RANILI GA U OKO, A KRVAVI NIŠAN JE OBRISAO JEZIKOM Reči snajperiste sa Košara kidaju dušu: "BOLJE SUZE NEGO SUVI.."

Njegov život je završio tiho, ali njegova priča nikada nije bila tiha. Ruski dobrovoljac Albert Andijev koji je branio Srbe sa prvih linija preminuo je 14. marta 2021. godine od posledica korona virusa, a njegova ispovest iz 2018. ostala je kao snažan zapis o hrabrosti koja prkosi smrti.

Kada je 2018. godine govorio za Kurir, otvorio je dušu. Pričao je o danima provedenim na Kosmetu, o metku koji ga je pogodio pravo u oko, o trenutku kada je krv obrisao jezikom i nastavio da puca, kao i o tome šta ga je nateralo da napusti svoju zemlju i stane uz naš narod.

To nisu bile reči čoveka koji želi slavu, već onoga koji je verovao u borbu koju je izabrao.

- Nije me brinulo da li ću poginuti... Bitno mi je bilo da budem na pravoj strani, a 1999. borio sam se na strani istine, na strani naroda koji je branio svoje. Kosovo i Metohija, to je zemlja koja pripada Srbiji!

Danas bih uradio isto, rame uz rame sa hrabrim srpskim vojnicima - ovim rečima počeo je tada ispovest Albert Andijev, Rus koji je kao dobrovoljac branio tadašnju SR Jugoslaviju tokom NATO agresije od albanskih terorista.

Raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanoj brigadi. Njegovo herojstvo ogledalo se, pored ostalog, u tome što je, kada ga je teroristički snajper pogodio u desno oko, nastavio da puca. U ratu je izgubio oko, ranjen je u ruku...

- Tog 5. maja kod Suve Reke pogođen sam u oko... Munjevito sam razmišljao. Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao i tada sam dobio i drugi metak u ruku. Bio sam svestan da ako ostanem da sedim, više neću moći da se podignem. Saborci su me brzo stavili na šatorska krila i odneli u pozadinu, iz jednog auta u drugi, pa do bolnice - pričao je Andijev.

Prvobitno je lečen u Kliničkom centru u Prištini, gde su o njemu vodile računa i žene iz Kola srpskih sestara. Izašao je bez dopusta lekara i pošao na položaj, ali je naišao na saborce iz jedinice, koji su ga odveli u Beograd na VMA, na lečenje.

I ratnici plaču

- I lekari su bili deo odbrane ove zemlje, vraćali su nas borce u život. Nisam mogao da ležim u krevetu dok se moji bore. Ginulo se... Pronalazili smo tela poginulih saboraca. Bilo je teško. Borci su plakali, jer niko nije od gvožđa. I ja sam plakao krišom. Bilo je i onih kojima nismo videli suze, ali bolje suze nego suvi plač. Takvog čoveka si morao da zagrliš, bili smo jedni drugima podrška. Na ratištu se ne pobeđuje samo raketama, minama, granatama i mecima, dobra reč mnogo vredi - prisećao se hrabri Rus.

Govorio je da je heroj onaj koji je svojoj zemlji dao sve, pa i život.

- Vojnici su tokom rata odlazili u crkve i svetinje. Molili smo se. To nam je davalo snagu, duhovni mir. Ako imaš taj mir u sebi, jači si. Najteže mi je palo naređenje da se povlačimo, nikome ne želim da doživi poraz bez poraza - rekao je ranije Andijev, koji je nakon rata ostao da živi u Srbiji.

Oženio se, dobio sina Lazara, a narod je pokrenuo peticiji da mu se dodeli srpsko državljanstvo. Zaslužio ga je junaštvom.

Nišlijka Slađana Stanković kao dobrovoljac otišla u rat na KiM Foto: Printscreen

Kum na venčanju general Delić

Iako je bilo teško, u ratu su se dešavale i lepe stvari, rađale se i velike ljubavi. Dokaz za to su i Jurij iz Andijevljeve grupe i Slađana, koja je u 549. brigadi zbrinjavala ranjenike.

- Kum na tom venčanju bio je naš general Božidar Delić, to je bila jedna vojnička, ratna svadba u Prizrenu. Nisam prisustvovao, jer sam tada bio u bolnici, ranjen. Sećam se, Jurij i Slađana su se na početku često svađali. Bilo je zanimljivo pratiti varničenje između njih dvoje koje se pretvorilo u ljubav, a krunisano je svadbom. Nedugo posle svadbe Slađana je poginula. Bila je junak, imala je srce veće od većine muškaraca - ispričao je tada Albert.

Andijev je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu uz najviše vojne počasti.

Pored sina Lazara i članova porodice, legendarnog Rusa su na poslednji počinak ispratili i njegovi ratni saborci i staršenine iz herojske 549. motorizovane brigade iz Prizrena, koja je tada bila pod komandom generala Božidara Delića.

