da li je ovo realno?
KOLIKO SMO SAMO BOLESNI! Bolje da su pobili srpsku decu nego što su zahvaljujući Dijani postali mali katolici?!?
Fenomen na društvenim mrežama koji je toliko bolestan da nemamo reči
Ostvarenje "Dnevnik Diane Budisavljević" u režiji Dane Budisavljević, koje govori o herojskim podvizima austrijske aktivistkinje koja je iz užasa ustaških logora spašavala srpsku decu, apsolutni je pobednik 66. Pulskog filmskog festivala.
NE PROPUSTITE
Potresna filmska priča, sastavljena od dokumentarnih i igranih delova, dobila je Veliku Zlatnu arenu za najbolji film festivala, dok je Zlatna arena za režiju pripala Dani Budisavljević.
Rediteljka filma kazala je da nije očekivala ovako veliko priznanje na festivalu.
- Iznenađena sam jer nisam verovala da, pored filma "General" (o Anti Gotovini), naše ostvarenje može da dobije nagradu. Ovo priznanje nije samo za mene i za našu filmsku ekipu, već za Pulski festival i hrvatsko društvo u celini. Verujem da su pred nama bolji dani kada ovakav film uspe da dobije tako veliku nagradu kao što je Zlatna arena - rekla je Budisavljević.
Ko je Dijana Budisavljević?
Dijana Budisavljević djevojačko prezime Obekser (Inzbruk, 15. januar 1891 — Inzbruk, 20. avgust 1978) je humanitarka austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila 15.336 djece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Deca koju je pokušavala da spase, su bila uglavnom srpska sa Korduna, Kozare, hrvatskih i bosanskih sela. Ova akcija je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, tokom spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je više od 12.000 izbavljene dece preživelo rat.
Publika koja je tokom festivala gledala filmove u Pulskoj areni takođe je nagradila film o Dijani Budisavljević. Priznanje Zlatna vrata otišlo je u ruke rediteljke Dane Budisavljević, jer je publika film ocenila najvišom ocenom, 4,90.
Film započinje svedočenjem jednog od četiri preživela logoraša koji poput naratora govore o strahotama zločina iz ličnog ugla.
Kao deca su dospeli u ustaške logore i kroz suze govore kako su jeli ubuđalo kukuruzno brašno i baren krompir danima i kako su mnoga deca umirala od hladnoće i neuhranjenosti u tim zločinačkim okolnostima.
U prvoj četvrtini filma srpska glumica Mirjana Karanović u ulozi Dijanine prijateljice u simboličnoj epizodnoj ulozi izgovara rečenicu "ustaše su ološ i banditi koji su došli na vlast u Hrvatskoj" i na taj način odstranjuje svaku sumnju kako je film ideološki uokviren.
Celoj atmosferi filma doprinose i dokumentarni snimci ulaska nacističkih snaga u Zagreb 1941. godine koje ushićeno pozdravlja masa građana na ulici.
Dokumentani materijal se nadovezuje na igrani deo filma u kojem publika vidi na koji način je Dijana Budisavljević preko veza svog muža uspela da dobije dozvolu za obilaženje srpske dece u logorima.
Apsolutna tišina u pulskoj Areni zavladala je kada su se na velikom platnu pojavili dokumentarni snimci dece koja stoje u redu da ih Dijana popiše.
Izgladneli, do glave ošišani mališani, retko stariji od 10 godina, gledaju u kameru sa strahom i tugom u očima.
Snimci iz takozvane dečije bolnice u logoru Stara Gradiška pokazuju skoro beživotna gola tela dečaka i devojčica prekrivenih muvama, koja su preminula tog popodneva kada je Diana Budisavljević bila u logoru.
Rediteljka filma je u susretu s novinarima pre projekcije objasnila da je taj autentični materijal dobila iz arhiva Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
"Diana je u svom dnevniku napisala da su tog dana u Staroj Gradiški ustaše snimale propagandni film o Crvenom krstu koji spašava decu od pobunjenika koji su ih bežeći ostavili. Tipična Gebelsova doktrina propagande koju su nacisti koristili u svojim logorima", kazala je rediteljka filma.
"Nisam želela da imamo igrane scene u filmu u logoru jer bi bile patetične u odnosu na dokumentarne snimke užasa", rekla je ona.
Reakcije na ovaj film u Srbiji bile su prilično protivrečne, a mnogo je onih koji su smatrali da je Budisavljevićeva zapravo "radila za NDH", makar posredno.
- Šta mislite, koliko je bilo dece od Dijane Budisavljević koji su postali ustaše i ubijali Srbe? Priča dobija drugu dimenziju, zar ne? - zapitao se jedan tviteraš, a onda su mnogi krenuli njegovim putem.
A tu su i oni koji smatraju da su ovakvi stavovi "degenerični":
Šta vi mislite o ovoj temi?
BONUS VIDEO:
STRAŠNA NESREĆA KOD KAĆA: Poginule 3 žene, mladić (27) jedini preživeo, ali TEŠKO POVREĐEN! (KURIR TV) 1
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
