MILISAVLJEVIĆ (DS): Kao opozicija nemam dilemu da podržim Zakon o presađivanju organa! VESOVIĆ (Dveri): Sumnja i mehanizmi zaštite od nekih neželjenih efekata postoje!

Skupština Srbije danima raspravlja o amandmanima na set zakona iz oblasti zdravstva, među kojima su predlozi zakona o ljudskim tkivima i ćelijama i presađivanju organa. Ovim povodom, gosti Espreso intervjua bili su poslanik Demokratske stranke Dušan Milisavljević i poslanik Dveri Dragan Vesović. Obojicu su, pre svega zdravstveni radnici, Milisavljević lekar i Vesović stomatolog, koji su za "Espreso" ispričali svoje viđenje ovog zakona, oko kojeg se u skupštinskoj sali vodi ozbiljna polemika. Dok poslanici pozicije smatraju da je ovaj zakon neophodan, ima onih u redovima opozicije kojima predlozi ovog zakona izazivaju, u najmanju ruku ozbiljne sumnje.

Milisavljević i Vesović se, kada je ova tema u pitanju slažu oko mnogih stvari, međutim, dok je Milisavljević bezrezervno za ovaj zakon, Vesović, kao poslanik Dveri ima neke sumnje, za koje želi da budu odagnate.

Sa poslanicima smo popričali zašto "pretpostavljena saglasnost" izaziva najveću polemiku u Skupštini, šta je tu sporno, šta će ovaj zakon doneti, zašto su neki poslanici protiv ovog zakona, zašto se u vezu sa njim dovode navodne zloupotrebe i trgovina organima, zašto je lider Dveri Boško Obradović pitao ministra zdravlja zašto država usvajanjem ovog zakona praktično postaje vlasnik organa, i da građani moraju da "jure" državu u slučaju da nisu saglasni sa tim, kao i šta je poruka građanima, kada je potpisivanje donorske kartice i doniranje organa u pitanju....

Pogledajte ceo Espreso intervju u videu:

Skupština Srbije raspravlja o amandmanima na predloge Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i o presađivanju ljudskih organa, a najveću polemiku izaziva pretpostavljena saglasnost. Zašto, šta je tu sporno?

Milisavljević: Meni kao lekaru nije ništa sporno. Mi smo do sada imali zakon koji je sasvim drugačije postavljen što se tiče transpantacije organa i nažalost, ono što mene kao lekara najviše i brine i šta me najviše rukovodi da u parlamentu podržim ovaj predlog zakona je, da mi u Srbiji trenutno imamo dve hiljade pacijenata koji čekaju na transpantaciju organa, a da po ovom postojećem zakonu koji važi, mi nemamo dovoljan broj donora. Mi smo kao država među najniže rangiranim zemljama u Evropi po broju donora. Ja uvek želim da kažem da je srpski narod human i da nema problema da se pomogne u bilo kakvoj nesreći, i da se uvek odaziva na sve humanitarne akcije, ali godine kampanje koje su rađene za potpisivanje donorske kartice definitivno nisu dale rezultat i da je uzelo maha, ili neprosvećenost, ili nedovoljna neprosvećenost, ili stereotipi, tabui, barijere u glavama, da naši građani gube borbu sa bolešću, odnosno da umiru. Mene kao lekara to vodi uvek i ta borba za ljudski život, i borba protiv bolesti mi je na prvom mestu. I u parlamentu sam tako pričao i podržao ovaj predlog zakona da smo svi potencijalni donori. Onaj koji to neće može da se izjasni u upravi za biomedicinu. Ja mislim da će to biti kod svog izabranog lekara, da će se lakše doći do tih pisanih izjava i da jasno kaže da neće. Hrvatska ima sličan zakon, ona i -slovenija su promenile taj zakon i upravo ovakav zakon su usvojile. Hrvatska je jako brzo napredovala u transpantacionoj hirurgiji i po broju donora je među vodećim zemljama u Evropi, iako ona ima samo tri miliona stanovnika. Ovaj predlog je dobar, poma

že građanima Srbije, i ja nemam dileme da kao opozicioni poslanik podržim ovaj predlog zakona.

Vesović: Do sada smo imali informacionu saglasnost, a sada ćemo imati podrazumevanu saglasnost. Onaj ko je dobro proučio zakon vidi da tu nema neke velike razlike gledajući zadnju tačku, ali da nije ni logićno, i to je ono što je bilo sporno, da nije logična tvrdnja vladajuće većine, koja kaže da je sve isto. Ako je sve isto to se ne bi menjalo. Dakle, postoji jasna razlika, koja jedan zakon koji pokazuje i ljubav prema bližnjima i humanost promoviše, dakle, jedan dobar zakon koji će da omogući da imamo što više donora, da imamo što više transplantacija, da što većem broju, nažalost teško obolelim građanima Srbije produžimo život, ali taj pristup da je sve isto je bilo ono što je nama u principu smetalo. Inače, mehanizmi zaštite, od nekih neželjenih efekata postoje. Na kraju ostaje porodica koja će se, nevezano za izjavu osobe o kojoj se radi izjasniti šta će se preduzimati.

Šta će ovaj zakon, ukoliko se usvoji konkretno doneti?

Milisavljević: Doneće mogućnost da pacijenti koji čekaju na organ, kojih je u Srbiji oko dve hiljade, imaju veće šanse da dobiju organ i da nastave život, i da praktično dobiju drugi život.

Vesović: Kolega, koji je jedan deo i radnog i profesionalnog veka kao doktor medicine posvetio ovim aktivnostima o kojima sada govorimo, on sa te strane možda jasno vidi onu korist u prvom momentu. Ja se nadam da će ta korist biti takva, ali će se stvoriti mogućnost da imamo veći broj organa koje ćemo moći da transplantiramo. To je ono što ja vidim da će biti moguće, i što pokazuje praksa susednih zemalja, i mnogih zemalja koje su u Evropi. Da li će to tako biti u Srbiji, vreme će da pokaže, ali se iskreno nadam i želim da to bude efekat ovog zakona.

Zbog čega su neki poslanici protiv ovog Zakona? Da li postoje neke sumnje?

Milisavljević: Ja mogu samo da govorim u svoje ime i u ime poslaničke grupe Demokratske stranke, tako da je to pitanje za one koji su protiv.

Vesović: Kada kažemo protiv, ja stvarno želim i to često kažem, da je zdravlje i zdravstvo jedno mesto kada se govori o struci, gde politika treba da prestane. Čini mi se da neko može da bude protiv iz nekog političkog razloga. Neke sumnje postoje, mi smo zemlja koja je prošla kroz razne turbulentne periode u skorijoj prošlosti. Mi imamo u blizini Srbije čuvenu famoznu Žutu kuću, gde su Srbi ubijani, gde su se vadili organi, i koristili na najrazličitije načine i u najrazličitije svrhe. Ja sam postavio pitanje i izrazio sumnju zbog Rokfelera, kojem je sedam puta presađeno srce. I meni kao zdravstvenom radniku teško je baš objasniti da je baš njemu sedam puta moglo da bude presađeno srce, a ne za nekih drugih šest i za njega sedmog pacijenta. To su te sumnje, i te sumnje treba da postoje. To je lepo kolega pre rekao, one treba da postoje i da budu odagnate nekim popravkama zakona, nekim implementiranjem amandmanskih rešenja koje nude oni koji sumnjaju, a ne treba da prerastu u neku paranoju i da zbog nečega što može da bude osnovano u nekom momentu, mi sada iznegiramo u nešto što je inače dobro.

Bonus video:

Espreso intervju, Marko Milosavljević