ONI SU NAJČEŠĆE ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA! Stručnjaci za Espreso otkrivaju kako predatori biraju ŽRTVE, i šta im RADE

U Srbiji je tokom prošle godine zvanično identifikovano 59 žrtava trgovine ljudima, a od tog broja 24 žrtve su bila deca - 16 devojčica i osam dečaka.

Među seksualno eksploatisanim osobama 50 odsto činile su devojčice, koje su u trenutku vrbovanja imale između 12 i 15 godina.

Ove godine do kraja septembra zvanično su identifikovane 34 žrtve trgovine ljudima, a među njima je i 10 devojčica. Stručnjaci koji se bave ovom temom upozoravaju da je broj žrtava daleko veći, jer su u statistici navedene samo one koje su otkrivene i identifikovane.

Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, kontaktirali smo Udruženje građana "Atina" koji se zalažu za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja, kako bi nam otkrili statisatiku i kakve mere se preduzimaju po ovom važnom pitanju.

Odgovore na pitanja nam je dao Milan Aleksić iz organizacije Atina.

- Pitanje o broju žrtava trgovine ljudima nije jednoznačno, s jedne strane, imamo statistiku Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, državne institucije zadužene za formalnu identifikaciju žrtava u Srbiji, koja na godišnjem nivou objavljuje broj identifikovanih žrtava. Ako pogledamo njihove izveštaje, vidimo da se broj žrtava ne menja mnogo iz godine u godinu i da se on kreće na nivou od nekoliko desetina osoba. Tako je 2018. taj broj iznosio 76, 2019. je identifikovano 39 žrtava, a 2020 – 57. Sa druge strane, ako govorimo o broju žrtava na osnovu broja korisnica koje su u programu podrške Udruženja građana Atina, koje je jedino specijalizovano za pružanje usluge sigurnog smeštaja za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, broj žrtava je onda višestruko veći od broja formalno identifikovanih žrtava. Međutim, ako govorimo proceni stvarnog broja žrtava u Srbiji, onda je on moguće i desetostruko veći od boja formalno identifikovanih žrtava (takav zaključak se nameće i ako uporedimo domaću statistiku sa statistikom nekih drugih zemalja u regionu). U skladu s tim, ne možemo govoriti o nekakvom povećanju broja žrtava, već je pre potrebno ispitati zbog čega se u Srbiji identifikuje mali broj žrtava trgovine ljudima.

2. Kakva prevencija je potrebna da bi se osobe zaštitile?

- Osobe mogu da se zaštite tako što prepoznaju rizike od trgovine ljudima i što zatraže pomoć u najranijoj fazi, dakle pre nego što dospeju u situaciju eksploatacije. Zbog toga je važna prevencija, rad sa ranjivim grupama, kao što su žene iz ekonomski depriviranih sredina, iz manjinskih zajednica, iz migrantske populacije, rad sa mladima. Sa druge strane, važno je i da ta pomoć bude dostupna, odnosno da su grupe u riziku informisane o tome da ona postoji i da magu da je zatraže. A ako govorimo o nekoj široj perspektivi zaštite, onda govorimo o tome da deca ostanu što duže u sistemu obrazovanja, zatim o tome da se pojedincima i porodicama stvore bolje ekonomske pretpostavke za život, da imaju pristup pristojnim poslovima, većoj minimalnoj zaradi, boljoj zaštiti njihovih radnih prava i sl.

3. Za koga se može reći da je najviše ugrožen?

- Ono što je naše iskustvo i ona što govori statistika Centra za zaštitu trgovine ljudima jeste da je značajan broj i maloletnih i punoletnih žrtava. Ako posmatramo samo brojeve, možemo reći da je nešto više punoletnih žrtava. Međutim, mnoge od njih su dospele u situaciju eksploatacije još dok su bile maloletne. Zapravo, deca, i to naročito devojčice, koje su na prelazu u punoletno doba su među najranjivijom grupom kada se radi o trgovini ljudima, i to naročito o seksualnoj eksploataciji. S druge strane, deca su u većem riziku kada se radi i o nekim drugim oblicima eksploatacije, kao što je dečiji brak, prinuda na prosjačenje itd. Ono što je važno da se zna, jeste da i mnoge žrtve imaju decu i da je onda i toj deci neophodno pružiti podršku, jer su upravo ona u riziku da sutra takođe postanu žrtve trgovine ljudima.

