NE POSTOJI ALEKSANDAR KOJI JE PREŽIVEO NA VLASTI! OPSEDNUT SAM KOSOVOM: Vučić pričao za jedan od najvećih svetskih medija
Foto: Printscreen

predsednik o gorućem pitanju

NE POSTOJI ALEKSANDAR KOJI JE PREŽIVEO NA VLASTI! OPSEDNUT SAM KOSOVOM: Vučić pričao za jedan od najvećih svetskih medija

- Bez rešavanja tog problema sve što sam dosad postigao neće biti ordrživo. Prva kriza će nas ubiti - rekao je Vučić

Objavljeno: 16:02h

Fajnenšel Tajms je objavio veliki intervju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji prenosimo u celosti:

"Sa balkona svoje predsedničke kancelarije u tmurnoj građevini u Beogradu, Aleksandar Vučić posmatra uredno potkresanu travu koja se nalazi iskpred. Na ovom mestu, šapuće, srpski kralj Aleksandar i kraljica Draga su bačeni kroz prozor u vojnom puču 1903. godine. Kad se kralj uhvatio prstima za ogradu, prsti su mu odsečeni; telo njegove žene je izmasakrirano.

- Ne postoji Aleksandar koji je preživeo na vlasti - kaže Vučić, uz primesu melodrame. Njegove reči su ne tako suptilan podsetnik na ograničenja na koja ovaj modernizator nailazi dok ide putem ekonomskih reformi, političke stabilizacije i, jednog dana, članstva u EU. Prethodni pro-zapadni srpski lider Zoran Đinđić je ubijen 2003. godine, bio je žrtva organizovanog kriminala. Zapadna sudbina Srbije je daleko od sigurne: kao "država koja menja strane" na Balkanu, ona je tradicijom vezana za evropske sile, Rusiju i otomansku Tursku u 19. veku. Dalje, Vučić, pravi medved od čoveka, visok skoro 2 metra, je dvoznačna figura. On je počeo u politici kao žestoki ultranacionalista koji je posle masakra u Srebrenici rekao da će "za svakog ubijenog Srbina biti ubijeno 100 muslimana". Bio je ministar informisanja pod Slobodanom Miloševićem, srpskim vođom optuženim za ratne zločine, i podržavao je srpski ekspanzionizam u bivšoj Jugoslaviji.

Ali 2008. godine, Vučić i nekoliko kolega su "raskinuli" sa Vojislavom Šešeljem, radikalnim ideologom srpskog nacionalizma, i osnovali pro-EU Srpsku naprednu stranku.

- Počinješ da se pitaš da li su ove (radikalne) stvari jedine za koje se vredi boriti - govori on o svojoj prošlosti

Danas on agituje za članstvo u EU, za koje smatra da je katalizator promena i konačni dokaz da je Srbija pobegla od noćne more godina pod Miloševićem, koje su obeležili fanatični nacionalizam, NATO bombardovanje Jugoslavije, hiperinflacija i ratni užasi.

- Još jedan rat bi uništio ovu državu i uništio budućnost srpskog naroda zauvek - kaže on.

Ali, da bi Srbija postala spremna za članstvo u EU, Vučić mora prvo da razreši nerazrešeni status Kosova, južne pokrajine sa većinskim albanskim stanovništvom čiju nezavisnost, koju su proglasili 2008. godine, priznaje većina zapadnih sila. Većina Srba, međutim, Kosovo i dalje smatra kolevkom nacije i Srpske pravoslavne crkve. Oni su jasno protiv odvajanja Kosova.

- Opsednut sam Kosovom - priznaje Vučić. - Bez rešavanja tog problema sve što sam dosad postigao neće biti ordrživo. Prva kriza će nas ubiti.

Vučić (48), kojem se "udvaraju" Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati ali i povremeni saveznik Srbije Rusija, viđen je od strane vođa EU, pogotovo nemačke kancelarke Angele Merkel, kao najbolji način da uvede svoju državu u evropski mejnstrim.