Albert je rođen 3. decembra 1970. godine u mestu Eljhotovo, na Vladikavkazu u Severnoj Osetiji, Ruske Federacije. Potiče iz ugledne, patriotske porodice koja je poznata po rvačkim šampionima.

I sam je bio uspešan u tom sportu. Kada je 1999. godine počela NATO agresija na Srbiju, spakovao se i vozom došao u Beograd 28. marta. Došao je spreman da svoj život položi za Srbiju i uzvišenu ideju odbrane pravoslavlja koja je ispunjavala njegovo srce i dušu.

POGLEDAJTE - VESLI KLARK SVEDOČIO NA SUĐENJU TAČIJU: "UDARITE NA BEOGRAD, UGASITE SVETLA KAO U BAGDADU"

Poslednji svedok odbrane lidera bivše OVK, penzionisani američki general Vesli Klark, komandant Nato snaga u Evropi tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, danas je završio svedočenje pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. Za sutra je zakazana statusna konferencija.

Dan nakon napada zvao sam Ojdanića

Klark je u nastavku govorio o bombardovanju SR Jugoslavije.

"Nadao sam se da će biti gotovo za jedan dan. Dan nakon napada zvao sam Ojdanića i tražio da se povuku. Posle tri-četiri dana bilo je jasno da su Srbi nastavili da vrše etničko čišćenje. Niko nije znao koliko će to da traje. Mi smo se na svaki način borili da pojačamo pritisak na Miloševića", kazao je Klark.

Tužilac ga je upozorio da izlazi iz dometa pitanja i da se vrate na sastanke s Hašimom Tačijem, a potom i ukazao na kontradiktornosti njegovih izjava o susretu sa Tačijem.

Klark je u nastavku ponovio da je njegov utisak da Tači nije bio glavnokomandujući.

"On je najbolje predstavljao njihovu stvar, bio je ambiciozan, ali da li je komandovao – ne", rekao je Klark i hteo da povuče paralelu s američkom revolucijom, ali ga je tužilac u tome sprečio.

Tači me nije impresionirao

On je potom govorio o sastanku s Tačijem u aprilu 1999. u njegovom štabu, ali nije znao da kaže da li se sa njim sastao jednom ili dvaput tokom bombardovanja.

"On je bio neka vrsta oficira za vezu. Pokušavao je da prikupi novac iz zajednice u raseljenju. Verovatno sam ja tražio da se sastanem s njim radi utvrđivanja potencijalnih meta", rekao je Klark.

Na komentar tužioca da je on bio neko ko se sastaje samo sa glavnim ljudima, Klark je odgovorio: "Da, on je bio jedan od glavnih ljudi".

Klark je potom rekao da su u početku imali ograničen spisak ciljeva i zato su hteli da utvrde vrednost svakog cilja, odnosno položaje srpskih snaga. Zbog toga im je bila potrebna informacija, koju nisu imali dovoljno, pa se zbog toga video sa Tačijem.

"Havier Solana je rekao: Želimo odmah udare na Beograd i da ugasimo svetla kao što smo uradili s Bagdadom...", kazao je Klark.

Potom je prokomentarisao i susret s Tačijem.

"Nije me baš impresionirao", rekao je on.

Ne znam ko je naoružavao OVK

Tužilac je podsetio Klarka na njegovu današnju izjavu o sporazumu iz Rambujea, odnosno da se OVK naoružavala nakon potpisivanja sporazuma.

Upitao je Klarka da li može da potvrdi da li je oružje dobijeno od vlade neke od država Natoa, a Klark je odgovorio da to ne zna.

Tužilac je zatim pročitao izveštaj tadašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova, Robina Kuka, u vezi sa operacijama Natoa, u kojem on navodi: "Dobili smo nekoliko izveštaja od OVK u poslednje dve nedelje i pomaže nam da imamo uvid u ono što se dešava, ali ne nameravamo da ih snabdevamo oružjem".

Klark je rekao da je OVK pokušavala da prosledi neke informacije Natou, ali da ne zna da li su one stigle, odnosno da nisu imali direktne kontakte sa njima. Tužilac je ukazao da su Britanci dobijali informacije od OVK.

"Siguran sam da su neki izveštavali da su neki ljudi iz OVK kucali na njihova vrata i tražili pomoć, što je potpuno drugačije od postojanja komandnog i kontrolnog sistema, unificiranog, koji bi podržavao NATO. Svi su od početka bombardovanja pokušavali da dobiju informacije od OVK sa terena, ali ih nikad nismo dobili od Tačija, koji je, kako se tvrdi, bio glavni", rekao je Klark.

Naoružavanje OVK i operacija Paštrik

Tužilac je ukazao da je OVK bila označena kao teroristička grupa i da je naoružavanje OVK bilo u suprotnosti sa sporazumima iz Rambujea.

Klark je rekao da je oružje obezbeđeno nakon što je delegacija OVK potpisala sporazum, a Srbi odbili da ga potpišu.

"Moj utisak je da su oni odnekud dobili oružje", kazao je Klark.