4. Šta sve može da se preduzme kako bi se eksploatacija smanjila i u čemu je kljuć?

- Važno je raditi na prevenciji od trgovine ljudima, i obezbediti što veći obuhvat dece osnovnim al ili i srednjoškolskim obrazovanjem, zatim smanjiti na minimum stopu ranog napuštanja obrazovanja kod dece i to naročito kod dece iz ranjivih zajednica kao što je romska populacija, promovisati i realizovati afirmativne mere za njihovu socijalnu inkluziju, zapošljavanje i dr. Ključ je dakle u prevenciji, a ako uprkos njoj ipak dođe do eksploatacije onda u pristupu adekvatnoj i pravovremenoj zaštiti i podršci za sve.

5. Šta dovodi do povećanja broja žrtava?

- Pored stvari koje smo naveli, na rast broja žrtava svakako može da utiče ekonomska neizvesnost i pesperspektivnost, zatim društveno raslojavanje i nejednakost, te politička previranja, humanitarne krize, ratni sukobi i dr. Sa druge strane, pak, na rast broja žrtava mogu da utiče i neki sistemski nedostaci, kao što je nepostojanje servisa podške za žrtve, ili servisa za pojedine ranjive i marginalizovane grupe, kao što su migranti, deca bez pratnje, zatim slaba kaznena politika u odnosu na trgovce ljudima i mali broj osuđujućih presuda, itd.

6. Kakvi sve oblici eksploatacije postoje i čemu su žrtve sve izložene?

- Postoje različiti oblici eksploatacije, kako u teoriji, tako i u praksi sa kojom se mi susećemo. Kod nas je značajan broj žrtava seksualne eksploatacije, zatim radne, pa žrtava prinude na vršenje krivičnih dela, na prosjačenje, žrtava dečjih, ranih i prinudnih brakova. I u zvaničnoj statistici i u našem radu, srećemo i brojne žrtve tzv. višestruke eksploatacije – to znači da nije bilo samo jedne određene eksploatacije već da su žrtve iskoišćavane na različite načine , npr. radno i seksualno. Drugim rečima, i da kažemo plastičnije, žrtvama je u toku eksploatacije ograničena sloboda kretanja i mogućnost donošenja odluka, one su primorane da daju seksualne usluge, da rade bez nadoknade, da vrše kriminalne aktivnosti za račun trgovaca ljudima i sl. S tim u vezi, žrtve su od strane trgovaca izložene i nasilju, bilo fizičkom, psihološkom ili seksualnom, one su ucenjivane, i u stalnom strahu za svoju bezbednost i bezbednost svojih bližnjih. Zato je važano da se žrtve ohrabre i prijave trgovce ljudima, i da znaju da je i dugačiji svet moguć za njih, svet u kome su oslobođene od torture i traume.

Iz Centra za prava deteta su nam otkrili i statistiku žrtava na nivou cele Evrope.

1. Šta govore podaci kada su u pitanju pogođene žrtve?

- Kada govorimo o deci žrtvama trgovine ljudima, zabrinjavaju najnoviji podaci Saveta Evrope o broju žrtava trgovine ljudima, imajući u vidu da su deca činila čak 66% identifikovanih žrtava na Zapadnom Balkanu u 2020. godini. Pored toga, zvanični podaci Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, ukazuju da je od 32 identifikovane žrtve u periodu od januara do septembra 2021. godine, 9 devojčica, Jelena Petrović, menadžerka projekta.

2. Šta treba uraditi kako bi se podigla svest o trgovini ljudima?