Kritičari tvrde da je EU postigla "faustovski" pakt sa Vučićem. Nada je da će šargarepa članstva podsaći reforme, a Srbija ima šansu da uđe u EU do 2025. godine. Ali ovo znači ispunjavanje čvrstih uslova o jačanju demokratskih institucija i borbu protiv korupcije, kao i rešavanje Kosova.

Vučić je pred serijom izazova, a najveći je Kosovo
Vučić je pred serijom izazova, a najveći je Kosovo foto: Marina Lopičić

Ovo može da bude odlučujući test, počev od samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji u četvrtak, koji je zamišljen da donese svež impuls u proširenje bloka. Cinici smatraju da Vučić ispunjava šta mu se kaže, i da će mu EU obezbediti pomoć u interesu regionalne bezbednosti.

Vučić, koji je na prošlim predsedničkim izborima osvojio 55 odsto glasova, je neprikosnoveni gospodar političke arene. Devet televizijskih ekrana u njegovoj kancelariji govore o čoveku koji kontroliše sve - i svakoga. Neki se plaše da bi on mogao da završi kao još jedan Viktor Orban - mađarski liberal preobraćen u nacionalistu, koji se povinovao evropskim pravilima da bi ušao u Uniju, samo da bi je zatim napao iznutra.

Ova paralela je, kaže Vučić - 99 odsto budalaština.

Još jedna analogija za neke je Viktor Janukovič, bivši predsednik Ukrajine, koji je igrao između EU i Rusije, sve dok nije svrgnut narodnim ustankom.

Vučić je bio počasni gost Vladimira Putina na Paradi pobede u Moskvi prošle nedelje. On počinje svoj radni dan u 6.30 sa časovima ruskog jezika. Ali odbacuje tvrdnje da bi mogao da postane "peti Putinov stub u Evropi". Kaže da je uvek jasno govorio Putinu da "Srbija ostaje na svom evropskom putu". Generalno, Vučićev za svoj pristup duguje par stvari Maršalu Titu, posleratnom vladaru Jugoslavije, koji je osnova Pokret Nesvrstanih i balansirao između zapadnih sila i Kremlja.

Optimisti koji traže znake usmerenosti Srbije ka EU pokazuju ka Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, koji se nalazi na severnim ravnicama. Ovde je austro-ugarska imperija ostavila dublji trag od Turaka. 2022. godine Novi Sad će biti evropska prestonica kulture, i ovo će biti šansa da prikaže svoju bogatu umetničku scenu i kreativne industrije.

Dok sedi na terasi gradske Petrovaradinske tvrđave, koja gleda na Dunav, Dušan Kovačević se seća "eksplozije energije" studentskih protesta 1998. godine, u ovom gradu, protiv Miloševića, koji su označili početak njegovog pada. Kovačević sada vodi EXIT muzički festival, jedan od najvećih u Evropi sa više od 150.000 posetilaca. Svakog jula, EXIT preuzima tvrđavu, kako bi se organizovao festival, neka vrsta Glastonberija na Dunavu.

EXIT je izlog za mladi, multikulturalni grad koji je izbegao međunacionalno nasilje koje je progutalo veći deo bivše Jugoslavije. U Beogradu, 75 kilometara južno, na obalama reka odigrava se jedan sasvim drugačiji razvoj. Pored reke Save, 100 hektara sa kolibama i napuštenim zgradama je očišćeno da bi se izgradili skupi stanovi, luksuzni hoteli i tržni centar.

Projekat Belgrade Waterfront, težak 3,5 milijarde evra, finansiran je novcem iz Emirata. U srpskim vladinim krugovima, kažu "njegovo veličanstvo", i ne misle na srpskog princa Aleksandra Karađorđevića, nego na princa Abu Dabija Mohameda bin Zajeda, s kojim se Vučić susreo 20 puta, kako sam kaže.