Komentarišući navode tužioca da su mnogi OVK smatrali teroristima u to vreme Klark je rekao da je američko rukovodstvo opomenulo ambasadora Roberta Gelbarda, koji je porodicu Jašari nazvao "teroristima". Rekao je da je Gelbard kasnije povukao tu izjavu i da je ona ispravljena.

"Bilo je rasprava o tome. Sećam se da je ambasador Gelbard porodicu Jašari nazvao porodicom terorista, ali zbog toga ga je opomenulo američko rukovodstvo, a njegova izjava je povučena i ispravljena", rekao je Klark.

Potom je govorio o kontaktima s OVK tokom bombardovanja SR Jugoslavije i kazao da nije istina da su se distancirali od njih tada i da nisu imali direktne kontakte s njima. Klark je naveo da je razgovarao s Tačijem u tom periodu i tražio njegovu pomoć.

"Ne, to nije tačno, zato sam razgovarao sa Tačijem. Zamolio sam Tačija da nam pomogne. Bili smo na kritičnoj tački istorije, vrednosti, etike i demokratije u tim vremenima. Nadam se da me porota neće prekinuti. Ljudi se bore protiv represije i u određenom trenutku prestaju da budu teroristi i postaju borci za slobodu, a konsenzus u svetu glasi da ljudi imaju pravo da se oslobode represije. Kada je 1974. trebalo da bude odvojeno administrativno područje, Milošević je to ukinuo, počela je teška represija i ono što bi se moglo opisati kao terorizam pretvorilo se u kolektivnu odbranu jednog naroda", rekao je Klark.

On je potom, na zahtev tužioca, objasnio operaciju Paštrik o kojoj je pisao u svojoj knjizi "Vođenje savremenog rata".

"Dobili smo osnovne informacije da OVK ulaže napor da iz Albanije uđe na Kosovo. To mi je bilo korisno jer bismo mogli da gađamo srpske snage ukoliko bi se grupisale da odgovore na napad OVK. Glavni cilj vazdušne kampanje bio je da se pogode oružane snage, a ne samo prazne zgrade", rekao je Klark.

Dodao je da je informacije od OVK dobijao od ljudi na terenu.

Tenzije na jugu Srbije

Tužilac je ukazao da je Klaus Rajnhart, prvi komandant Nato trupa na Kosovu, rekao da Tačiju ne treba verovati jer se nije distancirao od akcija Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.

"On optužuje srpsku stranu da je nastavila genocid i progon ljudi. Objašnjava situaciju izbeglica koju je video i tvrdi da su oni morali peške da prelaze planine sa svojim poslednjim stvarima. Možda je on bio u nekom drugom filmu od mog. Kasnije govori o patnjama Albanaca koji su bili progonjeni i više nisu spremni da to prihvate. Nije rekao ni reč kojom bi se distancirao od OVPMB-a", pročitao je tužilac rukopis generala.

"Nije rekao ni reč o bezbednosti, već je rekao suprotno. Dao je lažne izjave i širio propagandu. Veoma sam ljut što ne mogu sada da reagujem pred kamerama koje nas snimaju. Čim izađem iz prostorije, suočio sam se sa Tačijem. On je bio iznenađen – ostao je bez reči. Rekao sam mu da je izdao moje poverenje. On tvrdi da je govorio kao političar Albanaca sa Kosova, a ja sam mu rekao da više neću učestvovati u takvim konferencijama i da ću saradnju s njima svesti na minimum", pročitao je tužilac.

Rajnhart je rekao da pretnja ograničenjem saradnje očigledno nije uznemirila Tačija i da je on istakao svoje nacionalne interese očekujući odobrenje albanske populacije.

Prema rukopisu, on je osudio događaje na jugu Srbije.

"Moja poruka je veoma kratka. Veoma sam zabrinut zbog događaja u "preševskoj dolini". Situacija na granici između Kosova i "preševske doline" može brzo eskalirati i dovesti do konflikta koji može uticati na čitav region. To nije u interesu stanovništva, Kfora ili međunarodne zajednice. Zbog toga osuđujemo upotrebu nasilja u ovoj oblasti", pročitao je tužilac rukopis generala Rajnharta.

Klark je rekao da se seća ovog događaja, ali da lično nije bio prisutan.

Potvrdio je da je ova oblast bila osetljiva nakon rata i da je Albanci sa Kosova smatraju za albansku teritoriju. Takođe, odgovarajući na pitanja tužioca rekao je da takve izjave mogu ugroziti odnose između Albanaca i Srba na Kosovu.

Takođe je upitan da li je tačno da su Albanci sa Kosova smatrali da nasilje na jugu Srbije ne treba tolerisati i da je tada bilo opasno jer je oblast deo Srbije.

"Nisam siguran da li je bilo opasno. Oni su imali pravo da izraze svoje mišljenje i govore o uticaju mera srpske strane na Albance na susednoj teritoriji", odgovorio je Klark.