- Da bi se zaštitili od trgovine ljudima, deca prvo moraju da znaju šta je trgovina ljudima, da znaju da prepoznaju rizike, a potom i kome da se obrate za pomoć. Jako je važno sa decom otvoreno razgovarati o tome šta je trgovina ljudima i u kojim oblicima se može pojaviti. Deca moraju da znaju da prepoznaju nedozvoljena ponašanja drugih osoba, da znaju da ne moraju da trpe takva ponašanja i da budu osnažena i ohrabrena da ih prijave. Radeći sa decom, uvideli smo da je njihovo znanje o ovoj temi nedovoljno, da su čuli da se „neka deca otimaju od roditelja“, „da trgovci ljudima žive u napuštenim kućama“, i da se „trgovina dešava na mračnim mestima“. Zato smo u saradnji sa NVO Atina, a uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, kroz zajednički program „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“ pokrenuli platformu „Kako da se zaštitiš od trgovine?“. Glavni cilj platforme je da se deca i mladi informišu o oblicima trgovine decom, mogućim rizicima i mehanizmima zaštite. Na platformi se mogu naći korisni saveti o tome kako se zaštiti. Na primer, kada se putuje u inostranstvo treba pre polaska iskopirati pasoš i kopiju ostaviti na sigurno mesto, ali i saznati brojeve telefona diplomatskih predstavništva Republike Srbije u zemlji u koju se putuje.

3. Da li deca najviše ispaštaju kada je u pitanju trgovina ljudima?

- Prema najnovijim podacima Saveta Evrope o broju žrtava trgovine ljudima, deca čine čak 66% identifikovanih žrtava na Zapadnom Balkanu u 2020. godini.

4. Na koji način deci može da se pomogne?

- Ključ je u edukaciji dece, ali i odraslih koji su u kontaktu sa decom. Imajući u vidu da problem trgovine ljudima više pogađa decu koja žive na margini društva, kojima često manjka i roditeljske ljubavi, ali kojima svakako nedostaje adekvatna sistemska podrška, važno je uporedo raditi na dva fronta: edukovati decu da prepoznaju trgovinu ljudima i svaki drugi vid nasilja i istovremeno ih osnaživati da prijave nadležnim institucijama, ali i ojačati sistemsku podršku i stvoriti klimu poverenja i veru da će deca zaista dobiti pomoć koja im je u tom trenutku neophodna. S tim u vezi, važno je da žrtve ne budu izložene daljoj viktimizaciji od strane nadležnih organa i medija, već da se osećaju zaštićeno i sigurno. Deca moraju imati sistem u koji imaju poverenja, koji ih štiti i kojem je stalo do njihove bezbednosti.

5. Koje situacije utiču na porast trgovine ljudima?

- Razne životne okolnosti mogu uticati. U poslednjih par godina, to je definitno pandemija KOVID-19 koja nam je promenila ugao gledanja na život. Deca su zbog fizičke izolovanosti od vršnjaka često „spas“ tražila u onlajn prostoru, a samim tim su i više bila izložena raznim opasnostima koje vrebaju na internetu.

6. Za koga se može reći da spada u ranjivu kategoriju kada je u pitanju eksploatacija?

- Žrtve mogu biti izložene raznim vidovima eksploatacije. Seksualna eksploatacija često se krije iza legalnih delatnosti, kao što su saloni za masažu, modne agencije, agencije za poslovnu pratnju. Ona može da se odvija u barovima, striptiz klubovima; da postoji iza oglasa za posao ili studiranje u inostranstvu… Mada se ona može odvijati i u bilo kojoj kući ili stanu koji su u blizini, ili koji su poznati žrtvi. Radna eksploatacija, kao oblik eksploatacije čija je svrha trgovina ljudima, dešava se u fabrikama, na poljima i plantažama, na gradilištima (naročito ako je pristup nedozvoljen), ali i u restoranima i poslovima u kući (sluškinje, dadilje)… Iza prošnje takođe može da se krije trgovina ljudima. Decu koju viđamo na ulici, a koja prose, mogu zlostavljati odrasli koji im sav isprošen novac uzimaju i nad njima vrše nasilje (fizičko, seksualno, psihološko, ekonomsko nasilje i uslovljavanje).

