Telekom i drugi konkurenti Junajted grupe osetili udare Šolakovog mehanizma za uništavanje:Potkupljene organizacije

Mehanizam Dragana Šolaka kojim je slabio i uklanjao konkurenciju spada u red najžilavijih i najbeskrupuloznijih poslovnih praksi viđenih u Srbiji, ali i u regionu. Kao što je Kurir godinama unazad otkrivao, to je mreža povezanih političara, instrumentalizovanih medija, nevladinih organizacija i korisnih pojedinaca formirana s ciljem da ukloni svakoga ko Šolakovim firmama predstavlja konkurenciju i prepreku za ostvarivanje ekstraprofita.

Domaća kompanija Telekom Srbija svakako je bila glavna meta ovog mehanizma jer je u poslednjoj deceniji, zahvaljujući zaokretu u poslovanju, krenula u razbijanje monopola koji je osnivač Junajted grupe godinama držao u oblasti telekomunikacija i na tome bazirao astronomski rast i profit.

Čim je postao pretnja Šolaku i njegovom nezajažljivom širenju, Telekom Srbija se našao na nezapamćenom udaru iz svih dozvoljenih, a pogotovo nedozvoljenih sredstava. Pred Šolakom je bio samo jedan cilj - uništiti domaću kompaniju, za sebe osigurati monopol i teren za dalje enormno bogaćenje.

Pritisak na institucije

Dok se formalno zalagala za slobodno tržište, Šolakova Junajted grupa je primenjivala širok spektar metoda: obmanjivanje nadležnih regulatornih tela i potplaćivanje ljudi u njima, zakonom zabranjene kartelske dogovore, korišćenje medijskog uticaja, lobističko kreiranje narativa i akcija protiv konkurencije, nezakonito prodiranje u sve institucije koje su uticale na tržište i zakonodavni ambijent... Spisku nema kraja, ali je Kurir prethodnih godina u svojim istraživanjima rasvetlio celokupnu sivu zonu oko Šolakovog biznisa.

Medijska mašinerija Junajted grupe, pre svega N1 i Nova S, bila je zadužena za kreiranje i pojačavanje zadatog narativa s ciljem da oslabi i delegitimizuje Telekom kao tržišnog konkurenta. Obilato su korišćeni pritisci preko medija da se antikorupcijska tela u Srbiji izjasne negativno o Telekomu.

Telekom i drugi konkurenti Junajted grupe osetili najjače udare Šolakovog mehanizma za uništavanje

Mehanizam za uklanjanje konkurencije kombinovao je medijski pritisak s poslovnim potezima Junajted grupe. Njeno političko krilo bilo je izrazito aktivno u ovoj dugogodišnjoj kampanji, a glavni čovek u njemu bio je, naravno, Šolakov poslovni ortak Dragan Đilas i njegova Stranka slobode i pravde. Zaštitno lice ove kampanje bila je Đilasova desna ruka Marinika Tepić. Sve je podešeno tako da se stvara pritisak na institucije, a pratili su ga Šolakovi pravni i finansijski manevri, sakriveni iza guste ofšor mreže, kako bi se Telekom i druge rivalske firme diskreditovale, marginalizovale ili im se otežalo poslovanje.

Zahvaljujući širini zahvata koju je mahom parama obezbedila, ova mašinerija bila je u stanju da napada s više pozicija, stvarajući privid objektivnog izveštavanja i kredibilne borbe za demokratske vrednosti.

Tako su mediji koje kontroliše Junajted grupa zajedno s povezanim medijima i pseudomedijima, ali i političarima i takozvanim nezavisnim stručnjacima, širili negativne sadržaje o Telekomu i drugim konkurentima i tako uništavali njihov ugled u javnosti, kod regulatora i poslovnih partnera. Zahvaljujući prodoru u relevantne institucije, Šolak je mogao da pokrene neosnovane istrage ili favorizuje izveštaje i tako načini nemerljivu štetu svojim konkurentima. Šolak je imao jasan plan zašto je to radio, jer gubitak reputacije otežava pregovore, utiče na poverenje poslovnih partnera i investitora i može podstaći regulatorne ili političke pritiske.

Šolakov mehanizam izlazio je i van granica Srbije, i to svaki put kada mu je zatrebalo da pojača lažnu reputaciju evropejca i biznismena zapadnog profila, ali i kada je trebalo obezbediti još fabrikovanog materijala za diskreditaciju konkurencije. Za to mu je, pre svega, služila lobističko-politička osovina koju su činili Đilas i njegovi sledbenici, pojedinci s lažnim oreolom nezavisnih stručnjaka koje je često i zapošljavao u nekoj od desetina svojih firmi, pa čak i interesno povezani evroparlamentarci ili američki kongresmeni. Glavni pokretač ovih zakulisnih procesa van Srbije bila je lobistička kuća "Hajgejt" iz Londona.

Pokušaji internacionalizacije

To je bio mehanizam u punom pogonu koji je, kako smo pisali u brojnim serijalima, pokušavao da obezbedi internacionalnu političku težinu za ono što je bila zapravo gola, nefer i često nezakonita borba za eliminisanje konkurencije. Odatle su dolazili pokušaji da se u prethodnim godinama izdejstvuje što negativnija ocena poslovanja Telekoma u izveštajima Evropskog parlamenta o Srbiji, pismo grupe evroparlamentaraca da se konkurencija optuži za prorusku delatnost ili slučaj pisma u kom grupa američkih kongresmena, sa poznatim albanskim lobistima Ričijem Toresom i Džejmsom Mekgavernom na čelu, od tadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena traži da nepodobnim subjektima iz Srbije uvede sankcije, što je pratila poseta Đilasovih poslanika Vašingtonu.

Nakon prodaje velikog dela biznisa u Srbiji i odluke "BC Partnersa", većinskog vlasnika Junajted grupe, da ga ukloni iz kompanijske uprave, Dragan Šolak je napravio prostor za odličan uvid u sve ono što je radio, a o čemu je Kurir godinama pisao i na šta je upozoravao. Upravo svedočimo vremenu u kom su te stvari postale znatno vidljivije i, nadamo se, lakše uhvatljive za nadležne organe.

Bonus video:

(Espreso/Kurir Web)