričao je Stanković.

Titov najveći strah, seća se doktor, bio je da ostane bez noge.

Rekao nam je: “Ako moja noga ode, ja ću sam sebi presuditi!” Kad je trebalo da ode u bolnicu mi smo mu sklonili pištolj koji je tajno čuvao u jednoj torbici. Niko nije smeo da mu kaže da noga mora da se amputira, nego su produžavali terapiju u nedogled koja ne pomaže. I sve tako je bilo dok se noga nije osušila, a kad se osušila ona je otrovala organizam – smatra Stanković.

Upravo to što se odugovlačilo sa amputacijom trajno je uništilo zdravlje jugoslovenskog maršala.

Velika greška je bila što mu se izlazilo u susret da se leči lekovima a ne hiruški… Ta arterija je mogla lako da se otpuši. Ja bih to mogao da uradim ali nisam imao kopetencije, a ni to Tito ne bi dozvolio – ispričao je doktor Stanković.

Upravo tu, sedeći pored Titovog bolničkog kreveta koji će postati i njegov samrti odar, Stanković je čio i poslednje reči Josipa Broza.

Kad je video da je sve propalo njegove poslednje reči su bile: “Šta sve ovo treba da znači!” E sad, da li se to odnosilo na neke odluke koje je donosio ili na lekare koji su mu obećavali da će terapija uspeti, ne znam. Sredinom februara 1980. Tito već nije mogao da govori i do kraja života je bio u veštačkoj komi. Ravna linija se pojavila 4. maja u 15.05 – prisetio se Stanković.

Sledećeg dana, 5. maja, Plavim vozom iz Ljubljane u Beograd je, u poslepodnevnim časovima, stigao kovčeg sa posmrtnim ostacima Josipa Broza. Tog i narednih dana, građani su u mimohodu odavali počast jugoslovenskom šefu države prolazeći pored njegovog kovčega u sali Skupštine Jugoslavije.

BONUS VIDEO:

NAJTUŽNIJA SLIKA ZA NIKOLJDAN: Ovako su Panići dočekali krsnu slavu, na stolu samo kolač i sveća (VIDEO)

(Espreso.co.rs/Dnevno)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.