Ko je bivši ministar Rade Basta koji je uhapšen? Radio u policiji, tražio sankcije Rusiji, bio na mnogim funkcijama

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kako se nezvanično saznaje, uhapšen je Rade Basta, zbog sumnje da je u vreme dok je bio direktor "Beogradskih elektrana" oštetio to javno preduzeće za desetine miliona dinara. Sumnja se da je šteta nastala odobravanjem neosnovanih donacija različitim sportskim klubovima.

Rade Basta rođen je 21. februara 1979. godine u Novom Sadu. Završio je Srednju školu unutrašnjih poslova "Pane Đukić" u Sremskoj Kamenici 1998. godine, nakon čega se zaposlio u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je radio do 2005. godine.

Uporedo sa poslom studirao je na Fakultetu fizičke kulture Univerziteta u Novom Sadu, na kojem je diplomirao 2002. godine. Završio je i master studije ekonomije na Univerzitetu Privredna akademija 2012. godine.

U julu 2013. imenovan je za savetnika direktora "Elektrovojvodine", dok je od septembra 2018. do 2022. godine bio direktor "Beogradskih elektrana". Pre toga, od jula 2016. do 2018. godine, obavljao je funkciju zamenika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodine.

Političku karijeru započeo je u Jedinstvenoj Srbiji. Na lokalnim izborima 2016. godine izabran je za odbornika u Skupštini grada Novog Sada, kao kandidat te stranke na listi koalicije SPS-JS. U decembru iste godine postao je predsednik Pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije, a krajem novembra 2022. izabran je za potpredsednika stranke.

Na parlamentarnim izborima 2022. godine izabran je za narodnog poslanika, kao kandidat na izbornoj listi koalicije SPS-JS.

Ministar privrede bio je od oktobra 2022. do jula 2023. godine. Narodna skupština izabrala ga je na tu funkciju 26. oktobra 2022. godine.

Na početku mandata pokrenuo je akciju "Žene su zakon", čiji je cilj bio jačanje položaja žena u privredi i podsticanje ženskog preduzetništva. Akciju su podržali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Kancelarija Svetske banke u Srbiji i brojna udruženja.

U januaru 2023. godine Vlada Srbije imenovala ga je za predsednika Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije.

Basta je, međutim, tokom ministarskog mandata izazvao političke polemike svojim javnim stavovima o spoljnoj politici Srbije. Sredinom marta 2023. godine založio se za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji zbog rata u Ukrajini, uz obrazloženje da Srbija mora da prati politiku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Pozvao je i Vladu i ostale ministre da se izjasne o tom pitanju.

Na njegovu izjavu reagovala je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, dok se od Bastinog stava ogradila i Jedinstvena Srbija. Predsedništvo stranke ga je 10. aprila 2023. smenilo sa mesta potpredsednika, a potom je saopšteno da je isključen iz članstva.

Basta je u javnosti podržavao i Ukrajinu. Krajem marta 2023. godine u Ministarstvu privrede ugostio je ukrajinskog ambasadora u Srbiji Volodimira Tolkača i izrazio spremnost da Srbija pomogne ugroženom stanovništvu i obnovi gradova u toj zemlji. Početkom aprila sastao se i sa ukrajinskim poslanicima i predstavnicima parlamenta.

Bio je u kontaktu i sa gradonačelnikom Kijeva Vitalijem Kličkom, kome je ponudio pomoć u zbrinjavanju porodice u Srbiji tokom oružanog sukoba.

Zalagao se za ubrzano pristupanje Srbije Evropskoj uniji i sprovođenje reformi potrebnih za članstvo. Kasnije je, tokom posete Vašingtonu u julu 2023. godine, imao susrete sa nekadašnjim direktorom CIA i državnim sekretarom Majkom Pompeom, bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom i senatorom Bobom Menendezom.

Politički sukob sa koalicionim partnerima dodatno je produbljen nakon što je Basta u intervjuu za "Danas" sredinom juna 2023. godine rekao da razume građane koji učestvuju u protestima "Srbija protiv nasilja" i da je trebalo da članovi Vlade budu uz građane nakon tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

Tadašnji predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma pozvao ga je da podnese ostavku, ali je Basta odgovorio da to neće učiniti i da treba da ga smene ukoliko smatraju da je potrebno.

Na zahtev Ivice Dačića i Dragana Markovića Palme, Vlada Srbije je 22. juna 2023. uputila Skupštini predlog za njegovo razrešenje, navodeći da su njegovi postupci i javni stavovi suprotni politici koalicije SPS-JS. Razrešen je 11. jula 2023. godine.

Nekoliko dana pre toga, 20. juna, saopštio je da osniva Pokret "Evropski put" i najavio učešće na izborima na svim nivoima.

Pored političke i poslovne karijere, Basta se bavio i sportom. U mladosti je trenirao džudo, a Džudo savez Srbije uručio mu je 2022. godine majstorski pojas četvrtog dana. Od decembra 2016. do novembra 2017. bio je i direktor Fudbalskog kluba Radnički iz Niša.

Prema biografskim podacima, oženjen je Milanom Aleksić, sa kojom ima sina Marka, a govori engleski, nemački i ruski jezik.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/D.S.)