Ali pošto su buldožeri poslati da sravne zgrade, i huligani su razbili par glava, ovaj projekat je izazvao najveće proteste protiv vlade u poslednjih 20 godina.

foto: Filip Plavčić

Stojeći na terasi nedovršenih kula, Siniša Mali, mladi gradonačelnik Beograda, izbacuje statistike kao prodavac nekretnina sa Menhetna. Mali, koji je radio u Credit Suisse, je Vučićev partijski čovek u usponu.

- Ideja projekta je da stvori simbol promene u Srbiji. Ovo je mesto na kojem se menja cela igra za nas - kaže Mali.

Za kritičare Vučića, Belgrade Waterfront je blistava fasada koja skreće pažnju sa umiruće ekonomije, korupcije i sivih finansija.

Vučić kaže da je imao fiskalni suficit u tri godine, posle programa MMF za vreme kojeg je skresao penzije i zamrznuo plate. Nezaposlenost je prepolovljena, na 12,9 odsto. Vlada se nada rastu BDP od 4 odsto u 2018. godini, posle zaostajanja za većinom istočne Evrope. Strani investitori traže prilike u sektorima kao što je rudarstvo.

Sa podsticajima i Beograda i Pekinga, kineska kompanija Hebei Steel preuzela je najveću čeličanu u Srbiji, onu u Smederevu, istočno od glavnog grada, spasavajući hiljade radnih mesta.

Vučić gaji imidž čoveka koji završava posao. Neki biznismeni se slažu sa ovim, a njegova opozicija se uglavnom smatra slabom, podeljenom i označenom korupcijom.

- Lako je ljudima da pljuju i da ne rade ništa - kaže Branko Zečević, preduzetnik u sektoru metala i rudarstva.

Jedna svetla tačka ekonomije je rastući IT sektor u Beogradu, koji raste stopom od 30 odsto godišnje. Ali za mnoge ovo je izuzetak koji potvrđuje pravilo: rast postoji uglavnom zahvaljujući kadru visokoobrazovanih Srba koji služe stranim klijentima pod stranim ugovorima, i nemaju kontakt sa "prijateljima" države i vlade.

- Ovo je "zaposlenje preko PayPala" - kaže Goran Gocić, pisac.

Velika briga je to što se povećava broj mladih Srba koji odlaze iz zemlje - ovo je već 30.000 godišnje, na populaciju od 7 miliona. Egzodus, kažu kritičari predsednika, je mračna presuda današnjoj Srbiji. Pored fiskalne konsolidacije i privatizacije, što je zaista veliko postignuće - Vučić se nije uhvatio u koštac sa čišćenjem korupcije.

Vladajuća stranka, procenjuje se, ima oko 600.000 članova, što je skoro desetina ukupnog broja stanovnika, i oni ujedno čine najveći broj zaposlenih u javnom sektoru.

Implikacija je da je članstvo u stranci - i plaćanje doprinosa stranci - preduslov za zaposlenje, unapređenje ili ugovor.

- Ako želite da postojite, morate da uđete u sistem "ortaka" - kaže Danica Popović, profesor ekonomije na Univerzitetu u Beogradu. - Sve ostaje isto, samo se lica menjaju.

Saša Radulović je dao ostavku na mesto ministra privrede posle četiri meseca na funkciji, kad su njegovi planovi o reformama blokirani od strane prethodne koalicione vlade. Ovaj bivši biznismen opisuje Srbiju kao "partokratiju", u kojoj "vladajuća stranka želi da stavi šake na svaku instituciju, na svaki izvor novca koji prelazi određeni prag, na sve što bi moglo da oslabi njihovu vlast". Ova sveprožimajuća politička kontrola znači da je "ekonomski Srbija uglavnom mrtva", kaže on.

Veliki pesimizam Radulovića odslikava frustraciju bivstvovanja u opoziciji, koju je Vučić nemilosrdno stezao, ograničavajući vreme u medijima i kontrolišući političke poruke preko pametnih tehnika anketiranja.

Ipak, predsednik priznaje da je emigracija ozbiljan problem, a da je ekonomija ranjiva na promene osećaja stranih investitora, pogotovo ako se stvari u regionu "zapale".

