Za ISIS ratuje 49 osoba sa naših prostora! Imaju po 20-30 godina, a U RAT IH TERA NEMAŠTINA!

Mahom su od 20 do 30 godina starosti, uglavnom iz Raške oblasti, a put ratišta u ime ekstremista pokrenuli su ih, kao što je očekivano, ideološki razlozi, ali i teška materijalna situacija. Ovo je, ukratko, profil 49 državljanina Srbije koji su, prema zvaničnim podacima, otišli naše zemlje da se bore za ISIS.

- Neki su poginuli, neki su još uvek tamo. Nije to veliki broj kao iz drugih država Evrope, ali to su stvari koje uvek zabrinjavaju, a pravovremena razmena informacija je jedini način da se zaštitite - rekao je nedavno ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Kako zvanični podaci pokazuju, registrovano je tek nekoliko žena koje su se odlučile da se puškom bore za pravdu u ime ISIS. Osim iz Raške, identifikovano je i nekoliko grupa Roma iz okoline Smedereva, nekolicina Albanaca sa juga Srbije, ali i jedna porodica iz Beograda.

Zabeleženo je da je krajem 2012. prvi državljanin Srbije otišao za Siriju i sve do jeseni 2013. godine odlazili su pojedinci i posle tri meseca se vraćali. Ipak, u jesen 2013. godine otišlo je nekoliko porodica. Do 2015. ukupno je 37 ljudi bilo u ISIS, a sedmoro je izgubilo život.

Iz kog razloga se neko odluči da ode na ratište u Siriju i tako stavi glavu u torbu?

Istraživanja su pokazala da su ih na to pokrenuli ideologija ili ubeđenje da je to pravi način kojim se bore za istinu i pravdu. Ipak, pojedine je na to naterala nemaština, kao i pogrešna ideja da će u Islamskoj državi naići na obećani život. Bilo je slučajeva i da su iz inostranstva, gde su se otisnuli zbog školovanja ili posla, završili u Siriji.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da greši svako ko pomisli da je broj od 49 državljana zanemarljiva cifra.

POLICAJCI UHAPŠENI U AKCIJI ARES PRIZNALI DA SU KRIVI: Ovo je kazna na koju su pristali

- Nije to mali broj. Toliko ih je samo registrovano, a da bi se izabrali najbolji, napravljena je široka mreža regrutacije. To je dokaz da još postoji visoki stepen radikalizacije, i to na osnovu tumačenja religije ili etniciteta. Drugo, za to je kriv i Tadićev pokušaj slabljenja islamske zajednice kod nas. Jedini vođa koji je mogao da im stane na put bio je muftija Zukorlić, a sada je on u padu i nema više nekoga ko može da stane pred njih i kaže: „Dosta!”

Takođe, svi su oni povezani preko novca, skrivanje jedni drugih ih „hrani“ i povezuje. Srbija je strašno izložena riziku terorističkih akcija i dobro je što službe obraćaju pažnju - ocenjuje Janjić.

Poznavalac ove tematike i vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je na državnim službama da pomno prate i reaguju kada treba.

- Izmenama krivičnog zakona za krivično delo je proglašeno učešće u borbama na tuđoj strani. Ako neko postavi pitanje da li je to paranoično ponašanje, odmah mogu da kažem da nije. Setimo se samo da je u RS policajca ubio čovek koji je bio u kontaktu sa povratnikom sa ratišta sa Sirije. Bitna je njihova identifikacija i preduzimanje svih predviđenih koraka - napominje Radić.

Istog stava je i Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

- Koordinacija državnih organa ključna je u borbi protiv terorizma, naročito u sprečavanju radikalizacije pojedinaca. Srbija se u nacrtu strategije za borbu protiv terorizma, koja bi po najavama najzad trebalo da bude usvojena u septembru, oslanja na koncept koji je usvojila EU koji glasi „sprečiti - zaštititi - goniti - odgovoriti“. Međutim, kod nas nije dobro razrađen deo koji se tiče uloge lokalnih zajednica u sprečavanju radikalizma.

U bolnicama u BIH zbrinjavaju džihadiste

Ranjeni džihadisti, povratnici sa sirijskog ratišta u BiH, u većini slučajeva nesmetano se leče u zdravstvenim ustanovama u Federaciji BiH - i to o trošku građana.

Izvori bliski bezbednosnim strukturama u BiH navode da je do sada oko 40 ranjenika sa sirijskog ratišta lečeno u bolnicama u Sarajevu, Fojnici, Zenici i Travniku, a da je pri tome retko kojeg posetio i ispitao neko od istražilaca u BiH.

Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević ocenjuje da je odnos bezbednosnih agencija u BiH prema ranjenicima i povratnicima sa stranih ratišta krajnje neozbiljan i destruktivan, zbog čega je gotovo postala praksa da se takve osobe po zbrinjavanju i lečenju u nekim od federalnih zdravstvenih ustanova bezbrižno vraćaju na ratišta.

Posebno je, kaže, interesantna činjenica kako te osobe uspeju ranjene da pređu toliko granica i bez problema uđu u BiH, gde im se pruža medicinska pomoć. - Sve se to radi uz znanje i manipulaciju države. Kada su, recimo, SIPA ili OBA pregledale bolničke evidencije o dolasku ranjenika, iako su mediji objavljivali i imali informacije da se u datom momentu nalazi desetak lica sa sirijskog ratišta na lečenju - kaže Galijašević.

Gornja Maoča rasadnik ekstremista

Ceo Balkan je, kako upozoravaju stručnjaci, plodno tlo za islamiste, a stranim službama je poznato selo Gornja Maoča kod Srebrenika u BiH, koje važi za centar vehabijske zajednice. Stanovnici ovog sela su više od deset godina pod lupom policijskih i obaveštajnih službi zbog sumnje da su povezani sa terorizmom. Pre dve godine u selo su upali pripadnici Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH jer je istaknuta zastava terorističke organizacije Islamska države. Sumnja se da oko 200 stanovnika tog sela ratuje u Siriji i Iraku.

Na Kosovu ih vrbuju preko video-zapisa

Velika pretnja za teroriste je Kosovo, prošle godine je zvanično registrovana brojka od 189 Albanaca koji su bili regrutovani za ISIS. Strani mediji su pisali da ih ekstremisti uglavnom vrbuju preko propagandnih video-zapisa na albanskom i bosanskom jeziku. Ekspert za jugoistočnu Evropu profesor Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu upozoravao je da su ovi video-zapisi važan instrument za registraciju ekstremista.

(Espreso.co.rs / Blic.rs)