Dragica, ta šumadijska sveznalica: Prva dama Srbije je prava krotiteljka prirode! (FOTO) (VIDEO) (GIF)
Dok se mediji prosto utrkuju da Dragici Nikolić pronađu sijaset mana, javnosti je manje poznato da je supruga srpskog predsednika žena sa širokim interesovanjima i bogatim životnim iskustvom
Objavljeno: 22:45h
Marko Nikolic
Rođena u Kragujevcu 28. aprila 1955. u porodici Ninković, supruga srpskog predsednika Dragica u skladnom je braku sa Tomislavom pune četiri decenije. Imaju dva sina i petoro unučadi.
DRAGICA NIKOLIĆ U NJUJORKU: Šta mislite, šta ona radi tamo?Iako su novinari hrvatskog Jutarnjeg lista Nikolićku opisali kao "domaćicu sa umetničkim senzibilitetom", Dragica je nakon završene Ekonomske škole, radni vek provela u kragujevačkom gigantu Zastavi. Na mestu ekonomskog tehničara provela je 28 godina.
Radne obaveze nisu je sprečile da se kao žena, osoba i domaćica konstantno usavršava, i od svog domaćinstva napravi oazu porodičnog spokoja - primer šta se sve može kada se hoće. Uporedo sa vrhovnim porodičnim vrednostima, Dragica je razvijala razne veštine. Lista je, bez preterivanja, impozantna!
Možda najpoznatiji "adut" prve srpske dame je travarstvo. U jednom od retkih intervjua koje je dala o svom privatnom životu za Ekonometar, Dragica Nikolić je izrazila uverenje "da je Bog za svaku boljku napravio lek".
U njenoj bašti na predsedničkom imanju u Bajčetini, počasno mesto imaju peršun i mirođija. Za peršun tvrdi da je ne samo odličan začin, već i lek protiv komaraca i osica. "Bol nestaje za dve sekunde", kaže Dragica ako utrljate ovu biljku na mesto ujeda dosadnog, krvoločnog insekta.
U Bajčetini se gaji i vranilova trava, odlična za disajne puteve, čudotvorna trava "ruse", "zlatica" za izbacivanje kamena iz bubrega i hajdučke trave. Među brojnim domaćim đakonijama i melemima u kući Nikolića je i lozovača sa ginkgom.
Svoje znanje o flori, Dragica Nikolić pretače u čajeve koji nisu na prodaju, već ih isključivo poklanja prijateljima. Kako je sama priznala, između ostalih pravi i "čaj za dušu", mešavinu majčine dušice, lipe i svežeg matičnjaka. Njeni čajevi "moraju da imaju karakter", a neki se čak i jedu!
Dragica nije zainteresovana samo za narodnu medicinu, već svoje znanje o biljkama koristi i u kuhinji - sama pravi čuveno balzamiko sirće, ulje za salatu i preliv za ribu.
Posebno mesto u Dragičinoj kuhinji ima nana, od koje pravi liker, sok, a sveže listiće ove blagotvorne biljke obavezno stavlja u bokal izvorske vode, kada boravi u Bajčetini. Nana koju uzgaja potiče iz Maroka, a iz Grčke je donela origano.
Zahvaljujući prijatelju, ume da razlikuje 150 jestivih gljiva od oko 1000 varijeteta pečuraka, koliko ih ukupno ima. Posebno voli vrste "Judino uvo", "crnu trubu" i lekovitu "smrčkovicu", a običnu belu pečurku kombinuje na roštilju sa mesom mangulice.
Nikolići u Bajčetini gaje i ovce, svinje i kokoške.
Kako je sama otkrila za Ekonometar, tokom krize devedesetih ostvarivala je dodatne prihode štrikanjem. Osim toga, ume i da šije i hekla, a poznate su joj i tehnike pačvorka i dekupaža.
Svestrana umeća ove žene primenjena su i tokom restauracije manastira Voljavča - za koji je napravila gvozdeni luster i sašila novu posteljinu. Naučila je da se bavi i mozaikom, nakon što joj je lekar preporučio da pravi što sitnije pokrete zbog artritisa. To znanje u prstima joj je pomoglo pri restauraciji ikonostasa iz 18. veka.
Iako priznaje za sebe da nije baš dobar slikar, najviše uživa u slikama holandskih realista, posebno Vermera.
