SKANDALOZNO MALO LJUDI U ŠETNJI ZA ZORANA: Tužno obeležavanje 15 godina od ubistva Đinđića (FOTO)

Premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić, na današnji dan, pre 15 godina ubijen je ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Zbog organizovanja ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek, kao i Zvezdan Jovanović koji je neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik. Politička pozadina ubistva Đinđića još nije otkrivena.

Beograđani su krenuli ispred sadašnjih prostorija Liberalno-demokratske partije u „Šetnju za Zorana“. Planirana trasa je Simina ulica - Terazije - Dvorište Vlade Srbije - Aleja velikana, a u dvorištu Vlade Srbije predsednik LDP-a Čedomir Jovanović daće izjavu medijima.

Kako javlja naš reporter sa lica mesta, u "Šetnji za Zorana" je veoma mali broj Beograđana. Kolonu predvodi lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović sa suprugom Jelenom, Anita Mitić i ostali članovi LDP-a.

Latinka Perović i Nataša Mićić ispred Vlade su položile cveće na mestu gde je Đinđić ubijen.

Postavljen je venac ispred spomen ploče na mestu gde bivši srpski premijer ubijen, a građani na ovom mestu pale sveće.

Inače, LDP je na ovim izborima osvojio samo 0.2 odsto glasova na ovim izborima, tačnije 1.970 glasova, a na svom glasačkom mestu na Novom Beogradu samo dva glasa.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević. Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima. Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom. Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Pogrebna povorka koja se kretala ulicama Beograda imala je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

Bonus video:

Dragan Đilas, intervju

(Espreso.co.rs)