SLOBA SE NIJE UBIO U HAGU, LEK PROTIV LEPRE MU JE DOŠAO GLAVE! Izveštaj HAGA brutalno je poklopio KARLU DEL PONTE

Ni 13. godina nakon smrti Slobodana Miloševića i dalje ne znamo šta se sve dešavalo u Ševeningenu. Da li je Milošević umro prirodnom smrću? Da li je ubijen lekom protiv lepre? Ili je izvršio samoubistvo?

Nekadašnja alfa i omega Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi „Ratni zločinci i ja“ priznaje da ju je Miloševićeva smrt 11. marta 2006. razbesnela, i to na mnogo načina i na jednom dubljem nivou.

Ona ipak neisključuje mogućnost da se Milošević sam otrovao u Hagu.

- Nakon četiri godine saslušanja odbrani je preostalo još samo 40 sati izlaganja. Suđenje je trebalo da se završi za nekoliko nedelja. Mesecima smo upozoravali da Milošević ne uzima propisani lek za visoki pritisak, a nismo znali da uzima nepropisane lekove, koji su suzbili korisno dejstvo njegovog leka. Milošević je od raspravnog veća zatražio da mu dopusti privremenu slobodu kako bi mogao da otputuje u Rusiju „na lečenje“. Smatrali smo to upravo onim što je i bilo: očajničkim pokušajem da izbegne proglašenje da je kriv, nastojeći da svoje zdravstveno stanje prikaže što lošijim kako bi se pridružio svojoj supruzi i sinu, koji su bili u begu od srpskih vlasti, i da bi utekao - napisala je Del Ponteova, dodajući:

- Mogli smo samo da nagađamo da je Miloševićeva smrt bila samoubistvo iz nesmotrenosti. Ali Milošević je znao za svoju bolest i morao je da zna da se mešajući lekove igra životom.

Ipak Karla Del Ponte je tako demantovala i zvanični izveštaj Haga koji je 11.3.2006. godine izdao sledeće saopštenje:

"Slobodan Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru tokom suđenja, a zatvorskie vlasti posle smrti tvrdile su da je Milošević duže vremena uzimao „rifampicin“, antibiotik koji se koristi pri lečenju lepre".

Ono što je zanimljio je i to da je taj izveštaj potpisal i sama Del ponteova.

Zatvorskie vlasti su posle smrti tvrdile su da je Milošević duže vremena uzimao „rifampicin“, antibiotik koji se koristi pri lečenju lepre.

„Rifampicin“ u potpunosti neutrališe dejstvo lekova za regulaciju krvnog pritiska, a lekove su mu davali lekari u Ševeningenu, što demantuje tvrdnje Karle del Ponte da se Milošević sam ubijao.

Podsetimo Slobino telo je pronašao stražar, koji je obavestio nadređene da je pritvorenik preminuo, a nakon što je smrt potvrdio i glavni lekar pritvorske jedinice, doktor Paulus Falke, ćelija je zapečaćena.

Uznemiren zbog glasina koje su počele da kolaju u medijima da je Milošević otrovan, predsednik Tribunala Fausto Pokar naredio je opsežnu istragu koju je poverio sudiji Kevinu Parkeru.

Rezultati istrage, koja je vođena paralelno sa istragom holandskih vlasti, objavljeni su u maju 2006. i mogu se naći na sajtu Tribunala.

Prema Parkerovom izveštaju, Milošević je umro između 7:30 i 8 sati ujutru, a patolozi su utvrdili da je smrt nastupila usled srčanog udara, prouzrokovanog dugogodišnjom hipertenzijom i zadebljanjem srčanog mišića leve komore.

Toksikološkom analizom pronađeni su tragovi preparata za snižavanje pritiska koji su Miloševiću bili prepisani, ali i nekih drugih lekova - uglavnom sedativa - koje je, kako piše u izveštaju, uzimao na svoju ruku.

Ništa od toga, međutim, nije moglo da izazove srčani udar, tako da je konačan zaključak da je smrt bila prirodna.

- Nikakav otrov, niti bilo koja hemijska supstanca koja bi mogla da dovede do smrti nisu nađeni u telu... Nisu uočeni ni tragovi nasilja - kaže se u izveštaju.

Počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić kaže zanaš portal da je Karla ubila Miloševića.

- Slobodan da pije lekove da se ubije?! Nije on bio lud! Ubica Miloševića je ološ Karla del Ponte! Budaletina, kriminalac jedan! Zar još nije umrla ta baba?!

Advokat Toma Fila, koji je zastupao Miloševića pred Tribunalom, kaže da su tvrdnje bivše haške tužiteljke izmišljotine.

- Obdukcija nije ustanovila da se Milošević ubio mešanjem lekova. Njega su upravo Del Ponteova i sud ubili tempom i načinom suđenja - iscrpljivanjem, jer su ga zatrpavali dokumentacijom. Milošević je žrtva njene bolesne ambicije.

Bonus video: