KO JE FANTOM IZ SAVAMALE? Ko je rušio u Hercegovačkoj, šta se desilo kobne noći i ZAŠTO JOŠ NIKO NIJE ODGOVARAO ZA KRIMINALNI AKT?
Foto: Nebojša Mandić

ISTRAŽIVAČKI TEKST SRPSKOG NEWSWEEKA

KO JE FANTOM IZ SAVAMALE? Ko je rušio u Hercegovačkoj, šta se desilo kobne noći i ZAŠTO JOŠ NIKO NIJE ODGOVARAO ZA KRIMINALNI AKT?

Aleksandar Vučić, posle gotovo dve decenije, ponovo gasi neposlušne medije i ućutkuje svaki glas slobodne Srbije

Objavljeno:

Posle medijskog terora i nezabeleženog pritiska na Adrija medija grupu, danas je ugašen magazin Newsweek Srbija, koji je izdavala naša medijska kuća. Od prvog broja trn u oku za Aleksandra Vučića i SNS zbog kritičke reči i raskrinkavanja milionskih afera u koje su upleteni funkcioneri Srpske napredne stranke.

Aleksandar Vučić, posle gotovo dve decenije, ponovo gasi neposlušne medije i ućutkuje svaki glas slobodne Srbije.

TAKO JE TO U VUČIĆLENDU! Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi!

Vučić i njegovi jastrebovi danas su uspeli da ućutkaju još jednu glasnu reč. Upravo zato pročitajte istraživački tekst Newsweeka pod naslovom "Ti li si, Vučiću?", u kom je raskrinkana jedna od najvećih afera tokom Vučićeve vladavine. Krivci za rušenje u Savamali, posle više od godinu dana, pogađate, još nisu pronađeni...

***************************************************************

TI LI SI, VUČIĆU?

Strategija vlasti da neprestanim spinovanjem i odbijanjem jasno kaže ko štiti kriminalce s fantomkama koji su pre skoro tri nedelje porušili poslovne objekte u Hercegovačkoj ulici ne daje rezultate. Javnost je upravo zbog tog upadljivog odbijanja da se jasno kaže šta se desilo i ko je organizator čitave akcije očito još zainteresovanija, možda i više nego činjenicom kako će izgledati postizborna kombinatorika. Radi podsećanja, u akciji koja je izvedena nekoliko sati nakon završenih aprilskih izbora učestvovali su tri bagera, tridesetak napadača s fantomkama i palicama, dva kamiona „Gradske čistoće“ i jedan crni džip. Srušili su oko 1.200 kvadrata poslovnih objekata i tokom brutalne akcije hapsili, vezivali, pretresali i maltretirali građane koji su tuda prolazili, zabranjujući im da gledaju prizore rušenje. Iz jednog od srušenih objekata odneli su sve video-kamere, kao i uređaje za snimanje, a iz drugog dva pištolja i lovačku pušku.

Trka s vremenom

Jednu od najzanimljivijih izjava nakon čitavog događaja dao je premijer Aleksandar Vučić, koji je po ko zna koji put sve loše što je država uradila građanima preuzeo na sebe. „Država, siguran sam, ne stoji (iza rušenja, prim. aut.). A ako stoji neko, taj je kompletan idiot i taj treba da odgovara. Ko god je učestvovao, taj je kompletan idiot“, rekao je premijer.

I upravo na ovom mestu sve postaje zanimljivije. Pored toga što će kao ključno pitanje ostati ko su ljudi s fantomkama i ko ih štiti, nameće se još jedna nedoumica: zašto je to rađeno baš na takav način, zašto sa ljudima sa fantomkama, i to u cik zore, u vreme dok se stranke svađaju u vezi sa izbornom krađom?

Ako je tačno ono što predstavnici vlasti kažu, da nijedan od vlasnika tri objekat u Hercegovačkoj ulici nije imao dokumenta o legalizaciji tih objekata, zašto se onda pribeglo fantomkama i brutalnom nasilju? Zašto zaista nije sve urađeno kako je premijer i rekao? Usred bela dana i sa jasnim dokumentima o rušenju. Očito je da se tako nije moglo, a za to su znali i vlasnici objekata. Da bismo pokušali da shvatimo zašto je rušenje tih objekata urađeno baš na ovakav način, trebalo bi da znamo da najveći deo odgovora leži u činjenici da su ti objekti morali da budu srušeni do određenog roka.

foto: filip plavčić

Naime, prema podacima Insajder.net, svi „problematični“ objekti morali su biti što pre uklonjeni. Prema zvaničnim dokumentima, potpuna je neistina da u tom delu „Beograda na vodi“ nije bilo predviđeno rušenje sve do 2019. godine. U dokumentima u koje su novinari ovog portala imali uvid jasno stoji da je rok za raščišćavanje Hercegovačke ulice - jun 2016. Znači, stvari su morale da se srede za najviše mesec dana. Rušitelji su na raspolaganju imali mesec maj - i ni dan više. Što znači da je moralo da se požuri, ali se nije znalo kako. Legalnog rešenja nije bilo, pošto su pomenuti objekti bili u procesima legalizacije, a pravno natezanje sa državom trajalo bi bar nekoliko godina. Vlast, ni zbog sebe ali ni zbog arapskog partnera, nije želela da odustane od namere da se taj deo ulice potpuno raščisti, pa je tako pribegla jedinom mogućem rešenju - da se to učini protivzakonito.

Pregovori i ucene

Jedan od vlasnika firme „Iskra“, koji se u noći rušenje policiji javljao čak četiri puta i čijeg su čuvara napadači držali vezanog u šupi, ne krije da njegova firma nema dokumenta koja potvrđuju da su objekti legalni. Neposredno nakon što mu je srušen deo firme, on je novinarima objasnio da je za neke od objekata imao upotrebne dozvole, za neke privremene građevinske dozvole, a nešto od objekata je bilo u procesu ozakonjenja i legalizacije. On naglašava da je građevinska inspekcija za objekte za koje je pokrenuo postupak ozakonjenja pokrenula postupak rušenja, ali da je to stopirano dok se postupak u vezi s tim da li objekat može ili ne može biti ozakonjen ne završi. Inače, i proces ozakonjenja i proces legalizacije mogli bi pred sudovima da traju neizvesno dugo, ali nije bilo ni najmanje šanse da mu država usvoji ijedan od dva zahteva. Zemljište koje se nekada vodilo na „Iskru“ kasnije je prevedeno na „Železnice Srbije“, a nakon toga na Republiku Srbiju.

I ostale firme, kao što su restoran „Savski ekspres“ ili „Tolica trans“, takođe su imali samo upotrebne dozvole.

Naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti, kaže da je još od 2012. država pregovarala s vlasnicima ovih objekata, ali da nije uspela da nađe zadovoljavajuće rešenje i za jedne i za druge. „Kada je početkom aprila prošle godine donet leks specijalis za ‘Beograd na vodi’, problemi s nelegalnim objektima počeli su dodatno da se komplikuju. Neki su počeli da se cenkaju s vlastima, drugi su ih ucenjivali i tražili ogromne svote. I jedni i drugi su hteli što pre da završe posao u sopstvenu korist“, kaže naš izvor.

foto: Zorana Jevtić

S druge strane, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da su tvrdnje da su u Savamali porušeni bespravno podignuti objekti neprimerene i potpuno irelevantne. Ako se budu tražili samo odgovori na pitanja ko je omogućio huliganima s fantomkama da razruše deo grada i ko ih sada štiti, onda se bez znanja o imovinskom poreklu i statusu imovine ti odgovori ne mogu dati. Uostalom, brutalnost samog čina ličila je na osvetu, a ne na građevinski poduhvat.

Neupućeni ministar

Više uopšte nije sporno da je iza vandalskog rušenja stajala država ili, tačnije, njen najrepsresivniji deo, a to je policija. Nalazi poverenika građana Saše Jankovića toliko su jasni da tu više nema ni najmanje sumnje. Zasigurno ključno mesto u njegovom izveštaju glasi: „Navedeni propusti u radu organa i službenika policije nisu rezultat propusta pojedinca, već su očigledno organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatih naloga. Policijski službenici i starešine, uključujući načelnika Policijske uprave za Grad Beograd i vršioca dužnosti direktora policije, nisu znali ili nisu smeli da identitet nalogodavca ili nalogodavaca saopšte ovom organu.“

Uz to, Janković je zaključio i da Policijska uprava za Grad Beograd nije ispunila zakonsku obavezu da dostavi sve podatke kojima raspolaže.

„Pojedine starešine dale su neistinite izjave, pokušavajući da odgovornost za propust prebace na najniže izvršioce - u postupku je činjenično utvrđeno da su govorili neistinu. Uskraćivanje, odnosno davanje neistinitih podataka, deo je napora da se zataška prava priroda ovog slučaja“, zaključuje Janković.

Prava pozadina je ovakva: vlast je imala gotovo sve adute, ali joj oni nisu bili dovoljni da na brzinu pobedi u toj igri, pa je zato pribegla varanju, odnosno kriminalu. Takva situacija je još opasnija jer se ljudi s pravom pitaju da li će država, svaki put kada se oseti nemoćno, navući fantomke i izvršiti svoj naum.

Izvor Njuzvika kaže da je policija u noći rušenja objekata u Hercegovačkoj napravila prsten oko tog dela grada i na neki način asistirala samim kriminalcima.

Međutim, ministar policije Nebojša Stefanović ne odaje utisak osobe koja je nalaze ombudsmana primila previše ozbiljno. On čak navodi da će policija tek da utvrdi da li je nepravilnosti bilo, iako javnost zna da su nepravilnosti bile skandalozne. Stefanović je dodao i da nije slušao snimke koji su dati Jankoviću, istakavši da niko iz vrha policije nije naredio bilo šta protivzakonito.

„Kada dođe do ugrožavanja života policajaca, na primer kada imamo isečene naponske kablove, onda zaista policija ne pristupa tom delu dok se ne otkloni opasnost po živote policajaca. Patrola Savskog venca je izašla na teren onda kada je pozvana i kada su obavešteni“, rekao je on.

Poslednji borac

Imajući u vidu ovakvu vrstu osionosti vlasti, zvuči neverovatno da na potezu „Beograda na vodi“ postoji još neki objekat koji već nije srušen. A postoji. To je kuća Ivana Timotijevića, koju još zovu i „poslednja kuća“. Kada sam ga posetio, nisam ni znao da je gotovo 30 godina bio radnik „Iskre“, upravo one koja firme koja je imala svoje objekte u Hercegovačkoj, a nekada davno se prostirala čitavom dužinom desne obale Save od Brankovog mosta do Gazele.

On kaže da je i sam pokušavao pre nekoliko godina da na tom mestu uzme plac i na njemu sagradi zanatsku radnju, ali mu u „Iskri“ to nisu dozvolili: „Oduvek sam se borio protiv nepravde u tom preduzeću, a njima to nije odgovaralo.“

Kada sam ga pitao da li je upoznat s rušenjem objekata, odgovorio je tako brzo kao da je pitanje jedva čekao: „Moj predlog je da se proveri kako je ko na tom mestu stigao do placeva. Oni nisu želeli da se isele kada im je nuđeno, nego su ucenjivali državu. Tu ima raznih malverzacija. Ono što su oni tražili da im se isplati, ja nisam mogao da zaradim za ceo radni vek. Sve ih znam.“

foto: Nebojša mandić

Timotijević se sa svojom kućom, usamljenom među porušenim udžericama, još nekako i nosi protiv vlasti koja nije birala način da ga iseli i sruši mu kuću. Kaže da su mu jedan dan ušli u dvorište i zaboli veliki metalni ekser kao oznaku da će na tom mestu biti izgrađen put, a pre nekoliko dana posetila ga je i pravnica iz Republičkog javnog pravobranilaštva: „Kaže ona meni: ‘Vi ste ovde pravno nevidljivi’, a ja joj odgovorim: ‘Kako me niste do sada videli, a videli ste kada sam plaćao struju, vodu i porez?’“

Sagovornik mi priča da su mnogi iz tog naselja u kom su živeli radnici „Iskre“ i „Jugoslovenskih železnica“ sada raseljeni i misle da su prevarili državu jer su dobili komforne stanove, ali da je država prevarila njih. „Svi oni su dobili stanarsko pravo na nekoliko godina, a onda država može da ih izbaci iz tih stanova. To su nudili i meni, ali ja ne želim to, želim stanarsko pravo i kada to dobijem, odmah ću se iseliti.“

Njegov advokat Aleksandar Radivojević kaže da se uplašio za svog klijenta kada je saznao za rušenje dela Savamale, ali da je siguran da to u njegovom slučaju ne bi smeli da urade tako brutalno. Ipak, država nije prezala ni od pokušaja prevare, o čemu advokat priča: „Imali smo mnogo sastanaka s Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište i jednom prilikom su nam ponudili da se ta kuća sruši, a da ja nastavim sporove, pa ako ih dobijemo na sudu, onda će oni mom klijentu Ivanu dati vlasništvo nad nekim stanom. To je podvala jer kada neki objekat fizički prestane da postoji, ne može se ostvariti nikakav spor o pravu nad tim objektom. To je pravni nonsens.“

Buka i bes

Advokat Radivojević naglašava da je svom klijentu savetovao da nikada ne ostavlja kuću „samu“ jer ako je sruše, neće biti moguće dokazati ni pravo vlasništva ni stanarsko pravo: „Kada bi uklonili objekat, on ne bi imao pravo ni na naknadu štete.“

I to jeste pitanje: da li su vlasnici objekata u Hercegovačkoj sve to znali? S jedne strane i čudi zašto, ako već jesu imali neka zakonska prava na te objekte, kako kažu, nisu ostali odlučni da barem te ruševine sačuvaju kao jedini dokaz da su tu bili njihovi objekti? Jer kako Radivojević kaže, „nemoguće je dobiti spor ako objekta nema“.

Sasvim je sigurno da su vlasnici u toj igri sa državom išli na veliki ulog. Možda bi se sve drugačije rešilo da pobednik nije morao biti poznat u roku od mesec dana. Igra paragrafima očito je bolje išla vlasnicima objekata, pa je država tako izabrala da odgovori kriminalnom bukom i besom sakrivenom ispod fantomki. Objekti ne samo da su srušeni, oni su i uklonjeni. Danas na tom mestu nema ničega sem zaravnjenog terena spremnog za gradnju.

Ivan sa svojim advokatom još odoleva i spreman je da za svoju kuću i pogine. Kaže da je neće tako lako prepustiti bilo kome jer na nju još polaže pravo: „Nemam ništa protiv ‘Beograda na vodi’, ali ovima na vlasti ništa ne verujem, to su teški mafijaši.“

Ono što u ovoj priči još dodatno onespokojava jesu reči advokata Radivojevića da onima koji više nemaju objekte jedino ostaje obligacioni postupak nadoknade štete, za koji kaže da ga je gotovo nemoguće dobiti: „Teško je s državom ratovati.“

Međutim, nekoliko hiljada građana Beograda, koji su nedavno protestovali ispred Skupštine grada zbog rušenja u Savamali, odlučni su da svojim pritiskom na Vladu Srbije iscede odgovore na pitanja: ko stoji iza rušenja i kako se zovu ljudi s fantomkama. Zašto je rušeno, to znamo.

foto: Newsweek

(Espreso.co.rs / Newsweek)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.