- Moramo to da završimo i da nastavimo dalje - kaže Siniša Mali, misleći na sporazum o Kosovu. - Inače će sve da se pokvari.

Siniša Mali je razgovarao sa reporterima FT
Siniša Mali je razgovarao sa reporterima FT foto: Marina Lopičić

Mogućnost članstva Srbije u EU, iako je udaljena, ostaje ključan faktor. Za Vučića, ona nudi prospekt civilizovanja, ne samo za njegovu zemlju, nego za ceo region Zapadnog Balkana, sa neiskorišćenim tržištem od 18 miliona ljudi, ako bi samo političke i ekonomske barijere mogle da se sklone.

Za Brisel, članstvo u EU nudi sredstvo za postizanje demokratskih standarda kao što su sloboda medija, pluralizam i vladavina prava, preko kojih je, tvrde neki, olako pređeno prilikom poslednje runde proširenja Unije, tačnije u slučajevima Bugarske i Rumunije.

Tanje Mišćević, bivša profesorka koja je sada glavni pregovarač Srbije sa RU, kaže da će se od Srbije tražiti viši standardi nego za ostale istočnoevropske zemlje.

- Mi stižemo posle svih. Na jednoj strani, to je duži i teži proces. Na drugoj, ovo je nešto što sami moramo da uradimo.

Najteži test je Kosovo. Zvaničnici EU žele da Vučić da nacrt svojih predloga u narednih nekoliko meseci, kako bi otpočeli dijalog sa vođama Kosova. Blok od 28 država ne nameće sopstveno rešenje, jer Španija i 4 druge države ne priznaju nezavisnost Kosova, uglavnom iz straha da ne naprave presedan koji bi iskoristili secesionisti u njihovim državama.

Srpski ministar inostranih poslova i odbane su otvoreno zastupali ideju podele Kosova, preuzimanja severnog dela Kosova, gde živi većina srpske populacije, mada ne svi Srbi na Kosovu.

Ali ovo ne odgovara zapadnim silama, koje se plaše da će na ovaj način biti otvorena Pandorina kutija pograničnih sporova u regionu. A oni sigurno neće povući priznanje nezavisnosti Kosova, kao što neki Srbi misle da je moguće.

Najverovatniji sporazum bi uključio autonomiju i ugovore o podeli vlasti nalik na one u Severnoj Irskoj, u oblastima gde dominiraju Srbi, u zamenu za priznanje državnosti Kosova, ali i ovo bi bio jedan korak predaleko za mnoge Srbe, i još uvek bi trebalo da se preskoči prepreka u vidu referenduma, na kojem bi Vučić mogao da se susretne sa velikim otporom iz nekoliko izvora, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu.

- Zdravo - kaže Irinej, 87-godišnji partijarh, dok dočekuje ekipu FT u Beogradu. - Da li ste Britanci ili Amerikanci? Hoćete li da nam uzmete Kosovo? Nećemo prodati Kosovo, ni po kojoj ceni. Mi smo Evropljani. Mi želimo da se pridružimo EU, ali ne ako je Kosovo ta cena.

Vučić bi mogao da pobedi na referendumu, imajući u vidu njegovu političku dominantnost i kontrolu nad medijima, kaže jedan ekspert za Kosovo, koji je želeo da ostane anoniman, iz bezbednosnih razloga.

U martu, kaže on, pravoslavni sveštenik je uhapšen sa učiteljem veronauke običenim u žensku odeću. U njihovom automobilu policija je pronašla 27 kilograma kanabisa. Ovo je bilo previše dobro da bi bilo istinito za srpske opasne tabloide - i ujedno je poslužilo kao poruka Crkvi: usprotivite se i diskreditovaćemo vas.

Vučić kaže da nije učesnik na takmičenju popularnosti, i da nema želju da "bude voljen i simpatičan". Predstavlja sebe kao ne poslednju, ali sigurno kao najbolju nadu za svoju državu.

- Srbija je proizvela više istorije nego što je mogla da proguta - citira on Vinstona Čerčila. - Najvažnija stvar je da se očuvaju mir i stabilnost.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/FT)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.