O progonu Srba iza zatvorenih vrata

Tužilac je podsetio na Klarkovu izjavu da je na nasilje na Kosovu u leto 1999. gledao kao na "ični sukob komšija za koje nije bilo odgovorno rukovodstvo OVK".

"U izjavi za medije ste smatrali da su apeli OVK za multietničkim društvom iskreni, da li ste govorili o nedostatku dokaza protiv OVK u vezi etničkog čišćenja?", upitao je tužilac.

Potom mu je pokazao izjavu iz drugih medija, gde je rekao da su vođe OVK podržale njihov stav da Srbi treba da ostanu u tom regionu.

"Neki međunarodni funkcioneri su rekli da je OVK inicijator progona 170.000 Srba", dodao je tužilac.

Klark je kazao da nije imao nikakve dokaze da iza toga stoji OVK, niti iza hapšenja i pritvaranja građana, kao i da mu nije poznato da su se neki pripadnici OVK obraćali Natou i prijavljivali zločine koje su činili neki njihovi saborci.

Nastavak suđenja potom je zatvoren za javnost, nakon čega je određena pauza.

Nisam rekao da će Nato ići "do Beograda"

Suđenje je nastavljeno pitanjima tužioca. Na pitanje da li je Nato morao da planira mogućnost srpskog protivnapada, Vesli Klark je izjavio da to nisu morali da učine, ali da je na njemu bilo da upozori svoje potčinjene.

Tužilac mu je zatim pročitao delove njegovog navodnog svedočenja objavljenog u jednoj knjizi generala Majka Džeksona: "Kada Srbi dođu, ja ću učiniti sve da okončamo borbu, ovog puta idemo do kraja, do Beograda".

Klark je odgovorio da se toga ne seća i da, ukoliko je takva izjava i postojala, sigurno nije bila tako formulisana.

"Smatram da tu ima izvesne mere kreativnog tumačenja", rekao je Klark.

Tužilac je potom iz pripremnog svedočenja pročitao njegovu izjavu: "Ukoliko bi Srbi pokušali da uđu na Kosovo, mi smo spremni da odgovorimo."

Na to je Klark potvrdno odgovorio: "Rekao sam da ako Srbi budu ušli, ja ću učiniti sve da okončamo borbu. Ja sam koristio lekcije koje sam naučio u Vijetnamu, na Haitiju i u BiH. Kada uđete u jednu takvu situaciju, cilj je da ishod bude konačan", naveo je Klark.

Na pitanje da li je postojala zabrinutost da bi se Srbi mogli ponovo vratiti, Klark je rekao da je njegova odgovornost bila da komandi jasno predstavi opasnost, uključujući i generala Majka Džeksona.

Tužilac ga je upozorio da to nije pitanje koje mu je postavio, već da li se lično brinuo da će se Srbi vratiti.

"Ja pokušavam da objasnim zašto sam dao izjave koje sam dao. Zbog ratobornosti i ljutnje u srpskoj vojsci, i zbog činjenice da je Milošević bio pametan i vešt. Ako me pitate nakon 25 godina da li je postojala šansa da će se Srbi vratiti - naravno da nije. Kada je Džekson napisao ovu knjigu 15 godina kasnije, naravno da su svi znali da se neće vratiti, ali tada ne", rekao je Klark.

Tužilac je ponovio pitanje da li je njega brinulo da će se srpski generali vratiti. Klark je odgovorio da se sukob završio "fintom ruske vojske na aerodromu kod Prištine".

"Zahvaljujući Džeksonu, Rusi su bili zarobljeni na tom aerodromu. Dobijali smo informacije da to nije bio odmetnički bataljon, već da je postojala zla namera, da se ruska avijacija sprema da dođe na Kosovo. Objašnjavao sam da Rusi nisu legitimni akteri, oni su tu jer imaju neke svoje probleme", rekao je Klark.

Sudija ga je upozorio da ne daje odgovore na pitanja koja mu nisu postavljena.

Prvi dan svedočenja

Klark je svedočenje započeo juče. Rekao je da nema šta da kaže o strukturi OVK i dodao da su prema njegovim saznanjima to bile lokalne grupe koje su se skupile "nakon godina tlačenja od strane Srbije" i da su na njih gledali kao na "ljude koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice".

Naveo je i da OVK nije imala komandovanje, ni rukovodeću strukturu, a za Tačija da "nije bio vojni komandant".

Klark će, kako je predviđeno, svedočiti do srede, a po završetku saslušanja biće održana statusna konferencija.

Vesli Klark smatra se najvažnijim svedokom koga je odbrana Hašima Tačija do sada dovela.

Pre njega, pred sudom u Hagu u korist odbrane svedočili su bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Rubin, bivši pravni savetnik albanske delegacije u Rambujeu Pol Vilijams, bivši Klarkov politički savetnik Džon Stjuart Dankan, kao i Džejms Piter Kovi, bivši zamenik predstavnika UN na Kosovu Bernarda Kušnera, te nekadašnji američki ambasador u Srbiji i Severnoj Makedoniji Kristofer Hil i još jedan Klarkov politički savetnik Majkl Durki.

Sudski proces protiv četvorice bivših komandanata OVK započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu. Više od dve godine nakon početka, suđenje ulazi u završnu fazu, a provestepena presuda se očekuje početkom 2026. godine.

Predmet se vodi protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji su optuženi po osnovu individualne krivične odgovornosti i terete se za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode i zatvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

"NEKO SPOLJA IH JE NAORUŽAVAO, OBUČAVAO, A TAČI..." Vesli Klark posle toliko godina razvezao jezik o OVK

Klark je, između ostalog, rekao da nema šta da kaže o strukturi OVK, te da su prema njegovim saznanjima to bile lokalne grupe koje su se skupile "nakon godina tlačenja od Srbije" i da su na njih gledali kao na "ljude koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice". Naveo je i da OVK nije imala komandovanje, ni rukovodeću strukturu, a za Tačija da "nije bio vojni komandant".

Nisu mu poznati napadi OVK na srpske civile u leto 1998.

Iako je pratio šta se dešava na Kosovu 1998. godine, rekao je da mu nisu poznati napadi OVK na srpske civile u leto 1998.

"Možda sam čuo o tome, ali ne sećam se konkrentog događaja. Ali mi zvuči poznato", rekao je Klark.

Na pojedinačne slučajeve – otmicu srpskih rudara sredinom godine, otmicu i ubistvo civila u vezi sa ofanzivom u Orahovcu, rekao je da za to nije znao.

Dodao je da nije znao ni za kakve propise OVK, niti za zapisnike sa sastanaka.

Takođe, nije znao ni da li postoje operativne zone OVK niti ko je bio komandant glavnog štaba niti komandanti zona.

"Prvi put kada sam se sastao sa njima u Rambujeu, bilo ih je osmorica, ništa mi nije značilo na kom su položaju i ko su", rekao je Klark.

Upitan da li su obaveštajne informacije tokom bombardovanja ikada bile pogrešne, kazao je da je to teško reći, ali da je bilo i takvih i ponovio slučaj o napadu na pogrešan objekat, kada je greškom ubijeno 80 albanskih civila.

Nisam video nešto što bi ukazivalo na sinhronizovane akcije OVK

Nakon advokata odbrane, ispitivanje Klarka nastavio je tužilac Mat Haling, koji ga je pitao da li je video dokument da je OVK 1998. godine izvela sinhronizovanu akciju na 12 lokacija, odnosno policijskih stanica, na šta je američki general odgovorio odrično.

"Moglo bi biti, ali informacije koje su do nas stizale su drugaclije od tog saopštenja. Ne sećam se da sam ovako nešto video. Ne sećam se da sam video nešto što bi ukazivalo na sinhronizovane akcije OVK. Mi u Nato to nismo znali", rekao je Klark.

Ne zna, kaže, ni da li su članovi OVK imali ručne raketne bacače, te da se ne seća da je dobio takvo obaveštenje.

"Možda su ih mogli imati, ali ja to ne znam. Ako oni kažu da su izveli napad raketnim bacačima, onda su ih morali od nekoga dobiti, verovatno su ih uzeli od samih Srba" smatra Klark.

Upitan da li je ikada čuo za glavni štab OVK koji je sebi pripisao zasluge za takve akcije, odgovorio je: "Nisam".

Tužilac Haling je zatim ukazao na delove iz knjige "OVK – insajderska priča o pobuni" u kojoj se, između ostalog navodi da je Tači često bio spona između onih koji su planirali aktivnosti u egzlilu i na Kosovu, kao i da je na ratištu zaslužio poštovanje svih u OVK, na šta je Klark rekao da mu to nije poznato na način na koji je opisan u knjizi.

"Uvek sam imao utisak da ima ljudi van Kosova žele da se reše srpskog tlačenja, a Tači je bio u Švajcarskoj.. Pretpostavili smo da je on kontakt čovek, a kako je to izgledalo ne znam. To što piše me ne iznenađuje, jer nikada nismo pomislili da nisu povezani sa ljudima izvan zemlje, da nisu razmatrali strategiju, da su obični ljudi koji ponekad upucaju nekog policajca… Znali smo da iza toga postoji mnogo više. Ali, to što neko napiše ovako, ne znači nužno da je postojalo rukovodstvo, komanda", rekao je Klark.

Na konstataciju tužioca da ne zna da se Tači borio, već da je bio politički vođa, odgovorio je: "Tako je".

Koristio sam instrumente specijalnog rata da bih ubedio Miloševića da prestane sa akacijama

Nakon pravnog zastupnika Hašima Tačija, Klarka su ispitivali advokati Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija, Rodni Dikson i Ejden Elis.

Obojica su pitala za izvor informacija koje je dobijao Klark, na šta im je odgovorio da je dobijao obaveštajne podatke, diplomatske depeše i informacije od Bernara Kušnera o dešavanjima na terenu.

Međutim, dodao je da bi Nato, da je imao informacije da OVK stoji iza nasilja, nji sigurno "strogo opomenula".

