SVI TVRDE DA JE MAKRON SVOJIM DOKUMENTOM UNAKAZIO SRBIJU NA PUTU KA EU! Pročitajte šta TAČNO piše od reči do reči

Brisel i Zapadni Balkan je proteklih 10 dana potresao zemljotres zvani "non-pejper", odnosno predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o novom procesu proširenja EU, koji za zemlje-kandidate podrazumeva bitno drugačije i strožije kriterijume.

O njemu su juče raspravljali ministri EU, ali je opšti zaključak da ozbiljna rasprava tek predstoji od januara 2020.

U međuvremenu, Srbija ostaje u dilemi u kolikoj meri će ovaj dokument promeniti njen proces pristupanja, koji je uveliko u toku (otvorili smo 17 od 35 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena), ali većina analitiičara se slaže da će sigurno vratiti proces nekoliko koraka unazad.

Objavljujemo ceo tekst Makronovog "non-pejpera", koji predviđa sedam faza pristupanja, s tim da će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi:

Ponovo potvrđujemo neopozivu podršku evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana. Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije. Samo uspostavljanjem tešnjih veza sa Evropskom unijom te zemlje mogu da izgrade i konsoliduju države u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima.

Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon što se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i države kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope.

Dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao što je Prespanski sporazum), suštinske političke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.

Zbog toga je neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz poštovanje pravnih tekovina EU u načelu.

Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost.

1. Obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje; strogi uslovi; konkretne prednosti; reverzibilnost

- Pregovori organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivale;

- Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobražaja;

- Konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, što sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoći;

- Reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost.

Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.

1.1. Organizovanje pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije

a) Proces pristupanja bio bi više postepen i privlačniji:

- Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog pojedinačnog kandidata (vidi Aneks 1);

- Zatvaranje pregovora treba da odgovara okončanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u određenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uživanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja;

- Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene;

- Vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od početka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);

- Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.

b) Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje očekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.

Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Research Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa. Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapšenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrašnjem tržištu bolje ostaviti za završnu fazu procesa.

1.2. Strogi uslovi

Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici. Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.

Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama. Odluka o konačnom pristupanju donosila bi se na osnovu poštovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za približavanje na socijalnom planu.

Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati. Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluže pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih međunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU.

1.3. Konkretne koristi

Pored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć. Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.

Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u Evropskoj uniji, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama. Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereru iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.

1.4. Reverzibilni pristup

Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, više ne ispunjava određene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.

Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vraćanja za korak nazad u procesu, pa čak i opšte suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.

2. Strože političko upravljanje

Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu. Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri uključeni u sektorsku politiku.

Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa šefovima država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajedničkog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).

PREDLOŽENE NOVE FAZE

Faza 1: Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost

U okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temma iz odgovarajućih poglavlja:

23 - Pravna reforma i osnovna prava

24 - Pravda, sloboda i bezbednost

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)

- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).

- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na “oglasnoj tabli” postignutih rezultata po pitanju prava

- Ratifikacija i primena relevantnih međunarodnih i evropskih sporazuma

Faza 2: Obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, životna sredina, transport, telekomunikacije i energija

Ova faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreže, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istraživanje, 27-Životna sredina

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

-Erasmus+

-Evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe

-Program LIFE+

- Povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mreža

Faza 3: Zapošljavanje, socijalna politika, zdravlje i zaštita potrošača, konkurentnost

Odnosi se na poglavlja: 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zaštita potrošača, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Učešće u industrijskoj politici EU? (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruženje itd)

- Program za zapošljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI)

- EURES mreža (ili određene aktivnost nove Evropske uprave rada)

- Učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom

Faza 4: Ekonomski i finansijski poslovi

Odnosi se na poglavlja: 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrola

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Bankarska unija

- Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5

Faza 5: Unutrašnje tržište, poljoprivreda i ribolov

Odnosi se na poglavlja: 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pružanja usluga, 6-Zakon o preduzećima, 10-Medijsko i informativno udruženje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolova

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Carinska unija

- Učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (uključujući i finansijske usluge)

-Odjednom: Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednička organizacija poljoprivrednih tržišta; zajednička politika ribarenja (CFP)

- ERDF

Faza 6: Spoljni poslovi

Odnosi se na poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbrane

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Dogovori o saradnji na konzularnom nivou

- Uključivanje u odbrambene programe? (ERDF, EDA)

Faza 7: Ostala pitanja

Odnosi se na poglavlja: 33-Finansijski i budžetski aranžmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanja

Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:

- Potpuno pristupanje

Bonus video:

(Espreso.co.rs)