VUK JE VIKAO JURIŠ, MILOŠEVIĆ JE PUSTIO TENKOVE NA ULICU: Sećanje na 9. MART, dan kad je BEOGRAD pisao ISTORIJU

Na današnji dan 1991. godine, na Trgu Republike, u organizaciji SPO, održane su prve masovne demonstarcije protiv režima Slobodana Miloševića, pod sloganom „Miting protiv petokrake“.

Na zabranjeni miting na Trg republike stiglo je oko 100.000 ljudi, uprkos tome što je policija blokirala prilaze Beogradu.

Demonstracije 9. marta pre 28 godina predstavljale su pobunu protiv režima i uređivačke poltike državne televizije koja su tada nazvali „TV Bastiljom“.

- Deveti mart je počeo 3. februara '91, kada je Predsedništvo SPO usvojilo moj programski tekst "Šta hoće generali", a "Srpska reč" ga objavila u celini. Poenta teksta razbesnela je Miloševića i njegovu zahuktalu ratnu propagandu:

„Niti su generali u Zagrebu ustaški, niti su generali u Beogradu srpski. Svi su oni učili iste škole, svi su oni deca Kominterne i svi su izašli iz dva šinjela dva Josipa, Broza i Džugašvilija. Mi u rat tih generala nećemo. Neka oni u rat koji pripremaju vode svoju decu i svoje glave. Mi im decu Srbije ne damo!" - napisao je Vuk Drašković u svojim sećanjima na ovaj dan.

Glavni zahtevi demonstranata te godine bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd, zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun SPO i drugih opozicionih stranaka.

Policija je, međutim, oko podneva krenula u razbijanje demonstracija. Lideri tadašnje opozicije su se sklonili u zgradu Narodnog pozorišta, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.

Obratili su se sa terase Narodnog pozorišta demostrantima,dok je policija stezala obruč i pokušavala da rastera građane suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom….

Vuk Drašković je povodom prebijanja demonstranta sa balkona rekao samo „juriš“, nakon čega su demonstranti pružili otpor, a sve se pretvorilo u višečasovne sukobe sa policijom.

Povređeno je bilo više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Policija je čak nakon toga upotrebila i vatreno oružje prilikom čega je ubijen sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović.

- Prvim je jurišom komandovao Vuk Drašković, drugi je, u naletu višestruko brojnijih demonstranata i nekih drugih protagonista oduvao Televiziju, privremeno je oslobađajući stega dirigovanog izveštavanja i komentarisanja. Danas, četvrt veka od prvih "mirnih demonstracija za slobodu informisanja" izvesno je da su građani Srbije izašli na ulice Beograda, boreći se za očuvanje naznaka demokratskih građanskih institucija koje je Slobodan Milošević bezočno gazio. Izvesno je i to da se deo njih pobunio protiv ratova i da je godinama gubio tu bitku, u gradu kojim su, već koji mesec nakon devetomartovske pobune, defilovale državne bande uniformisanih protuva - napisaće u svommosvrtu na ovaj datum Bojan Tončić.

Tog 9. marta 1991. godine, u popodnevnim časovima, vlast je izvela tenkove na ulice prestonice, a vrlo brzo je uhapšen predsednik SPO Vuk Drašković. Takođe, bio je zabranjen rad Televizije Studio B i Radija B92.

Slobodan Milošević je demonstrante nazvao snagama haosa i bezumlja.

Sutradan je krenula srpska Plišana revolucija, kada su kao odgovor na državnu represiju studenti krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi.

Protesti su trajali nekoliko dana, zahtevi studenata su usvojeni, a Vuk Drašković je pušten iz zatvora. Ministar policije Radmilo Bogdanović je podneo tada ostavku.

Rukovodstvo RTV Beograd je bilo smenjeno, a Studio B i Radio B92 su nakon zabrane nastavili da rade.

- Tri meseca posle 9. marta uživali smo u slobodi, naročito medijskoj. Poraženi se oporavljao od poraza i pripremao osvetu. Dok sam ja dočekivao princa Aleksandra Karađorđevića na surčinskom aerodromu, već su gruvali topovi oko Vukovara, a „TV-Bastilju", privremeno oslobođenu, okupirali su srpski novinari - bojovnici rođenjem ili poreklom iz Hrvatske. Smrt i mržnja bacali su u nesvest Srbiju, mnogo žešće nego pre 9. marta - objasnio je Vuk Drašković u svom osvrtu na ovaj dan, lider čuvenih demonstracija koji je u međuvremenu nestao sa političke scene Srbije.

BONUS VIDEO:

SPECIJALNI SUD: Miškovići otac i sin krivi za utaju poreza! (KURIR TV)

(Espreso.co.rs)