BIO JE ŽIVI STRAH I MRVOG GA SE PLAŠILI! Giški je rekao "Šta je debeli, hoćeš da te upucam?", nije imao prijatelja

Beogradski kriminalac Ranko Rubežić, poznatiji kao balkanski Dač Šulc, bio je strah i trepet u Beogradu osamdesetih godina prošlog veka.

Ranko Rubežić, poznatiji kao balkanski Dač Šulc, bio je strah i trepet u Beogradu osamdesetih. Rođen je 1951. godine u Peći, ali njegovo detinjstvo i odrastanje vezuje se za “Lekino brdo”. Za Ranka se može reći da je prvi surovi beogradski pljačkaš i reketaš, čovek koga su se i mrtvog plašili.

Bio jedini čovek u Beogradu koji se Giški, licem u lice, obratio ovim rečima: "Šta je debeli, hoćeš da te upucam?". Ubijen je 19. februara 1985, u 33. godini života.

Kao mali zbog krađa, džeparenja i provala poslat je u dom. Kao i većina domaćih kriminalaca kada je malo stasao otišao je u inostranstvo. Zbog ucenjivanja i iznude vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora. Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji.

Svojom pojavom, a kasnije i pogibijom, predstavlja raskrsnicu u beogradskom podzemlju i ulazak u krvave devedesete godine, kada su sačekuše bile praktično normalna pojava. Priča se da je bio veoma surov i beskrupulozan.

- Nije imao prijatelje, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije i Austrije, a u svetu van organizovanog kriminala u Italiji izazivao je jezu - piše na Fejsbuk stranici "Puls asfalta".

Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora, a posle raznih kriminalnih operacija po Evropi, vratio se u Jugoslaviju 1981. godine.

Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, džeparoša, pljačkaša, narko dilera i prostitutki. Bio je sklon ekscesima bez potrebe. Maltretirao je slučajne prolaznike, obične goste po restoranima.

Godine 1984, posle svađe sa Đorđem Božovićem Giškom, upucan je u grudi. Uspešno je operisan, ali je ostao bez jednog plućnog krila.

Ubijen je u prvoj organizovanoj sačekuši na beogradskom asfaltu 19. februara 1985, u 33. godini. Zasedu Ranku Rubežiću kod kapije Beograda na Konjarniku napravili su Dragan Popović Dadilja (ubijen 18.jula 1995), Milovan Vujisić Vuja, Boris Petkov (umro prirodnom smrću) i Bojan Petrović (ubijen 1. marta 1998.)

Vest o ubistvu Ranka Rubežića je kao udar groma prostrujala predstonicom, mnogi su tu noć proslavili kao da se upravo desilo oslobođenje grada. U beogradskom podzemlju i danas živi mit o Ranku Rubežiću, čoveku koji se po svemu razlikovao od drugih. Nije imao prijatelje, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije, Austrije, Italije pa čak i sicilijanska mafija zazirala je od Ranka Rubežića.

Sa sobom je uvek nosio ručnu bombu, magnum, a vrlo često i skraćenu pušku izraelske proizvodnje za ulične borbe „uzi“. Od oružja se nije razdvajao. Postoje i svedočenja da je na plaži u Budvi, u sred leta, ulazio u vodu sa “magnumom” u futroli ispod miške.

Ubijen je na ulici. Iza sebe nije ostavio ništa. Tako je završena priča o beogradskom Dač Šulcu.

(Espreso/Mediji)