DOGODINE NA ZEJTINLIKU! Aleksandar Cvetković (SPO) za Espreso o godišnjici proboja SOLUNSKOG FRONTA

Direktor Srpskog pokreta obnove Aleksandar Cvetković za Espreso u svom autorskom tekstu izneo je svoje impresije o Solunskom frontu i stogodišnjici probijanja istog.

"Zejtinlik - stotinu godina kasnije...

Vek je protekao od dana kada su Savezničke trupe predvođene maršalom Franše d` Epereom povele odlučujući boj za proboj Solunskog fronta. Juriš srpskih trupa, potpomognut savezničkim vojskama Sila Antante - Francuske, Britanije, Italije, Grčke, ostataka carske Rusije, bio je nezaustavljiv. Napredovanje vojske završeno je naknadno, u Versaju, postizanjem mirovnog ugovora o novoj Evropi. U njoj je kao rezultat rata i posleratne diplomatske borbe nastala i zajednička država Južnih Slovena. Čitav vek nakon potpisivanja primirja obeležavamo taj događaj ovog poslednjeg vikenda u septembru. Mnogi ne znaju, ali svake godine se poslednjeg vikenda u septembru ovako obeleži sećanje na sahranjene na Vojničkom groblju na Zejtinliku.

Početak kraja Velikog rata bio je proboj fronta kod Dobrog Polja, i kako je to rekao nemački car Vilhelm u svom telegramu bugarskom caru: „62.000 srpskih vojnika odlučilo je rat. Sramota!” Na mestu gde se nalaze oni koji su preživeli prelazak preko Albanije, dolazak na Krf, oporavak i prebacivanje u Solun, oni koji su stradali na Kajmakčalanu, oni koji su preživeli sve i onda, na samom pragu Otadžbine, ipak, položili svoje živote postavši tako neraskidiva kopča ovog grada na severu Grčke sa generacijama koje su nasleđivale balkansko tlo krvi i meda u ovih stotinu godina iza nas.

Svi koji su se uputili put Soluna delili su istu misao: kako ostati dostojan te ogromne žrtve naših predaka? Uz osećaj ponosa što smo tamo, javlja se i misao o nelagodi što nije cela Srbija se slegla ovih dana u Solun i Polikastro. Što pored nekoliko udruženja građana jedino je Srpski pokret obnove uputio delegaciju i doneo cveće iz Srbije da položi na grobove onih koji se u Srbiju nikada nisu vratili. Patriotizam, izgleda, kod mnogih danas najbolje uspeva kada ništa ne košta. Ne verujem da su naše časne pretke tako vaspitavali i otuda osećaj ponosa nadjačava tugu i nelagodu.

Mnogo je razloga da kada kročite na vojničko groblje, na Zejtinlik, osetite poseban dodir prošlih vremena. Preteška je pomisao na hiljade izgubljenih života, prekinutih ljudskih sudbina kaplara, redova, vojnika, medicinara, oficira... Otuda poruka da se Srbija bori za mir i uspeh mora biti večna poruka koju crpimo iz iskustva veka koji je iza nas (a koji je prečesto bio prekinut novim izginućima i padom ljudskog u mnogima među nama).

Da bismo bili dostojni potomci i naslednici bilo bi dobro da reči koje mogu da ponovo zapale barut na Balkanu zamenimo odgovornim i dostojanstvenim porukama. I tamo daleko, u Solunu, sustižu nas vesti iz sadašnjeg vremena. Nisu dobre i daju dodatni značaj mestu i događaju koji nas je okupio. Možda zajednička molitva, liturgija i parastos poginulima, kao i polaganje venaca Patrijarha Vaseljenskog Vartolomeja i Patrijarha srpskog Irineja mogu umilostiviti one koji bi da nečije očeve, braću i sinove ponovo šalju u neko novo stradalništvo. Možda će maslina koju su posadile NJihove Svetosti dostići starost u miru, a naši će potomci, prolazeći ispod njenih grana, prepričavati da smo bili prisutni kada je posađena.

Odzvanjali su Zejtinlikom ovom prilikom i stihovi pesama "Ovo je Srbija" i "Tamo daleko". Čula se truba i bat marša. Himna "Bože pravde" je pozivala na srpsku slogu. I zaslužuju to, a i mnogo više, naši preci koji počivaju pod čempresima solunskog groblja kao i naš vekovni čuvar uspomena na srpsku istoriju g. Đorđe Mihailović. Zaslužuju to sva ona siročad čiji se očevi nisu nikada vratili u Srbiju. Zaslužuju to sve one žene, majke, sestre koje su ostale da pamte svoje najmilije i da stvaraju novi život koji uz sva iskušenja, evo, traje do našeg vremena. Zato, za sve one koji dolaze za nama - jedini pravilan pozdrav koji bi nam omogućio nacionalni preporod bio bi - Dogodine na Zejtinliku!

Bonus video:

(Aleksandar Cvetković, direktor SPO-a)