Iz Centra za zaštitu trgovine ljudima su nam odgovorili na ključna pitanja povodom Evropskog dana trgovine ljudima.

1. Da li se iz godine u godinu povećava broj žrtava trgovine ljudima?

- Broj identifikovanih žrtava na godišnjem nivou varira. Okvirno, radi se o ciframa između 40 i 60 identifikovanih žrtava godišnje. U procesu identifikacije i zaštite potencijalnih žrtava trafikinga postoje brojni izazovi koji proističu iz percepcije ove složene pojave. Osnovana je pretpostavka da se veliki broj slučajeva eksploatacije ostaje neprijavljen jer se kao takav ne prepozna. U tom smislu, edukacija javnog mnjenja u pravcu prepoznavanja potencijalnih žrtava jeste jedna od najvažnijih delatnosti Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

2. Kako potencijalne žrtve trgovine ljudima mogu da se zaštite?

- Samozaštita jeste prvi protektivni obruč oko svakog pojedinca. Osnov samozaštite jeste rezilijentnost odnosno otpornost, a koja proističe iz opštih psiho-socijalnih mehanizama koji grade zdravu, produktivnu i društveno integrisanu osobu. Ona je slobodna i samostalna u psiho-socijalnom i materijalnom smislu, te kao takva, znatno otpornija u smislu dovođenja u sebe u rizične situacije i maliciozne relacije.

Mreža sistemske državne i nevladine podrške predstavlja drugi obruč zaštite pojedinca . Država štiti pojedinca kroz delatnost svojih sistema i njihovih institucija – policije, sudstva, socijalne zaštite i obrazovanja, kao i kroz usku saradnju sa specijalizovanim udruženjima građana. Sistem zaštite pojedinca od trafikinga je razrađen kroz operativne procedure postupanja različitih aktera sa žrtvama kao i kroz primenu od strane Centra razvijenih smernica za prepoznavanje potencijalnih žrtava.

3. Kojih žrtava ima više, maloletnih ili punoletnih?

- Zabrinjava podatak da je tokom godina broj maloletnih žrtava porastao na oko 50% od ukupnog broja identifikovanih. Centar za zaštitu žrtava intenzivno radi na prevenciji trgovine ljudima gde su žrtve maloletne. Između ostalog, ove godine smo zajedno sa Ministarstvom prosvete, a u okviru projekta Kancelarije Saveta Evrope, uradili reviziju postojećih indikatora za preliminarnu idintifikaciju žrtava u sistemu obrazovanja.

4. Kakve mere tu mogu da se preduzmu?

- U slučaju prepoznavanja elemenata trgovine ljudima od strane bilo kog formalnog ili neformalnog aktera, najvažnija mera jeste prijava sumnje na trgovinu ljudima Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, policiji i nadležnom tužilaštvu.

5. Na šta se primoravaju žrtve?

- Pojavni oblici trgovine ljudima su: seksualna eksploatacija - posebno kroz prostituciju, radna eksploatacija, prinda na prosjačenje, vršenje krivičnih dela i snimanje pornografskog materijala, držanje lica u ropskom ili sličnom odnosu, prinuda na ratovanje i oduzimanje organa. U praksi, najčešći su slučajevi seksualne i radne eksploatacije. Posebnu teškoću u prepoznavanju trgovine ljudima predstavlja raznolikost oblika prinude koji, pored fizičke sile, mogu podrazumevati i dovođenje u zabludu i prevaru, te se neretko ista sprovodi uz pristanak žrtve.

6. Da li su žrtve trgovine ljudima obično osobe iz ranjivih kategorija stanovništva i osobe iz nižeg socijalnog staleža?

- Kod značajnog broja identifikovanih žrtava trgovine ljudima je kao sredstvo eksploatacije korišćeno iskorišćavanje teškog položaja sa kojima je izvršilac prethodno upoznat. Težak položaj u glavnom proističe iz teških materijalnih okolnosti, ali te okolnosti se mogu ticati i neuređenih porodičnih odnosa, specifičnih mentalnih karakteristika i drugo.

(Nikolina Jokić)