DOBRICA ĆOSIĆ JE IMAO PLAN O PODELI KOSOVA ZBOG KOJEG JE STRADAO ĐINĐIĆ? Ovo su NAJČUVANIJE tajne SRPSKE POLITIKE
Bili na istom kursu? Đinđić i Ćosić, Foto: Profimedia

igranje sa vatrom

DOBRICA ĆOSIĆ JE IMAO PLAN O PODELI KOSOVA ZBOG KOJEG JE STRADAO ĐINĐIĆ? Ovo su NAJČUVANIJE tajne SRPSKE POLITIKE

Kosovo će za jednu ili dve decenije postati albanska zemlja. Ono sa Albancima mora da bude podeljeno

Objavljeno:
Dejan Katalina

Postoji priča kako je pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić, nekoliko nedelja pre smrti, poslao najuticajnijim zapadnim liderima jedno pismo bez pečata i memoranduma kao predlog buduće podele Kosova. Uskoro nakon toga bio je likvidiran.

Niko ne može sa sigurnošću da kaže da li je to pismo zaista postojalo, niti šta je podrazumevao njegov potencijalni predlog podele, ali Dobrica Ćosić je svojevrfemeno u knjizi svojih dnevničkih zapisao zabeležio da se nekoliko puta viđao sa Điniđićem pre atentata i da je primetio kako je ovaj prilično promenio svoj politički kurs. Prema Ćosićevoj oceni, on je počeo da se više zalaže za nacionalna pitanja, rešen da od Srbije napravi čvrstu nacionalnu državu sa jasnim i stabilnim granicama. Prilikom tih susreta, normalno, najviše su razgovarali o problemu Kosova, ali Ćosić, takođe, ne navodi koji je tačno bio Đinđićev plan za srpsku pokrajinu.

Međutim, poznato je da se Ćosić još od davnih šezedesetih godina zalagao za podelu Kosova na deo koji će pripasti Albancima i deo koji će ostati Srbima. Vremenom je svoje predloge korigovao, ali je bazična ideja uvek ostajala ista.

Ćosić je na 14. sednici CK SKS, 29. maja 1968. rekao:

- Ako bi put vodio ostvarivanju srpskog nacionalnog suvereniteta, odnosno otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije, onda su neizbežni teški i tragični sudari i nesagledive istorijske nesreće i komplikacije.

Ćosić je zbog ovog, ali i drugih stavova, trpeo teške sankcije. Demonstracije na Kosovu 1981. međutim, podstakle su ga da u svom dnevniku zabeleži sledeću rečenicu:

"Kosovo će za jednu ili dve decenije postati albanska zemlja. Ono sa Albancima mora da bude podeljeno".

Ćosićeva ideja o podeli dobila je više prostora u javnosti tokom devedesetih, kada je nastupao i kao intelektualac i kao političar. Svoju ideju je 1990. predložio Borislavu Joviću, tadašnjem predsedniku Jugoslavije, koji ga je uputio kod Miloševića, a ovaj ga odbio.

Ivan Mrkić, koji je bio šef kabineta predsednika SRJ Dobrice Ćosića tokom njegovog mandata od 1992. do 1993. godine, rekao je da se Ćosić s liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom dogovorio o podeli Kosova, ali da je Milošević to sprečio.

- U to vreme, čini mi se, srpskoj strani bi pripalo nekih 30 odsto Kosova i deo Metohije. Ali, nije se razgovaralo o statusu. Istraživalo se koje su sve mogućnosti i onda je u tome bilo napretka. Rugova je hteo neki dogovor, ali sve je sprečeno političkim okršajem između Miloševića i Ćosića. Sve je otišlo bestraga po srpske interese - objasnio je Mrkić.

Ćosić je naveo da je više puta razgovarao sa bivšim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem o Kosovu, ali da se nikada nisu usaglasili.

- Najpre sam mu 1991. preneo američki predlog o podeli Kosova prema kojem bi Srbiji pripala trećina Kosova i Metohije, ali Milošević nije odustajao od srpskih zabluda sve do kumanovske kapitulacije u malom svetskom ratu protiv Srbije - kazao je Ćosić i dodao:

Nisu se podnosili: Milošević i Ćosić
Nisu se podnosili: Milošević i Ćosićfoto: Printscreen

- Taj samouvereni političar je tvorac najbesmislenijeg paradoksa u srpskoj istoriji: on je kosovski poraz slavio kao pobedu koja se brzo porekla u haškoj sudnici.

Ćosić je 1992. tadašnjem američkom ambasadoru Cimermanu izneo predlog prema kome bi trećina Kosova, istočni deo, ostalo u sastavu Srbije.

Kako je 1992. objavio italijanski časopis "Limes“ Ćosićev predlog je bio da istočni i centralni deo pokrajne ostanu Srbiji, a ostalo da se preda Albancima. Iako njegove ideje nisu bile prihvaćene on je i kasnije, i posle rata, izlazio u javnost sa idejama da se Kosovo podeli.

Suština njegovog stava, kako je objasnio u jednom intervjuu nemačkim medijima 2005, jeste da treba naći kompromis između "etničkog prava" Albanaca koji čine većinsko stanovništvo na Kosovu i "istorijskog prava" Srba na tu srednjevekovnu kolevku njihove kulture i državnosti.

Osnovu podele pokrajine činila bi raspodela stanovništva pre rata 1998. i 1999.

U jednom intervjuu 2008. godine on je pojasnio da bi srednjovekovni srpski manastiri - Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška, svetoarhangelski kompleks, Devič, Gračanica sa kosovopoljskim kompleksom - povraćajem zemljišta i šuma, nacionalizovanih 1945. godine, trebalo da dobiju samoupravni položaj po atoskom modelu za pravoslavne manastire u grčkoj državi.

BONUS VIDEO:

Izgoreo automobil predsednika SO Nova Varoš (VIDEO)

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.