Klark je, upitan za instrumente koje je koristio za uveravanje Slobodana Miloševića, kazao da je koristio instrumente specijalnog rata kako bi ga ubedio da prestane sa njegovim akcijama.

Preneo je i da je jedne večeri, zajedno sa admiralom Džinom Elisom, bio na večeri sa jednim penzionisanim italijanskim generalom, koji je učestvovao u invaziji Italije na Albaniju.

"Italijanski general je govorio kako su Albanci varvari, kako su zli i opaki. Bilo je očigledno da su ulili veliki strah italijanskim vojnicima. Mislio sam da su oni malo zabrinuti za Srbe, kada bi se našli lice u lice sa Albancima. Zato sam u izjavama malo naglasio mogućnosti OVK", rekao je Klark.

Ukazao je da je preuveličavao snagu OVK u izjavama, ali i dodao da je OVK stalno jačala, i da se trudila da uspostavi strukture komandovanja.

Istakao je i da je znao da su Srbi širili dezinformacije.

Želja Albanaca za odmazmom bila toliko jaka da je spontano nasilje bilo neizbežno

U nastavku svedočenja, na pitanje u vezi sa nasiljem nad Srbima tokom leta 1999, Klark je ponovio da je do njega došlo zbog različitih faktora - zbog osvete i krvne osvete, ali je bilo i zločina iz oportunizma i "reakcija na vekovnu represiju".

U vezi sa izjavom tadašnjeg portparola Pentagona Kejta Bejkona od 5. jula 1999, koji je kazao da Kosovo neće biti lepo mesto za život za Srbe kada Nato dođe, Klark je kazao da to bio Bejkonov stav.

"Mi smo radili na uspostavljanju reda, ali u ovakvim oklnostima znamo da ako imate policiju koja ne govori istim jezikom, stvari se izmaknu kontroli", objasnio je Klark.

Podsetio je na iskustva sa Haitija i iz Avganistana i dodao da su američke snage tamo bile uvičene u porodične čarke.

"Dao sam jasno uputstvo Majku Džeksonu da stvari moraju da se odvijaju mirno, da ne sme doći do ponovnog etničkog čišćenja. Uradili smo sve što smo mogli da to sprečimo, ali su ljudi bili besni", kazao je američki general.

Prema njegovim rečima "ne mogu zamisliti osećanja ljudi u to vreme".

"Treće nedelje jula otišli smo u Prištinu da obiđemo Kfor i onda nas je stotine hiljade ljudi okružilo. To je strast zbog oslobađanja od srpske represije i želja za odmazmom je bila toliko jaka da je takvo spontano nasilje bilo neizbežno", opravdao je Klark.

Na ponovljenu konstataciju da je u izjavi rekao da smatra da ne bi bilo pravično pripisati loše postupke drugih Tačiju, uzvratio je da ne misli da je Tači imao kontrolu nad ljudima koji su sproveli nasilje.

"Nije bilo jasno da li je nasilje vršeno od pripadnika OVK. Dosta toga su bili pojedinci", uveren je Klark.

On je dodao čak i da je OVK stala iza toga nije imala kontrolni mehanizam za sprečavanje tako nečeg, ako se desi.

Ponovio je stav da su otpor srpskim vlastima pružali ljudi koji su se borili za svoj život.

"Ako pogledate slične priče i okolnosti, a ima knjiga o američkoj revoluciji, vidite istu vrstu strasti protiv Britanaca od strane američkih kolonista, sami su preduzimale akcije, ništa nije bilo organizovano", dodao je Klark.

On je kazao i da je Nato - da je iza nasilja stajala OVK, zasigurno mogao to da zaustavi, jer je OVK shvatila da je Alijansa dovela do povlačenja srpskih snaga i da je bila jedini garant da ne mogu da se vrate.

Iako ih je neko spolja naoružavao i obučavao, nikada nisu uspeli da uspostave vojsku

Na pitanje zašto ga je general Majk Džekson pozvao da razgovara sa OVK o demilitarizaciji, rekao je da nikada sebi nije postavio to pitanje, ali je znao da je bilo poteškoća jer se radilo o ljudima koji su se "lično borili i koji nisu hteli tako lako da slušaju nekog drugog".

Klark je tvrdio i da nikada nije upoznao generala Agima Čekua, te dodao da misli da je postojala zabrinutost i nedostatak poverenja da će ih Kfor zaštititi, imajući u vidu šta da su videli u BiH, odnosno da Unprofor nije bio uspešan u tome.

"Džekson je hteo da dobiju dodatna uverenja", ukazao je Klark.

Ponovio je da je smatrao da je OVK rudimentarna organizacija, da nije bila nikakva profesionalna vojska, već da se radilo o regionalnim grupama boraca koji su se okupili da bi zaštitili svoje zajednice.

"Iako ih je neko spolja naoružavao i obučavao nikada nisu uspeli da uspostave vojsku", tvrdi Klark.

Istakao je da se radilo o ljudima koji su se borili protiv "decenijske represije i nasilja Srbije nad Albancima, koji su izbacivani iz državne službe, kojima je ukinut albanski jazik u školama i slično".

Na još jedno pitanje o Tačiju i njegovom uverenju da nije bio komandant OVK, Klark je kazao da Tači nije izgledao kao neko ko se borio u šumi godinu dana.

"On je izgledao zapadnjački. Nije izgledao kao da je imao neku vlast. Preko Tačija nisam uspeo nikada ništa da rešim", podvukao je Klark.

Tači nije bio vojni komandant

Klark je rekao i da je tražio da prisustvuje razgovorima u Rambujeu, smatrajući da, ukoliko ode tamo, može da ubedi Srbe da prihvate sporazum.

"Osnovni sporazum je bio napisan po uzoru na ono što je rađeno u BiH, sa namerom da se uspostavi mir, a ne da se proteraju Srbi. Ali, meni nije dopušteno da odem u Rambuje. Dopušteno mi je bilo da se sastanem sa albanskom delegacijom OVK, na kraju prve sesije pregovora u Rambujeu. Rekao sam im koji je plan Natoa, rukovao se s njima i nekoliko dana kasnije prihvatili su predlog. Srbi nisu. Od tog trenutka krenulo se u aktiviranje daljih stvari", pojasnio je Klark.

To je bio njegov prvi susret sa Tačijem, dok se drugi, kako je rekao, desio pre početka intervencije Natoa.

"On je dobro izgledao, bio je najmlađi. Bio je bolje ošišan, bolje odeven. Živeo je u Švajcarskoj, koliko sam shvatio, govorio je nemački i imali smo problema u komuniciranju. Ali, on nije bio vojni komandant", uveren je Klark.

Od Tačija je, kaže, tražio pomoć kada su se treći put sreli.

"Problem je bio što nismo imali snage na terenu. Nismo hteli da gađamo civilne mete, već samo neprijateljske snage na terenu, na Kosovu. Pitao sam ga gde su, šta su mete. Ali, ništa nije rekao", rekao je Klark.

Ukazao je da OVK nije imala komandovanje, ni rukovodeću strukturu.

"Imao sam posmatrače na granici Albanije i Kosova koji su nastavili da pribavljaju informacije. Nikada nisu dobili nijednu pouzdanu informaciju. Bilo je jasno da su tamo bile nezavisne grupe koje su se borile i povremeno smo čuli da su zarobili nekog. Kada su rekli da su zarobili jednog Rusa tražio sam da ga dovedu, ali ništa nije bilo od toga. Komunikacija nije postojala", naveo je Klark.

Upitan da li je razmišljao da se osloni na OVK kao jedinicu na terenu, odgovorio je potvrdno.

"U jednom trenutku smo videli vozila oko jedne zgrade za koju smo mislili da je štab. Ali ispostavilo se da nije bio štab, već da su Srbi u toj zgradi držali ljude sa Kosova. To je bio užasan incident otvaranja vatre na pogrešnu stranu. Ali, to je primer činjenice da nismo mogli da dobijemo informacije sa terena", kaže Klark.

Na pitanje u vezi sa političkim strukturama na Kosovu, odnosno da li su tada postojale, Klark je odgovorio da je znao za Rugovu koji je bio u zatvoru, pa oslobođen.

"Znao sam da je bilo ljudi koji su ga podržavali na Kosovu, ali to nije bilo povezano sa oružanim otporom. Naprotiv to je bilo protiv oružanog otpora", tvrdi Klark.

Upitan da li je postojala civilna komanda nad OVK, odgovorio je da nije.

Prisetio se i zauzimanja aerodroma Slatina u Prištini, navodeći da su ih Rusi iznenadili prelaskom iz BiH i zauzimanjem aerodroma.

Upozorio sam Miloševića – ako ne povuče snage, sledi bombardovanje

Klark je tokom svedočenja pomenuo susret sa tadašnjim makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim, u kojem mu je ukazano da će "ubistvo porodice Jašari izazvati pobunu Albanaca".

"Gligorov je bio osoba koja je vrlo dobro znala šta se dešava u Jugoistočnoj Evropi. Oslanjao sam se na njegovu izjavu", rekao je Klark.

Ispričao je da je nakon toga poslao dopis nadležnima u SAD i upozorio da će Milošević izazvati još jedan sukob i da treba ponoviti upozorenje.

Nakon izvesnog vremena dobio je odobrenje da napravi akcioni plan koji je, ukoliko bi se nastavilo etničko čišćenje, podrazumevao bombardovanje na Kosovu, a posle i Srbije. Ako ni to ne donese efekte, plan je podrazumevao i ulazak kopnenih snaga, rekao je Klark.

"U jednom trenutku brigadir albanske vojske došao je kod mene i rekao mi da se na sela na Kosovu, koja posmatraju, puca iz minobačača i vrši etničko čišćenje. Bilo je neverovatno da ti ljudi izazivaju još jedan sukob", rekao je Klark.

