ZASTAVA KOSOVA MORA I TREBA DA BUDE U PARIZU?! Zašto se od srpske verzije svet stidi i ograđuje? IMA LI KRAJA?

Kada sam kao školarac prvi put uzeo knjigu iz istorije u ruke, moj profesor mi je rekao rečenicu koja se svakim danom dokazuje: "Istoriju pišu pobednici, oprezno s njom". Ova rečenica najbolje oslikava pojavljivanje zastave takozvane Republike Kosovo na proslavi stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata!

Na crkvi Notr Dam u Parizu pojavila se, u žargonu rečeno, ničim izazvana zastava lažne države Kosovo. I odmah su u Srbiji krenule razne teorije zavere, kako nas svet mrzi, kako su namerno stavili tu zastavu samo da bi provocirali Srbiju i Beograd... I dok su tako Srbima rasle grudi busajući se u prsa, sve trkajući se ko će prvi pohitati na Kosovo ravno da ga oslobodi, oglasila se i crkva iz Pariza.

"Odluka o stavljanju zastave Kosova unutar crkve u okviru obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, doneta je na osnovu spiska zvaničnika pozvanih na komemoraciju u nedelju u Parizu", rekoše iz Notr Dama. A bolje da nisu ni to rekli, jer pametan kad nema šta da kaže ćuti. Međutim, u ovom odgovoru krije se prava istina.

Sad se valja vratiti na početak i na onu rečenicu profesora. Baš tako, današnji pobednici i kako to mi Srbi volimo da kažemo, baje u svetu, potpuno su drugi u odnosu na period od pre sto godina.

Ti pobednici, činjenica je, nisu baš mnogo naklonjeni Srbiji, bombardovali su nas mimo svake odluke SB UN. Posipali su nas osiromašenim uranijumom iako to nije dozvoljeno. Uništili su Jugoslaviju, pocepali je tako da kamen na kamenu nije ostao. Oteli su Kosovo, pitao nas niko nije... Kako to može, pitaće se sad neko?

Može, jer istoriju pišu pobednici, a oni su tako odlučili. Tako su i sad rekli da lažna Republika Kosovo, tačnije njena zastava, treba da se nađe među zastavama država pobednica u Prvom svetskom ratu. Nema veze što je tad postojao samo neki Kosovski vilajet, nikako republika, koja je bila pod tiranijom Turaka i Albanaca, a koju je oslobodio, gle čuda, viteški kralj Jugoslavije Aleksandar Karađorđević i kao deo Srbije uveo ga u Kraljevinu SHS.

Ništa to nije važno, nije važno ni to što je sve navedeno istorijske činjenice. Važno je da su pobednici rekli šta je ispravno i da se zastava Kosova vijori sa ostalim zastavama država pobednica u Velikom ratu.

Niko od predaka sadašnjeg većinskog stanovništva na južnoj srpskoj pokrajini, dakle Albanaca, nije učestvovao u Prvom svetskom ratu, a i ako jeste bilo je to na poraženoj strani, gde su nožem i kuburom po Šar planini i ostalim delovima Kosova jurli da zakolju još kojeg Srbina ili da siluju neku srpsku ženu ili devojčicu... Ako je takvima mesto među pobednicima, onda neka im bog koji posećuje Notr Dam oprosti.

Jedino ako ovi današnji junaci i pobednici neće da kažu da se Petar Bojović nije tako zvao već da je bio Petar Bojovici, a saborac mu je bio Stepi Stepanovici, pa da na neki način opravdaju zastavu Kosova u Parizu.

Ipak, moram malo da pomenem i tu istoriju. Lažna država Kosovo ne samo što nije postojala u vreme kada je Srbija sa ostalim saveznicima izvojevala pobedu u Velikom ratu, već ne postoji ni danas, pošto više od polovine zemalja sveta ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Prištine (to je fakat).

Da nije bilo Srbije i naredbe kralja Aleksandra Karađorđevića (tad glavnokomandujućeg srpske vojske i regenta) na Solunskom frontu koja je glasila: "Hitati, hitati, hitati, stalno hitati i bez zadrške prodirati", ko zna kakav bi epilog Prvi svetski rat imao. Uglavnom, srpska vojska, kojoj su se divili svi strani državnici i generali izvojevala je ključnu pobedu i naterala Austrougarsku na kapitulaciju.

Da, kao što rekoh, generali tad saveznici Srbije su pevali o junaštvu srpske vojske. To su generali istih ovih država koji sad u Parizu ističu zastavu Kosova. Kad bi mogli da za sekund ustanu iz groba i vide tu bruku ekspresno bi se u njega vratili.

Ipak, treba imati u vidu istoriju, pa neka je pobednici pišu koliko god hoće, a ona kaže da je Kosovo neposredno po oslobođenju u jesen 1918. bilo samo vilajet kojim su gospodarile bande kačaka, a iste 1918. godine osnovan je albanski "Komitet narodne odbrane Kosova", poznatiji kao Kosovski komitet, koji se borio za izdvajanje teritorija naseljenih Albancima (Kosovo, Metohija, zapadna Makedonija i delovi Crne Gore) iz novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i njihovo pripajanje Albaniji.

Znači, tek po oslobođenju Kosova, stvaranju države Kraljevine SHS, pojavljuju se Albanci koji su do tada bili ekstremisti i koljači Srba sa idejom da se izdvoje iz Jugoslavije. Što je dovoljan dokaz da do tada nisu ni postojali. Pametnom dosta.

U januaru 1920. dva člana Komiteta postali su ministri u Albaniji, a sredinom leta iste godine jedan od njihovih vođa Bajram Curi, postaje ministar Vojske Albanije, što dovodi do velike zategnutosti u srpsko-albanskim odnosima. Poznatije vođe kačaka su bili Azem Bejta (poznat i kao Azem Galica), Bajram Curi, Hasan Vučitrna, Iso Boljetinac, Mehmed Delija, Elez Jusug i drugi, koji su skoro u svim mestima imali svoje bande.

Kačaci su u oblasti Drenice (odakle je i najozloglašenija grupa sadašnjeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja) čak uspeli da oforme „oslobođenu“ oblast koju su nazivali Mala Albanija.

Područije Kosova i Metohije je 1929. podeljeno na tri banovine: Zetsku, Moravsku i Vardarsku. Kraljevina Jugoslavija je nastojala da politikom agrarne reforme i merama kolonizacije utiče na izmenu etničke slike Kosova i Metohije. Po podacima iz 1930, u 10 srezova je bilo predviđeno za 183.848 hektara za kolonizaciju. Na Kosovo i Metohiju je planski kolonizivano oko 65.000 nealbanskog stanovništva sa raznih krajeva Jugoslavije.

Naizad dolazimo i do komunista - Komunistička partija Jugoslavije deluje na Kosovu i Metohiji, te 1938. komunisti stvaraju naziv Kosmet za područje. Stvara se stav prema autonomnosti Kosmeta i bratskoj ravnopravnosti naroda Kosova, potvrđen na 5. zemaljskoj konferenciji KPJ 1940. u Zagrebu.

Sve ostalo je poznato...

Bonus video:

Espreso intervju Vuk Drašković