Tvrdi da je Milošević znatno povećao trupe u proleće i tokom leta 1998.

"Mi smo primetili da se to događa i kada je Holbruk otišao na leto da se sastane sa Miloševićem, predsednik Srbije je kazao ’vidim ja vaše avione, ali to je moj narod, ne bih im učinio ništa nažao’", preneo je Klark.

Istakao je da je bilo jasno da Milošević neće da ih posluša i da je oko 400.000 Albanaca pobeglo u planine.

"Žene su se tamo i porađale. Srbi su pokušavali da eliminišu lekare i advokate iz tih sela. Oni koji su pobegli u planine ostavljeni su na cedilu ne obraćajući pažnju na njih", tvrdi američki general.

Na pitaje da li su videli OVK snage, kazao je da se iz vazduha ne vidi mnogo, ali da je situacija bila takva "kao da nema dve suprotstavljene snage".

Ispričao je da je upozorio Miloševića da, ako ne povuče snage, mora da sprovede plan koji je odobren, a to znači bombardovanje.

Pošto se ništa nije promenilo nakon više upozorenja, izrađen je sporazum, u vezi sa kojim se, prema Klarkovim rečima, Milošević ponašao kao da ne postoji.

"Milošević je rekao da su ti Albanci ubice i da znaju šta da rade s njima. Kada sam pitao šta su radili sa takvim teroristima kako su ih nazivali, odgovorio je - ubijali smo ih", rekao je Klark.

Ni nakon potpisivanja tog sporazuma nije se dogodilo ništa, pa je američkim vlastim najavio da će morati da aktivira akcioni plan.

Tada je počelo nešto da se pokreće, a to se sve dešavalo pre nego što je Voker obišao grobnice, dodao je Klark.

O OVK - Gledali smo na njih kao na ljude koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice

Na pitanje da li su dobijali informacije o položaju OVK na terenu na leto 1998, odgovorio je odrično.

"Nije bilo šta da se kaže o strukturi. Prema našim saznanjima to su bile lokalne grupe koje su se skupile nakon godina tlačenja od Srbije i posle ubistva porodice Jašari. Ljudi su se organizovali i to je sve što smo znali. Ja sam o OVK dobio više informacija od Srba nego od vlastitith izvora. Srbi su na karti obeležili mesta gde se nalaze, kako su govorili, teroristi. Ali to su bili ljudi koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice. Tako smo mi na njih gledali", rekao je Klark.

Milošević odbijao da govori o nasilju nad Albancima

Na pitanje advokata Mišetića u vezi sa razgovorom sa Slobodanom Miloševićem, za kojeg je rekao da je sporno pitanje bilo pominjanje nasilja nad Albancima na Kosovu.

"On je, kada bi to spominjali, odbijao da o tome govori, rekavši da se radi o unutrašnjem pitanju", tvrdi Klark.

Mišetić pročitao rezime Klarkove izjave: Nepravedno da se bilo šta loše pripisuje Tačiju

Pre nego što je počeo da postavlja pitanja svedoku, branilac Hašima Tačija advokat Luka Mišetić pročitao je rezime Klarkove izjave u kojoj je on naveo da ne veruje da je rukovodstvo OVK stajalo iza nasilja nad srpskom manjinom na Kosovu.

Prema tom iskazu, Klark je kazao da ne veruje ni da je Tači učestvovao u takvim akcijama. Međutim, bio je svestan da je postojalo nasilje i osveta.

Klark je, takođe, primetio odsustvo komande i kontrole koju bi Tači imao u OVK, kao i da je on bio politička ličnost bez vojnog znanja.

Mišetić je pročitao i da je Klark rekao da se nepravedno bilo šta loše pripisuje Tačiju.

Pošto je uveden u sudnicu, Klark je pročitao izjavu kojom se obavezao da će govoriti istinu i da neće prećutati ništa od svojih saznanja.

Klark će, kako je predviđeno, svedočiti do srede, a po završetku saslušanja biće održana statusna konferencija.

Vesli Klark, bivši komandant Natoa tokom rata na Kosovu smatra se najvažnijim svedokom koga je odbrana Hašima Tačija do sada dovela.

Pre njega, pred sudom u Hagu u korist odbrane svedočili su bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Rubin, bivši pravni savetnik albanske delegacije u Rambujeu Pol Vilijams, bivši Klarkov politički savetnik Džon Stjuart Dankan, kao i Džejms Piter Kovi, bivši zamenik predstavnika UN na Kosovu Bernarda Kušnera, te nekadašnji američki ambasador u Srbiji i Severnoj Makedoniji Kristofer Hil i još jedan Klarkov politički savetnik Majkl Durki.

Sudski proces protiv četvorice bivših komandanata OVK započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu. Više od dve godine nakon početka, suđenje ulazi u završnu fazu, a provestepena presuda se očekuje početkom 2026. godine.

Predmet se vodi protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji su optuženi po osnovu individualne krivične odgovornosti i terete se za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode i zatvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Kosovo online)